Весић: Београд у 2020. години град будућности

Децембар и јануар су идеална прилика за сумирање резултата и прављења планова за наредну годину. Шта је, по његовом мишљењу, обележило 2019. али и који нас пројекти очекују наредне године? Да ли је 2020. време за први ашов и багере на изградњи метроа и како ће се Град изборити са саобраћајним гужвама, само су нека од питања која смо поставили заменику градоначелника Београда, Горану Весићу.

* Много тога је у последњих 12 месеци урађено у Београду, од реконструкције саобраћајница, увођења новог система за детекцију прекршаја до борбе са нелегалном градњом. Шта је, по Вашем мишљењу, од свега тога обележило 2019. годину, а шта је оно што ће се "прелити" за следећу?

- Кад су ме прошле године питали каква ће бити 2019. рекао сам ударничка. И заиста, у граду се градило као што није деценијама уназад. Ми у овом тренутку имамо 324 крана на више од 2.500 градилишта и општи утисак свих је да се град развија, мења и да се заиста толико није градимо можда од '60. или '70. година прошлог века. Посебно сам поносан на то, јер увек можете да кажете да вам се свиђа неки пројекат, неко ће рећи да му се допада што је урађен Трг Републике, неко што се гради Клинички центар или што је пуштен БГ воз од Београда до Младеновца и од Београда до Лазаревца, али ја мислим да је важно што је створена тенденција да се Београд успешно развија.

* Шта то значи за Београђане?

- Поносан сам на то јер је чињеница да је у нашем граду све боље и да се све боље живи. Ми смо крај године сачекали са просечном платом од скоро 600 евра, док је пре шест година била је 465. Нову годину смо дочекали са незапосленошћу од 7,7 одсто, колико је било у октобру (око 68.000 људи је било без посла), а 2013. године је била 25 одсто. Следећу годину ћемо сачекати са буџетом већим од 1 милијарду евра, док је пре 6 година износио 565 милиона. По свим параметрима, Београд се развија и постаје прави уређени европски град. Ако ме питате шта ми је циљ, то је.

* Када говоримо о великим пројектима, они су узроковали гужве у граду и то је била честа критка грађана. Да ли ће то следеће године моћи да се избегне? Како ћемо се с тим изборити?

- Као што можете да видите, гужве су присутне у Београду и када се не ради, тако да та прича да су гужве биле само због великих пројеката нису тачне. Истина је да када затворите неку улицу, сасвим сигурно ће неке друге бити оптерећеније. Не можете да радите тако што ћете увече почети посао, а ујутру га завршити. Не постоји чаробни штапић. Ми морамо као град да се одлучимо да ли желимо да реконструишемо тргове, имамо нове булеваре, ширимо се као град или не желимо. У том смислу, Београд је град који, као и све метрополе, има саобраћајне гужве, али то нема никакве везе са радовима, већ са тим што се у Београду у последње три године региструје 50.000 новиха аутомобила, на годишњем нивоу.

* Шта ће град да ради по том питању?

- Ми смо већ близу цифре од скоро 700.000 аутомобила, дошли смо у ситуацију да имамо скоро 1,7 аутомобил по породици у Београду. Наша саобраћајна инфраструктура апсолутно није у стању да издржи толики број. С друге стране, карактеристике великих метропола су велике гужве. Тако је у Москви, Риму, Паризу и свим великим градовима. Ако питате Београђане шта је највећи проблем у граду, сви ће вам рећи да су то саобраћајне гужве. Ми то морамо да решавамо системски, а један од начина је изградња метроа, нових улица, обилазница и одлука у ком правцу ће се град развијати, да ли у правцу проширења пешачких зона или изградња нових улица. То има везе и са загађеношћу. То су одлуке које ми као град доносимо. Београд је велики град који сада има преко два милиона становника. Не постоји нигде у свету град те величине чији је основни подсистем јавног превоза аутобуски, док сви градови те величине имају шински саобраћај и зато ми убрзано радимо на изградњи метроа. То је предуслов да почнемо да решавамо саобраћајне проблеме. У међувремену, дајемо свој максимум када је у питању проширење капацитета БГ воза, радићемо нове пруге и трудити се да Београд развијамо убрзано како би и саобраћајна инфраструктура достигла напредак. Ми ћемо сада, већ трећу годину заредом, издати преко милион квадрата у грађевинским дозволама. Не мислим да само Београђани купују те станове. Купују из читаве Србије и региона. Пошто се досељавају у Београд, свако од њих има аутомобил, свакоме од њих је потребно паркинг место, за свако дете је потребно место у школи, јавни простори. Ми као град морамо да пратимо пораст те инфраструктуре и то је нешто што је изазов града и што ће нас чекати и у будућности.

* Поменули сте паркинг и пешачку зону. Шта нам остаје за следећу годину? Колико ће бити јавних гаража?

- Имамо потписано јавно приватно партнерство са кинеским партнером о изградњи 4 јавне гараже - Студентски трг, Трг републике, угао Косовске и Влајковићеве и Фрушкогорска улица. Следеће године ћемо сигурно моћи последње две да радимо. Што се тиче Трга републике биће потребно да се мало пројектује. Када кажем Трг, да грађанима буде јасно, мислим на онај део од садашњег Стакленца па све до Дома Војске. То, дакле, нема везе са овом гаражом која се већ налази код Дома Народне Скупштине. Што се тиче Студентског трга, добили смо услове које нам је дао Републички завод. Ту ће почети археолошка истраживања и тек када се заврше, знаћемо шта тамо имамо од археолошких ископина и на основу тога биће донета одлука каква ће гаража бити, у ком обиму, да ли ће је уопште бити. Све то зависи од тог шта ће показати археолошка истраживања. Чињеница је да се сада после много година први пут раде археолошка истраживања и да смо успели да обезбедимо новац из буџета Града за то, као што ће се радити и на самој београдској тврђави. Не знам колико деценија је прошло како су се у Београду радила таква истраживања. Поред тога "Паркинг сервис" планира да ради гаражу код Пинкија у Земуну, завршава решавање проблема имовине за Скерлићеву, код Храма Светог Саве, раде документацију за гаражу код Чубурског парка. То су велике гараже које ће се градити, неке од њих наредне године, за неке ће све бити припремљено, па ће се са радовима почети оне тамо године, али ће све оне сигурно омогућити да се решити поблем недостајућих паркинг места у Београду.

* Град Београд се борио са нелегалном градњом током ове године, међутим, за проблем паркинг места су такође одговорни несавесни инвеститори. Шта ће град по том питању чинити у наредном периоду?

- Не само несавесни инвеститори, криви су и они који су им омогућавали да раде нелегално. Ви знате да смо ми прошле године донели радикалне мере када је у питању нелегална градња и ја са задовољством могу да кажем да је она заустављена. Има ту и тамо још увек неког ко то покушава, али нема више ситуација да неко то покушава без иједног папира, да гради нелегално 5-10 спратова, као што је то био случај. Управо сте сами рекли шта је једна од последица нелегалне градње - недостатак паркинг места. Ја сам о томе говорио када смо доносили те одлуке односно предлагали измене закона. Нелегална градња значи да неко ко гради не само да краде од државе, односно не плаћа доприносе за грађевинско земљиште, из чега ми градимо паркинге, канализацију, тротоаре, улице, вртиће и школе већ истовремено уништава живот свима који ту живе. Када градите зграду добијете шта је оно што морате да урадите како бисте је изградили. Морате да урадите паркинг, зна се колико места по стану, да платите да се појача канализација, јер зграда са већим бројем људи то захтева, да испуните услове када је у питању водовод односно прикључење воде.

* Где праве највећи проблем?

- Морате да уредите све то како би зграда могла нормално да функционише да не ремети животе других људи. Нелегални градитељи нису урадили све то и онда су у тим улицама оптерећивали постојећу инфраструктуру и уништавали животе људи. Станари имају слаб притисак воде, запушава им се канализација, да би ови зарадили још који динар и не би платили држави. И то је нешто што се дешавало. Да не говорим о томе да те зграде нису безбедне, за неке од њих нису ни шипови рађени. Када се легално гради зграда, архитекта однесе свој пројекат у Секретеријат за урбанизам и неко да сагласност. Држава гарантује да је тај пројекат урађен у складу са свим стандардима. Код нелегалних градитеља тога нема, тај пројекат се нигде није носио. Зато је веома важно што је држава показала снагу и зауставила нелегалну градњу. Оно што је добро је што ове године није било у великој мери, а чињеница је да ћемо ми морати још много деценија да се боримо са последицама тих инвестиција и са тим какав су хаос оставили.

* Када већ говоримо о метроу, да ли ће 2020. бити година када ће почети градња?

- Надам се да хоће. Заправо сам уверен, јер смо ми урадили огроман посао да се метро изгради. За то није довољно рећи "ми смо одлучили да градимо и почињемо сутра". Потребно је било испунити читав низ предуслова. Прво је било потребно урадити идејни пројекат који је завршен прошле године за 1. и 2. линију, тих 40,5 километара. Прва линија почиње на Макишком пољу и завршава се на Миријеву, а друга која почиње на Миријеву и завршава се код Железничке станице Земун. То су две линије које се укрштају код садашње Железничке станице на Савском тргу. Завршавамо ПДР Макишког поља, јер ће то бити место где ће почињати метро. Ту ће бити место за локомотиве, вагоне, радионице, одакле ће кретати читава композиција. Макишко поље је изузетно важно, јер кад погледате саобраћајне студије видећете да је најоптерећенији за саобраћај управо булевар Живојина Мишића код Сајма. Ту заиста велики број аутобуса пролази, што због аутобуске станице која је још увек у центру града код Савске улице, што због великог броја људи који долазе из правца Чукарице, Барајева, Обреновца. Сада ће сви ти аутобуси остајати у Макишком пољу и људи ће прелазити у метро и моћи да се возе једном брзом и сигурном везом до свог одредишта. Ја сам 15. децембра ишао са сарадницима првом линијом БГ воза која вози од Београда до Лазаервца. Ушли смо у станицу Вуков споменик и били у центру Лазаревца за тачно 63 минута. Ви данас не можете аутобусом доћи из центра Лазаревца до Вуковог споменика за то време, не постоји никаква шанса. Путовање је најмање 80 минута, под условом да не упаднете у саобраћајну гужву. Ситуација је таква да та шинска веза омогућава да се брзо превезете. 1. септембра спојили смо Младеновац са БГ возом. Они још увек не иду оним тактом којим ми то желимо, зато што се реконструише пруга. Она ће бити завршена 2021. године и тада ћемо на свим нашим линијама, и до Ресника, Батајнице, горе према Овчи, овамо према Младеновцу, имати тактове на 10 и 15 минута на вршном часу, односно на 20 и 30 минута ван вршног часа. То вам омогућава да имате једну брзу и стабилну везу. Можете замислити како ће то изгледати кад будемо имали метро и доградимо БГ воз, продужимо према Макишу, па од Земуна према Сурчину, потом обухватимо Национални стадион, аеродром, сутра и Обреновац. То ће омогућити да се брже функционише. Све станице метроа, БГ воза и нове трамвајске линије на чијем ширењу радимо ће дефинисати план генералне регулације шинског система на територији Града Београда, који ће бити готов до септембра следеће године.

* Кад ће почети градња Моста на Ади Хуји?

- Када је у питању Мост на Ади Хуји, сваког дана би требало да распишемо тендер за пројектовање. Чим се заврши, почиње се са радовима, дакле 2021. године. Оно што је занимљиво за грађане је што ће тај тендер обухватити и трамвајске шине преко моста на Ади Хуји, па када спустимо шине од Богословије ка Макишком пољу, трамваји ће преко моста моћи да ређу на леву обалу Дунава. Све то подразумева да се предвиди планом генералне регулације шинског система и ми ћемо тада бити спремни да издамо грађевинску дозволу за метро. Оно што је такође јако важно је и то што ће Република у међувремену променити закон, јер према важећим у Србији метро не постоји. Никад нико није предвидео метро, не постоји могућност да се изда грађевинска дозвола за његову изградњу. Тако да има још ствари које треба да се заврше како би се почело са радовима. Само тај процес за градњу 1. и 2. линије ће трајати између 6 и 9 година. Тек кад завршимо метро ћемо моћи да кажемо да Београђани могу, саобраћајно, да функционишу како треба, да имају једну брзу и поуздану везу којом могу да се превезу из једног у други део града. До тада, будите сигурни да ћемо имати проблема са саобраћајним гужвама, ја се надам мање, пошто ћемо предузети одређене мере.

* Које?

- Завршава се обилазница око Београда, радиће се следеће године пут који ће повезати Нови Београд и Сурчин, завршићемо у међувремену Булевар патријарха Павла, радићемо део од Кошутњака ка Мосту на Ади, па онда спољну магистралну тангенту - Пере Велимировића, Борску, Црнотравску, па Саве Машковића која ће се радити следеће године и представља велики саобраћајни чеп, потом прелаз код петље Ласта, према Мокром Лугу, па горе према Мосту на Ади Хуји, чиме ћемо завршити још једну унутрашњу обилазницу. То су ствари које ће помоћи да се растерети саобраћај у граду. Право растерећење, рекао сам, добићемо тек када завршимо метро и зато је наш основни циљ метро и огроман смо посао урадили у протеклих неколико година, да бисмо дошли у фазу да можемо да почнемо градњу. У тај посао улази и проналажење инвеститора и захвлајујући председнику Вучићу то смо успели. Биће свакако расписан тендер, али највеће интересовање показују Французи и Кинези и верујем да ће они или неко сличан њима победити на тендеру. У сваком случају, ми смо обезбедили и новац за инвестирање, јер без тога, све ово би остало мртво слово на папиру.

* Још једна новина у Београду је увођење система за детекцију прекршаја. Пошто многи не знају о чему се тачно ради, како ће то да функционише у пракси?

- То су камере које поставља МУП и делом Град Београд и оне покривају жуте траке, као и најугроженија места у граду. То је нека врста превенције у односу на оне који би вршили саобраћајне прершаје. У том смислу камере су важне , поздрављам то и мислим да би требало да их буде и више. Град Београд  ће заједно са МУП-ом радити на проширењу мрежа камера и ми ћемо инвестирати у то. Што више их буде то ће значити да ће и град бити сигурнији, а да ћемо с друге стране оне који крше правила моћи да санкционишемо брзо. Јер ако сви будемо поштовали правила у саобраћају биће мање несрећа и саобраћај ће боље функционисати.

* Да ли је Град спремно дочекао Нову годину?

- Ми смо обезбедили скоро 700 сати програма, на 130 локација. У центру града је никло највеће клизалиште у овом крају Европе, преко 1.500 метара квадратних леда. Поред тога имамо Улицу отвореног срца, ове године је свака приградска општина имала манифестације које су углавном намењене деци. Ти концерти 30. и 31. децембра су за нас били важни јер су привукли велики број туриста. Од јануара почиње Божићно сеоце, читави програми ће трајати све до Сретења и мислим да је као и сваке године, Нова година прави празник у Београду у ком уживају не само наши гости, већ и сви Београђани, посебно најмлађи.

* Да ли постоје неке процене колико ће се новца слити у градску касу?

- То ћемо видети кад се све буде завршило. Ми крајем фебруара подвучемо црту и сведемо рачун,е када добијемо податке свих хотела, хостела. Тада знамо колико је туриста дошло и колика је потрошња била. Та потрошња је, по мојој процени, бар 20-30% већа, јер постоји доста њих, нарочито кад су у питању они који долазе из земаља бивше Југославије, који долазе код рођака, па се они не евидентирају. Крените центром града, можете да чујете десетине језика света и ми смо поносни на то. Нарочито смо поносни на велики пораст туриста из Кине, потом из Немачке, Турске, земаља бивше Југославије. Свима њима желимо да будемо добри домаћини. Ми смо грађани који живе од услуге, од туризма.

* Да ли постоји нешто приватно што бисте волели да видите у Београду, а још увек немамо? Нешто што сте можда видели у некој другој престоници?

- Волео бих да Београд има научно-истраживачке центре какви постоје у свету. То су старе индустријске зграде које су реновиране у којима се скупља много младих људи који раде. Имате ИТ индустрију, страртапове, креативну индустрију, места за провод. Мултифункционална места на којима се одвија живот и на којима људи могу да раде. Ми у Београду радимо на два таква простора. Један је стара шећерана на Дорћолу, коју се већ неко време спремамо да купимо, из стечаја. Добро је што је цео тај простор под заштитом Завода за заштиту споменика и немогуће га је без њихове дозволе купити. Према томе, ми то планирамо, као и реновирање, и тамо ће врвети од младих људи. Други простор је термоелектрана "Снага и светлост" поред марине на Дорћолу, за који такође имамо намеру да кроз неку врсту јавног приватног партнерства нађемо партнера како би он уложио новац. То су два велика пројекта и надам се да ћу успети да их завршим до краја мандата који имам, јер верујем да је будућност Београда у таквој врсти привреде. Ми нисмо град који може да има тешку индустрију. Бавимо се тиме да све приградске општине добију по једну инвестицију, као што је Обреновац добио Меиту, радимо на томе да се отвори једна фабрика у Лазаревцу, једна у Младеновцу. Све ће се то десити, али ми би требало да живимо од услуга, да постанемо град стартапова, креативне индустрије, јер је то начин  да се млади задрже овде и раде за плате од неколико хиљада евра, а не да одлазе да раде за исте такве пројекте, али негде напољу за стране компаније. Развијање у том правцу није добро само за Србију, већ за читав регион. Београд је већ постао нека врста пословне, туристичке и културне престонице овог дела Европе. Видите да све већи број страних компанија пребацује своје пословне центре у Београд. Заиста верујем да треба да се развијамо у том правцу. Ако будемо успели у томе да реализујемо макар један од ових пројеката, то значи да ће све више младих људи остати овде, али да ће све више младих из региона долазити у Београд и да ће наш град постати место где ће људи долазити да се образују, добро раде, зараде и живе.

Извор: Телеграф