Весић: Чека се извештај комисије за изливање амонијака код Пирота
Дан после инцидента на прузи код Пирота формирао сам комисију која ће истражити све што се догодило. Чине је представници инспекције за превоз опасног терета и инспекције за железнички саобраћај. Познато је и да је тужилаштво из Пирота покренуло предистражни поступак. Када извештај комисије буде завршен, биће објављен и тада можемо да говоримо да ли је неко одговоран као и ко је то именом и презименом. Несреће се нажалост дешавају у транспорту, а уколико се утврди било чија лична одговорност та особа за то треба да одговара, истиче Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у интервјуу за "Политику" поводом исклизнућа воза код Пирота и изливања амонијака.
* Новац за модернизацију пруге код Пирота је обезбеђен 2018. године, зашто до сада није обновљена?
- Тражио сам одговор на то питање јер је недопустиво да прође четири године, а да се новац не користи. Добио сам оправдања од тога да се сматрало да идејни пројекат рађен раније није био добар до тога да се дуго чекала техничка контрола. Има ту и објективних разлога, али сигуран сам да су сви ти рокови могли да буду краћи. Увек питам директоре јавних предузећа у таквим случајевима да ли би тако радили да је у питању њихова приватна фирма. Тендер за реконструкцију пруге од Ниша до Димитровграда је завршен и изабран је извођач. Речено ми је да се почетак радова очекује до јуна, али дао сам налог да све учине да реконструкција почне раније.
* Преузимањем дужности министра јасно сте ставили до знања да ће ваше тежиште бити обнова железнице. Колико новца је опредељено у 2023. години?
- Транспортни сектор "одговоран" је за скоро четвртину емисије гасова са ефектом стаклене баште у ЕУ и то је једини сектор који бележи повећање емисије гасова. У оквиру овог сектора највећа количина емисије гасова долази од друмског саобраћаја, око три четвртине свих емисија, што одговара уделу од 11,9 одсто у укупним светским емисијама. Затим следе авио-саобраћај, морски и на крају железнички саобраћај. Зато је циљ ЕУ озелењавање теретног саобраћаја тако што ће се удвостручити теретни железнички саобраћај до 2050. године. Србија није формално чланица ЕУ, али они су наш најзначајнији спољнотрговински партнер и део смо европског транспортног простора. То значи да пратимо политику ЕУ када је у питању улагање у железницу. У 2023. години у железнице улажемо скоро 400 милиона евра, а до 2015. године то улагање је годишње износило око 15 милиона евра. Зато је наша железничка инфраструктура још веома запуштена.
* Које пруге су приоритет?
- Настављамо да градимо брзу пругу Нови Сад-Суботица која треба да буде завршена до средине 2025. године тако да ће Београд и Будимпешта бити повезани брзом пругом. Почећемо реконструкцију пруге Ниш-Димитровград, потом Ниш-Брестовац. Завршава се пројекат за реконструкцију пруге Ваљево-Врбница која је део пруге Београд-Бар до границе са Црном Гором. Радићемо реконструкцију пруге Сомбор-Врбас као и Сталаћ-Краљево-Рудница. У плану је и пројектовање и изградња брзе пруге Ниш-Прешево.
* Када ће бити расписан тендер за модернизацију пруге Београд-Ниш, коју финансирају европске банке? Да ли очекујете да ће се руске и кинеске фирме пријавити на овом тендеру?
- Ускоро потписујемо уговор за изградњу брзе пруге Београд-Ниш за који нам ЕУ даје највећи грант икада, од око 600 милиона евра. Тендер је отворен и на њему могу да учествују све компаније, а одлуку о избору извођача доносићемо заједно са Европском инвестиционом банком.
* Када ће бити завршен ауто-пут Чачак-Пожега и због чега се касни?
- Имао сам два састанка са извођачем и то на самој траси. Последња утврђена динамика за изградњу ауто-пута између Паковраће и Пожеге је крај 2023. године. Не постоји ниједан разлог да тако не буде. Тунел Лаз биће пробијен у јануару и фебруару, а тунел Муњино Брдо у јулу и августу. У јануару ће уговорити куповину опреме за тунел чија производња траје осам месеци.
* Које деонице ауто-путева ће бити завршене у 2023. години?
- Осим ауто-пута до Пожеге у марту ће бити завршена брза саобраћајница Сурчин-Нови Београд, а у јуну обилазница око Београда до Бубањ Потока. До краја 2023. године биће завршена деоница Шабац-Рума као и Сремска Рача-Кузмин. До краја марта биће завршен део Моравског коридора до Макрешана, а до краја септембра до Кошева чиме ће Крушевац бити повезан на ауто-пут Београд-Ниш. Биће завршен и део пута од Ниша до Мерошине.
* Да ли ће бити укинута конверзија земљишта уз накнаду? Да ли би то било у колизији за Законом о контроли ржавне помоћи, јер се бесплатно уступање државног земљишта може третирати као државна помоћ компанијама које су кроз приватизацију предузећа стекла право на коришћење земљишта?
- Чуо сам разне приговоре против укидања конверзије углавном без утемељења, али да је то државна помоћ још заиста нисам. То није државно земљиште јер у социјализму није било могуће да било ко буде власник на грађевинском земљишту већ је еквивалент тог права било право коришћења и право дугорочног закупа. Држава је те компаније већ продала у приватизацији. Сви који причају да ће држава да остане без милијарди евра нека погледају колико је држава наплатила то земљиште за десетак година спровођења закона. Па где су биле те милијарде? Зашто их нису наплатили? Да не говоримо о томе да је 90 одсто свих конверзија урађено без накнаде. Ни евро није плаћен. Никаквих ефеката за буџет није било, а тај закон је замрзао више од 5.000 локација. Овај закон донет је само због Луке Београд, а њиме су они који су продали фирме у приватизацији сада хтели да оперу своју савест да онима којима су већ продали фирме измисле још једну обавезу која популистички звучи, а нема скоро никаквог прихода за буџет.
* Када ће бити укинута конверзија?
- Као министар задужен за ову област предложићу укидање конверзије. Одлуку о томе доноси Народна скупштина, а потрудићу се да убедим посланике у неопходност укидања овог бесмисленог института, незнање и лицемерност оних који се томе противе.
* Очекује се да пад грађевинске активности у 2022. години буде око 10 одсто, а РЗС је објавио да је у октобру издато 22 одсто мање грађевинских дозвола. Да ли држава припрема мере помоћи, односно да ли постоји захтев грађевинске ндустрије и оперативе да им се помогне?
- Састао сам се са представнцима грађевинске индустрије и никада нису тражили државну помоћ. Пораст цене грађевинског материјала је регулисан за оне који раде за државу кроз клизне скале. Разговарао сам о овом проблему са председником и премијерком и заједно са Приведном комором припремамо предлог мера које нису државна помоћ јер за њом нема потребе. Већ у јануару имаћемо упрошћене процедуре за долазак страних радника, а нама у грађевинарству ради преко 30 одсто страних радника па је недостатак радне снаге био један од узрока пада јер су процедуре биле веома дуге. Друга мера је укидање конверзије јер ће ослободити око 5.000 локација за градњу. Радимо убрзано на измени и допуни Закона о планирању и изградњи који ће поједноставити процедуре и тиме ћемо решити проблем да поједине локалне самоуправе имају велики пад у броју издатих грађевинских дозвола који услед веће тражње није оправдан.
* Које новине ће донети тај закон?
- Убрзаћемо процедуре за добијање грађевинских дозвола и процес учити транспарентнијим. Информације о локацији и употребне дозволе неће више издавати само држава већ и они који ће добити јавна овлашђења попут пројектних бироа, нотара и адвоката. Инвеститори ће моћи сами да прикупљају сагласности носилаца јавних овлашћења која ће бити електронска, све државне зграде као и објекти преко десет хиљада квадрата ће се градити са сертификатом зелене градње. Уводимо једноставнија правила за реконструкције саобраћајница, енергетске објекте, соларне панеле. Локалне самоуправе добијају задатак коју површину своје територије морају да покрију плановима, а ако то не учине држава ће то да уради за њих, други степен ће моћи да преузме сваки предмет у којем постоји ћутање администрације. За оне који граде са сертификатом зелене градње биће смањени доприноси, а постојаће обавеза да свака зграда има одређен број паркинг места са електричним пуњењем.
Извор: Политика
