СНС указује на чињеницу да ће ове непотребне реформе и такозвана штедња негативно да утичу кроз основно образовање не само на породицу, на младе брачне парове већ ће посебно негативно да се одразе на оне регионе и оне општине где је демографска слика посебно лоша.

Слушамо да су многи разреди мали, да је мали број ученика који се уписује  у школе и да је по тој последици малог броја ђака који се уписује у нове разреде потребно укинути неке разреде и школе. Значи, из последице се предузима одређена акција. Нажалост, дошли смо у ситуацију да образовање буде тек бројка где се апсолутно не размишља о томе шта је значај образовања, који је квалитет образовања, и апсолутно се нема свест о томе да оно што се пропусти у основном образовању у време када деца сазревају и јесу најспремнија да примају и уче не може да се надокнади некада касније, када за то постоје економски потенцијали и материјалне могућности у једној држави. Значи,  нема простора за велике речи, ствар се своди на то да разред треба да има 30 ђака, значи повећати број ученика на 30 и смањити број наставника. То је у склопу оне прокламоване реченице “да треба чувати радна места“, нормално видите моје знаке навода да, кад то кажем и ако постоје можда и нека политички креирана места од оних који кажу да се та политички креирана места не треба да чувају ревидирајући своју изјаву прву да треба чувати радна места, не каже се да у школи не постоје политички креирана радна места. У школи су та радна места нешто што се зове незамењиво основно образовање као потпора за стварање квалитетних људи који ће развијати ову државу.

Неке прелиминарне процене Светске банке у том материјалу на којем смо и засновали анализу и молим вас да схватите да унапред говоримо, јер ће овај материјал послужити и ММФ-у за препоруку штедње, али и влади за предузимање мера, па упозоравамо унапред да се води рачуна о томе да ове уштеде апсолутно нису уштеде чак ни у новцу каквом се представљају, а да јесу вишеструко значајне штете за Србију као државу и за њену будућност. Значи по тим оценама у материјалу Светске банке каже се да ће тај број повећаног броја ђака у једном разреду на 30 указати да постоји вишак од 11.000 одељења, 37% је значи потребно смањити одељења у Србији у свим основним школама, то је више од једне трећине. И истиче се да је вишак израженији од првог до четвртог разреда. То је оно о чему говоримо, срце основног образовања и темељ знања на којем треба да се заснива будућност и кажу, када би се елиминисало ових 11.000 одељења држава би уштедела 14,7милијарди динара. Не, то није тачно. Економски тим СНС тврди и доказаће вам на наједноставнијој анализи да то није тачно. Тренутно отпуштање око 20.000 запослених у просвети, смањило би расходе за плате око 11,6 милијарди динара, али расходи за плате нису само уштеда, јер истовремено се смањују и доприноси који се преко тих плата плаћају за 4,15 милијарди динара. Нето ефекат без отпремнина, коју је по Закону дужан онај ко отпушта радника из образовања да му иначе исплати, и уз процену да су ти трошкови 50% уштеда бих износила свега 3,25 милијарди динара. И поставићу питање којим ћу најавити идуће недеље конференцију за штампу, тематску, економског тима, да је у тој вредности недељна, тромесечна аукција државних записа. Око 3 милијарде динара износи једна недељна аукција тромесечних државних записа. А само раније предложеном мером на претходној конференцији коју сам ја држала са својим колегом Миленком Џелетовићем рекли смо да би држава обезбедила у буџет прилив од 7 милијарди динара када би изменила само члан 25. Закона о ПДВ-у и опорезовала оне накнаде и провизије које до сада нису опорезоване које банке наплаћују кад дају кредите.  Значи финансијски сектор је ослобођен пореских обавеза, а када би се само тај део финансијских услуга опорезовао држава може да добије двоструку вредност и то на подацима  о накнадама и провизијијама наплаћеним у 2008. години.

Далеко битнији од финансијских ефеката јесу егзистенцијални ефекти тј животни ефекти. Примена правила од минимум 30 ученика у одељењу на нивоу општине резултирало бих  на нивоу општине затварање школа у удаљеним и слабо насељеним деловима општина, у сеоским подручјима. Замислите колико би то довело до отпуштања наставника са једне стране и проблема превоза родитеља и деце са друге стране. Па се онда поставља питање како људи да планирају породицу и жене да рађају децу ако ни себи не могу да обезбеде минимум егзистенције, ако не раде, ако немају сигурност чак и ако раде, ако гледано по региону знају да ће се затварати домови здравља и школе због уштеда у буџету , ако знају да ће они кад остаре бити социјални случајеви.

Ако занемаримо економске ефекте, не смемо да занемаримо демографске последице. Породице ће кренути ка центрима током времена и ободи наше земље ће остати ненасељени. Но за ово им је јасно да је потребно време па предлажу алтернативно решење где би држава брже уштедела, додуше мање, негде око 3,5 милијарди динара за основно образовање. Идеја је да се правило од 30 ученика примени на нивоу школа. На тај начин би се број одељења смањио на 2900.
И ово је погрешна процена јер видели смо да отпуштање око 20.000 запослених даје ефекат од 3,25 милијарди и то без укалкулисања ефекта повећања накнада код Националне службе за запошљавање.

Постоји и један велики проблем, а то је ко ће спроводити ову рационализацију?
Некако се у извештају СБ-а провлачи предлог решења које је и министар Обрадовић једном приликом провукао кроз своју изјаву, а то је да ће проблем бити пребачен на локалну самоуправу. Моје је питање како они то планирају да ураде? Средства за образовање би се општинама исплаћивала на основу броја уписаних ученика, а општине које имају мањи број ученика у односу на број одељења морала би даље да  донесу одлуку о отпуштању.

И на крају да подсетимо на иницијативу Динкића о становима за младе брачне парове и колико је можда њих из просвете узело кредите, а могу да остану без посла па самим тим и без стана.

Ако имате неко питање изволите, ако не хвала што сте дошли на нашу конференцију!