Реални пад ДБП је преко 6%, кажем преко 6% зато што мерења Завода за статистику заиста нису адекватна, због критеријума и полазне основе. Затим, преко 200.000 отпуштених радника који су остали без посла захваљујући лошем економском концепту, расте стопа незапослености са 13% на 19% и један, заиста парадокс да у исто време, док у привреди и ван привреде имате 200.000 отпуштених људи, егзактан податак је о повећању броја државних чиновника од 2357 људи. Дакле, у ери прича о смањењу државне бирократије, Влада је повећала ту бројку за 2357 радних места. Константни пораст буџетског дефицита са којим Влада није успела да се успешно избори и због чињенице да је најгломазнији апарат у Европи, Влада и највећи број државних чиновника су указали да и ове године буџетски дефицит неће бити 100, него 125 милијарди динара, а затим смањење страних директних инвестиција за два пута, на годишњем нивоу, највећем учешћу јавне потрошње по јединици производа у Европи, највећа инфлација у Европи захваљујући којој је просечна потрошачка корпа данас у Србији већа за 6000 динара од просечне плате, затим 80.000 блокираних предузећа са близу 200.000 радника и плус 60.000 предузећа који су у фискалној 2009. години исказали губитак, пад индекса Београдске берзе скоро за три пута за последње две године, смањење извоза за преко 15%, драматично нарастање спољног дуга, како унутрашњег, тако и комерцијалног (о томе смо вам и говорили на претходним конференцијама за новинаре), затим брзоплета, непрофесионална реформа правосуђа... То су само неки од резултата Владе која уместо да се бави егзистенцијалним питањима грађана Србије, шири илузију о држави, материјалном благостању и социјалној благодети. Да још буде грђе, носиоци економске власти, видели сте у експозеу премијера Цветковића, све сваљују на светску економску кризу, а потпуно је јасно да је већина наших проблема - унутрашње природе.
Наравно, неуспешно се показао и премијер Цветковић, а подсетићу вас да је као успех представио и то да нам је неко дао кредит од 100, 200, 300 или 500 милиона „под повољним условима“! Поставља се објективно питање - шта су то повољни услови за 80.000 блокираних предузећа, за привреду која не ради, за привреду у којој свакодневно 500 људи остаје без посла, шта се подразумева под повољним кредитима за пољопривреднике који данас блокирају улице и међународне саобраћајнице, јер не могу да живе од свог рада, затим - када пацијенти одлазе у иностранство на операцију, јер не могу да остваре могућност да се лече у својој земљи, а и што би веровали сопственом здравственом систему, кад и сам министар здравља за једну рутинску операцију није имао поверења да је обави у оквиру домаћег здравственог система, већ у иностранству. Заправо, економски тим СНС сматра да је сам начин руковођења и управљања средствима која добију поједина министарства, претворио та министарства у квази пословне банке којима буџет на крају године располаже одређеним средствима, а онда министри уредбама располажу нашим парама и пребацују их тамо где њима највише одговара и где постоји за њих највећи економски интерес. Подсетићу вас, а имате то и на сајту Републичког фонда за развој, на један фрапантан податак да је овај фонд 17. јуна ове године одобрио десетине развојних кредита општини Бор, само неколико дана пре локалних избора. Треба ли подсећати да је председник Управног одбора фонда управо министар економије и регионалног развоја господин Млађан Динкић?

Наравно успех Владе је и подршка изменама Закона о НБС која није испунила ниједан од својих циљева, инфлација највећа у Европи, кретање курса непредвидиво...
Успех Владе је свакако и укидање готово једине институције која је функционисала под тржишним критеријумима, Акцијског фонда и проглашавања Агенције за приватизацију надлежном да раскида или не уговоре о приватизацији, по нахођењу директора или потребама налогодаваца из Владе или око ње. Премијер је и нагласио поводом две године рада Владе, да је остало доста отворених питања. Ми смо уверени да Влада нема одговоре на та питања, али да грађани Србије сигурно поседују одговор, а то су ванредни парламентарни избори. До тада, остало нам је онако да бирамо како нам Влада сервира а то је да бирамо као једино могуће решење између два крила Владе: Динкићево или министра  финансија и осталих, који нас само замајавају расправама за и против ПДВ-а, ММФ-а, регионализацијом, у политичкој мери и политичкој користи оних у власти и који се грчевито боре нашим парама да у њој остану. Расправа се води у штампи, на састанцима коалиције, пресуђује свемогући председник, а рачун се испоставља свим грађанима Србије.

Ево, ових дана чујем да Влада од наших пара има намеру да помогне онима који имају најмање пензије и плате, што поздрављамо, али постављамо и питање шта са онима који уопште не примају плате, са онима који су из фабрика пресељени у дуге редове испред шалтера тржишта рада, чија су они обавеза и брига? Време је, према нашем мишљењу, за промене и Србији је потребно да свако у Србији ко жели да ради, оствари право на радно место, оствари право на плату и да у сваком систему и на сваком кораку, у било којем делу Србије обезбеди егзистенцију, за себе и своју породицу.
Изволите, ако има неких питања, ако не - хвала вам најлепше!

Конференција за новинаре , 09.07.2010.