Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић изјавио је данас на Копаоник бизнис форуму да аутопут до Црне Горе, до Бољара може бити готов за три и по до четири године, али да остатак пута до мора зависи од црногорске стране која још није уговорила изградњу свог дела.

Весић је то рекао на панелу Развој инфраструктуре у условима растућих каматних стопа, одговарајући на питање које године ћемо моћи да путујемо аутомобилом за пет до шест сати до црногорског приморја.

Додао је да се нада да ћемо ове године имати тендер за реконструкцију пруге Београд - Бар.

"Од ове године треба нам 3,5 до четири године да завршимо свој део ауто-пута. То сад зависи и од Црне Горе, пошто они још увек нису уговорили свој део, онај други део ауто-пута, али кажем што се нас тиче, 3,5 до четири године", рекао је Весић на панелу, на којем је, између осталих, говорио и директор канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара.

Весић је нагласио да је преостала деоница до границе врло захтевна, да има веома много тунела и навео да су више од 20 одсто трасе тунели и мостови.

"Иако је тешко ту деоницу урадити, треба нам максимум четири године", рекао је Весић.

 

 

Ове године се улаже милијарду евра у инфраструктуру

Ове године ће бити уложено више од милијарду евра у инфраструктуру Србије, што показује да је развој инфраструктуре један од приоритета Владе, рекао је Весић.

Весић је у изјави за Танјуг најавио да ће ове године бити завршено 166 километара путева.

"Завршићемо 54 километара брзе саобраћајнице од Шапца до Лознице, завршићемо 46 километара Моравског коридора, завршићемо 23 километара ауто-пута Београд-Ниш до Пожаревца, завршиће се до октобра месеца до Пожеге, тако да ћемо од Пожеге кренути да градимо два нова пута, пут према Котроману и радићемо аутопут према Црној Гори", каже Весић.

Весић, који учествује на Копаоник бизнис форуму, најавио да ће у новембру почети изградња ауто-пута "Карађорђе".

"То је први део, од Малог Пожаревца до Младеновца, Орашца, Аранђеловца. Тако ћемо везати 'Милош Велики' и аутопут Београд-Ниш, а поред тога ћемо завршити деоницу Сремска Рача-Кузмин, што је део ауто-пута Београд-Сарајево", рекао је Весић.

Весић истиче да ће ове године бити завршено и нових 108 километара брзе пруге.

"Већ у јулу биће завршена пруга између Суботице и Новог Сада. У децембру ћемо имати везу између Београда и Суботице, са том брзом пругом имаћемо укупно 184 километара брзе пруге кроз Србију. 2025. године крећемо да градимо и пругу према Нишу", истакао је министар Весић.

Весић је истакао да је учешће грађевинарства у БДП-у повећено на 5,5 одсто. Он је подсетио да је 2013. године био 3 одсто.

Весић се нада да би наши грађани до почетка лета могли да путују једним тагом не само кроз Северну Македонију, већ и кроз Грчку.

"Ми смо направили радну групу и направили смо динамику у којој треба да буде све завршено до почетка јуна. Ако буде све како треба, ми ћемо до јуна месеца имати заједничку путарину између Србије и Грчке. То значи да око 10.000 српских аутомобила које на дневном нивоу уђу у Грчку, више неће морати да купују тагове, већ ће српски таг користити како кроз Северну Македонију, тако и кроз Грчку. Наравно и грчки аутомобили ће моћи да користе свој таг у Србији", поручио је Весић.

 

Од данас нови оператер на аеродрому "Никола Тесла"

Министар Весић изјавио је да аеродром "Никола Тесла" у Београду од данас има новог оператера - Мензиес Авиатион, који је почео да ради са Ер Србијом, шест месеци од када је захтевао да се либерализује режим за земаљског оператера на Београдском аеродрому.

"Прошлог лета било је доста проблема и решавали смо их на дневном нивоу. Није било проблема само на Београдском аеродрому, већ на већини европских аеродрома, али на њима су проблеми били везани за недовољан број људи. Међутим код нас је било проблема зато што оператер који је радио пријем путника, чекирање путника, пријем пртљага, није желео да плати довољно добро људе", рекао је Весић за Танјуг на Копаоник бизнис форуму.

Тада је, како је навео министар Весић, донео одлуку о либерализацији тржишта, да се омогући свима који су регистровани у Србији, а баве се пословима земаљског оператера, да то раде.

"Ушле су три компаније, једна од њих је Мензиес, једна од највећих, ако не и највећа на свету. Ушла је и једна велика грчка компанија, као и две француске. Мензиес ће радити 50 одсто свих операција на Београдском аеродрому. Они су данас преузели људе и довезли опрему", рекао је Весић.

Министар Весић истакао је да ће држава у наредном периоду интензивно радити са новим партнером како би ово лето били спремни и како се не би догодило да буду проблеми какви су били прошле године.

 

Захваљујићи конверзији најављене четири велике инвестиције

Министар Весић изјавио је на Копаоник бизнис форуму да је до јучерашњег дана поднето 2.088 захтева за конверзију, од којих је одбијено свега 76, и да управо захваљујући том процесу имамо најављене четири велике инвестиције.

"Посебно сам задовољан, не тиме да смо успели успешно да решимо 931 захтев, већ да је свега 76 захтева одбијено, и ако додамо да је у раду 1.027 захтева, заиста, имамо висок проценат извршења када је упитање конверзија", рекао је Весић на панелу Развој инфраструктуре у условима растућих камантих стопа.

"Већ имамо најављене четири велике инвестиције само захваљујући конверзији", рекао је министар Весић и додао да није видео да је иједан тајкун поднео захтев, иако се причало да се конверзија управо ради због њих.

Највећи број захтева поднели су, како је рекао министар Весић, стечајни управници. Тиме су ослобођене заробљене локације из стечајних маса.

Министар Весић навео је да се сада конвертује право власништва, продају се локације и намирују повериоци.

"То је само доказ да када доносите добре одлуке можете да имате позитиван ефект", рекао је министар Весић и подсетио да предстоји и рад на томе да се једном заувек реши проблем бесправне градње и то уз примену радикалних мера.

Такође, како је додао министар Весић, следе и одређене промене у катастру пре свега конвалидација старих предмета.

Најважније је да инвеститори знају каква ће се политика водити у будућности.

Министар Весић је такође на панелу, на којем су говорили представници Светске банке, Милениум Тима, Уника неживотног осигурања, Бејкер Мекензија говорио и о важности и значају изградње железничке инфраструктуре.

Министар Весић подсетио је на брзу пругу Београд Нови Сад и то да ће деоница до Суботице бити завршена годину дана пре рока, да ће се радити према граници са Северном Македонијом, а када и Грци заврше своје деонице да ће постојати 1.512 км брзе пруге од Будимпеште до Атине.

"И то је кичма Западног Балкана", рекао је министар Весић.

Министар Весић најавио је да ће у априлу у Београду и Истанбулу бити састанак министара транспорта Мађарске, Србије, Бугарске и Турске. Додао је да се са Бугарима ради на плану трасе нове брзе пруге од Ниша до српско-бугарске границе.

Турци желе да раде пругу од Истанбула према Бугарској, а од Ниша ће се одвајати један крак те брзе пруге који ће ићи до Бугарске и Турске.

"То Србију ставља у заиста најважнији доминантни положај када причамо о железничким транспортним коридорима", рекао је министар Весић и нагласио да ће се радити и на реконструкцији 2.000 километара пруге.

Са Светском банком се ради на реконструкцији пруге Београд-Вршац према румунској граници, што је важно, јер морамо да се боље повежемо са Румунијом, рекао је министар Весић и додао да се са ЕУ завршава пројекат за реконструкцију пруге Београд-Шид.

"И када погледате све пруге које радимо, види се да не радимо само брзе пруге, не само то да ћемо бити земља са највише километара брзе пруге у овом делу Европе, већ и да се повезујемо са суседима, што је знамајац за развој привреде", рекао је министар Весић.

Министар Весић додао је да и домаће компаније могу више да учествују у томе, што је шанса да стекну референце.

"ЦИП ће учествовати у пројекту на 3. линију метроа. Није могао да учествује у пројекту на 1. или 2. јер нису имали ни референцу. А сада ће ЦИП заједно са неком од европских компанија учествовати у пројекту на 3. линији европског метроа, где ћемо расписати тендер веома брзо, што значи да ће моћи да граде метро по свету", рекао је министар и додао да многе земље већ траже наше комапније које раде на брзој железничкој инфранстуктри.

Министар Весић говорио је и о потреби за радном снагом и важности што су либерализовани прописи који су омогућили долазак стране радне снаге.

Прошле године имали смо 52.000 регуларних дозвола, а када се ту додају и сезонци више од 100.000 страних радника радило је у Србији, навео је министар и додао да управо без страних радника не бисмо могли да имамо тај темпо привредног развоја.

Министар Весић говорио је и о приватном јавном партнерству као што је оно у комуналној депонији Винчића, чија је вредност преко 300 милиона. Подсетио је да се на тој комуналној депонији греје скоро 10 одсто Београда и да је то за последњих пола века једини нови енергетски извор струје.

Министар Весић додао је да се спрема и велико јавно приватно партенство у области управљања постројењима за прераду отпадних вода.

Према речима министра Весића, предстоји и реструктурисање јавних продузећа, јер не можемо имати железницу 21. века, а железничка предузећа из 19. века.

Министар Весић подсетио је и да Србија улаже много у инфраструктуру, да је прошле године издвојила из буџета 3,8 милиона евра, а ове четири милиона, и да се управо када се бирају инфраструктурни пројекти који ће се радити гледа на то колико они могу да донесу одређеном крају - од развоја приведе, економије до туризма.

 

Заштита домаћих компанија у уговорима са странцима

Министар Весић изјавио је на Копаоник бизнис форуму да је држава почела да штити домаће подизвођаче, тако што у нове уговоре са страним компанијама додаје врсту заштите.

Министар Весић је то рекао на панелу "Развој инфраструктуре у условима растућих каматних стопа", на констатацију модератора да је најчешћа примедба да домаће фирме који су подизвођачи кинеских, америчких и турских компанија, врло често долазе у зону неликвидности јер не могу да наплате оно што су извршили у складу са уговором.

Министар Весић потврдио је да је то најчешћа примедба и да су управо зато у последња два уговора, потписана у министарству, убачене уредбе да извођачу не може да се плати нова ситуација ако не докаже да је платио све подизвођаче.

Министар Весић додао је да су те уредбе додате у уговор везан за пројекат Београд-Зрењанин и уговор за Бачки брег-Српска Црња.

"Значи, док не докаже да су платили апсолутно све подизвођаче српске стране или неке друге, по претходној ситуацији не могу да добију новац", рекао је министар Весић и нагласио да до сада није постојала таква врста заштите.

Сада ће то бити део свих уговора, рекао је министар Весић и додао да ће то бити део пројекта "Карађорђе".

"Тако штитимо подизвођаче. Тачно је, био је доста домаћих фирми које нису могли да наплате своја потраживања, да су морали да туже, имамо такве случаје, што није добро, и на то ћемо убудуће мислити", рекао је министар.

"Сада ће саставни део сваког уговора бити заштита домаћих компанија", рекао је Весић и нагласио да мисли и да је време да домаће компаније ураде један велики пројекат.

Министар Весић нагласио је да је сада тренутак да се направи конзорцијум наших компанија за један велики пут и пругу, чиме ћемо показати да наше компаније то могу.

 

 

 

 

Извор: Танјуг