Томислав Николић - говор са Оснивачке скупштине

У Српску напредну странку, на овај историјски скуп позвао сам своје саборце, али и своје судије. То сте ви, моји поносни мученици, који сте издржали што жив човек тешко може да издржи и Милошевића, и ДОС, и Коштуницу и Тадића. Позвао сам вас да кренете са мном и понесете само оно што је ваше, име и презиме, образ, углед, поверење које никада нисте издали, никада нисте продали и срце које никаква сила не може да уплаши. Ваша храброст натерала ме је да кажем свом пријатељу: „Желим ти све најбоље, а Србији желим још боље него и теби и себи“.
Нисмо ми, напредњаци, отишли. Ми смо остали верни правој, аутентичној и изборној политици коју сам последњих година правио са својим некадашњим пријатељем. Само смо ту идеју понели са собом. Није њихова, а не сме да пропадне. Нема тога што за Србију не бисмо урадили. Ми знамо како Србија дише и шта тражи. Нама само Србија поставља задатке, а само Бог суди. Памтите то.
Овде је, међу нама, поверење више од два милиона  Срба. Ми смо чувари тог поверења. Они верују у нас. Они од нас очекују све што за две деценије нису добили од других странака. Очекују од својих напредњака, људи који знају да Срби нису таоци Србије или било које друге државе или нације, који знају да наша будућност мора да зависи и од нас. Ове су људи који не деле Србију на леву и десну страну, на белу и црну, на нашу и њихову, на добру и лошу. Нема нас Срба довољно да се делимо, а послови који нас чекају траже целу нацију и све наше грађане. Та потреба да се сви окупимо око српских циљева направила је ову странку.
Српски напредњаци верују да смо озбиљан европски народ, народ опредељен за демократију, мир, благостање, стабилност и сарадњу са свим народима добре воље, али ми нисмо слуге и никада нећемо бити слуге. Срби траже поштовање, једнакост, признање и свима нуде пријатељство, али то не значи да ћемо уступити пред непријатељством. То не значи да ћемо трговати нашим интересима, да ћемо икада икоме рећи да нам је свеједно у каквој ћемо држави живети и какву ћемо Србију оставити нашим потомцима. Србија такве неће.
Браћо и моје сестре, ова странка је  створена да наши унуци нашу генерацију не прогласе најгором од доласка Срба на Балкан. То нећу да дозволим. Помозите ми у том послу који ће нам народ поверити на изборима. А наш народ је прост, народски, да се Србија промени, да свима буде боље, да сви живе сигурније, да вратимо достојанство сваком оцу и мајци фамилије, да вратимо пријатељство у свету, да су нам и исток и запад стране света, а не судбина. Да будемо мост између Истока и Запада. Исток на Западу, а Запад на Истоку. Да будемо поносни и најбољи сарадници Руске Федерације. Да будемо поносни, најбољи чланови Европске уније.
Ја сам, као и ви, поносан на Србију, поносан на све што смо издржали. Задивљен енергијом грађана, њиховом спремношћу да се не предају никад и никоме, да савладају све тешкоће, да рађају децу, да их крсте и да их уче ко смо, шта смо и одакле смо.
На нас је, браћо и сестре, пала коцка да ослшнемо глас народа и одредимо где идемо. Има ли тежег посла? Има ли часнијег задатка? Ко сем вас има снаге да одговори на глас народа? Ко сем вас има морал да се одупре искушењу и корупцији? Ко сем вас може да каже моћнима да нису тако велики као што верују? Која је то странка, ако није ова, која силницима каже: „Себи прсте“.
Нас води Србија. Ми верујемо у наш народ и зато наш народ верује нама. Па, само месец дана после појављивања напредњака Србија у нама види спас. У нама тражи наду. Ко је икада добио веће признање? Имајте то на уму сваког трена у сваком дану свој живота. Не издај Србију. Не стављај интерес појединца изнад интереса Србије. Не тргуј са интересима Србије. Нека се суседи отимају за наше пријатељство, а нека се противници боје нашег одговора. Таква нам Србија треба и то је наш програм. То је наш посао. Ми смо озбиљни људи на озбиљном послу у озбиљним временима. Поновићу наше гесло – веруј свом народу, ако хоћеш да народ верује теби. Ко, осим нас, то може да каже? Другима народ није оно што је нама. Њима Србија није оно што је нама. Они се стиде и опанака и ракије. А ми волимо и опанак, ракију, и деду, и унука и нашу историју. А знамо и шта је тај виски и радимо на рачунарима. Кад некоме дајете власт, као што ће Србија поверити своју судбину нама ви у руке те странке, тих људи, стављате све што имате, свој посао, свој живот, своју децу, слободу, права... То је разлог што од вас тражим да будемо другачији, јачи од искушења, снажнији од претњи, моћнији од свега што нам стоји на путу. Ако поклекнем, ви ме дигните. Ако издам, ви ми судите.
То је мој налог. Али, да ли је нас, браћо и сестре, ико икада видео да поклекнемо, да одустанемо од борбе, да прекшимо заклетву, да не одржимо реч, да се предамо, да тргујемо? Никад. По томе никад, народ нас препознаје. Нема код нас речи без учинка, нема парламента без власти, нема медија без слободе и одговорности, нема државе у савезништву са криминалцима, то је наш договор са нашим народом.
Сви који верују у ово што говорим, без обзира у којој су странци, или никада нису били ни у једној, нашли су пријатеље. Ми рачунамо на Србе и све грађане који верују да морал, поштење и заклетва нису само речи, само поклон, само магла. Има политичара који су увреда за Србију. Отровали су је и опљачкали. Зар су нам они конкуренција? Зар ће народ да поверује људима којима је власт ближа од Србије? Зар је могуће говорити Србији, а бити лопов? Уста пуна Србије, а рачуни пуни пара отетих од сиротиње. Затворићемо им уста и испразнити буђелар. Такви воде на странпутицу.
За нас је Косово и Метохија заувек Србија. Тако је уклесано у нашој историји. Тако пише на сваком крајпуташу преко Подујева, Призрена, Пећи, Црне Горе и Албаније, па онда преко Крфа, Солуна до Марибора. Ко то не памти не зна какво нам је крсно име. А ми знамо, браћо и сестре, знамо и памтимо. Сваког Србина памтимо који је погинуо и за Србији и за сву словенску браћу, признавали они то или не. Не дам да се заборави ниједан мој Шумадинац који је погинуо не жалећи се, а чак није ни знао за који  град у туђини и гине. Не дам да им се кости ископавају по врлетима Кајмакчалана. Ми смо њихова деца, ми смо њихов аманет. Били су честити и поносни, хајде да им будемо макар равни, ако не можемо да будемо бољи. И знам да знате о чему говорим. Али када ми, као потомци славних ратника кажемо да нисмо таоци прошлости, немамо права да грађане претварамо у таоце обећане будућности. Да будем јасан, на  свако пријатељство одговорићемо пријатељством, сваком побратиму бићемо брат, сваком савезништву бићемо партнер. Пружену руку ћемо прихватити, одржаћемо дату реч, али пред сваку препреку или пред сваки изазов, пред сваку неправду стаћемо заједно. Уједињени у мудрости, у снази и храбрости ништа наше није на продају, ништа туђе не купујемо. Сваком добром суседу бићемо добар комшија. Свако добронамеран у нашу кућу треба да уђе кроз нашу капију. Не сме да ломи плот и крши багрење, да пали куће и богомоље, да плаши нашу децу. У земљи коју ми водимо, сва деца и српска, и албанска, и мађарска, и муслиманска, и словачка, и ромска, и бугарска и влашка, сва деца Србије морају да живе мирно у сваком куту наше Србије. Свет само треба да нам помогне да буде тако и не треба да нам одмаже.
Ми грађанима уливамо поверење да излаз из ове ситуације постоји и да Србија има странку и људе којима тај посао треба поверити. Ко су ти људи? Која је то странка? Одговорите ми аплаузом. Хоћу да запамтите моју поруку и да је преносите напредњацима и када мене више не буде – Србија мора сама да бира своју будућност. Ми нисмо ни љути, ни бесни, ми смо нормални. Ми поручујемо свету – ако је наша садашњост казна, нисмо је заслужили. Ако је судбина, нећемо јој подлећи. Ако је несрећа, преживели смо и теже. Хвала вам за све. Хвала вам за све што сте до сада урадили. Хвала на одлучности, на вашој верности Србији и њеним интересима. Подићи ће се и усправити наша Србија, поћи ће напред. Најбољи иду напред. Свечана песма Српске напредне странке је песма „Тамо далеко“. Молим Драгану Милошевић да одсвира и овај дивни хор да нам отпева свечану песму напредњака.
„Боже правде“
Живела Српска напредна странка! Живела Србија!