Циљ Предлога измена и допуна закона о водама је да уреди већ постојеће стање са сплавовима, рекао је заменик градоначелника Београда Горан Весић наводећи да ће неки сплавови морати да буду уклоњени.

Весић указује да би измене требало да омогуће Граду да се у буџет годишње слије између два и три милиона евра годишње само од накнада.

"Као што знате, законом о главном граду Град Београд је преузео могућност да наплаћује и уређује сплавове, односно плутајуће објекте на својој територији", навео је Весић и напоменуо да Београд од 2011, од када је поништена одлука Града, у вези са наплаћивањем сплавова, не наплаћује "један једини динар" од сплавова.

Напомиње да се изменама закона дефинише могућност града да да понуду, по цени коју процени Пореска управа, онима који имају сплавове, а који се уклапају у план постављања сплавова и да онда уредно плаћају своје обавезе према граду.

"Наша процена је да ћемо имати негде између два и три милиона евра годишње у буџету само од накнада. Причам о сплавовима који су комерцијални објекти, не о сојеницама и сплав-кућицама. На тај начин да регулишемо њихов однос, да добију струју да имају обавезу да фекалије не смеју да избацују у реке, да морају да чисте око својих сплавова, да морају у наредних годину дана да прихвате сва правила у вези са гласном музиком и да на тај начин коначно уведемо ред у ову област. Прво да се зна колико имамо сплавова, да сви сплавови плаћају, да не могу да буду наслоњени једни на друге", наводи Весић и наглашава да се овиме први пут дефинишу они делови обале на којима неће бити сплавова.

Одговарајући на питање да ли то значи да ће неки од спавова бити уклоњени, Весић је то потврдио и истакао да ће бити уведена и одлука да убудуће када се гради сплав мора да постоји и сагласност урбанизма.

"Значи да не можете да поставите сплав какав ви желите. Такође је одређена висина, не можете да имате сплав на два-три спрата. Неки ће бити уклоњени, имате трећину сплавова који су потпуно празни, ту стоји само да би заузимали место, оног тренутка када буду почели да плаћају", рекао је Весић.

Затечено стање у овој области је, напомиње, разлог што је Београд тражио да му се омогуће да уведе ред. Како додаје, сплавовима ће уз процену Пореске управе да буде понуђен први уговор, а уколико неко изгуби уговор, свака нова додела иде на лицитацију, односно јавно надметање.

Међутим, код предложене измене закона о води еколошка удружења траже да се повуку из парламентарне процедуре због начина доношења. Како наглашавају организоване јавне расправе није било, а страхују да ће се водно земљиште које је у јавној својини давати без икакве јавне нагодбе одређеним људима, мислећи првенствено на коришћење песка, шљунка и постављање сплавова.

Весић наводи да, с обзиром на то да постоје сплавови који стоје годинама, да ће овај први пут да им буде понуђено да по тржиној цени добију локацију од града и да коначно почну да плаћају у градски буџет. Свака следећа додељивања ће, каже, да буду јавном погодбом.

У вези са критикама наводи да то нема никакве везе са екологијом.

"Нису прочитали одлуку, да се брину о екологију онда би водили рачуна да сплавови не испуштају фекалије у реку, као што је то сад случај. Има много сплавова који су ту деценијама и на тај начин да их уведемо у ред, да их уведемо у правни поредак, свака следећа додељивана ће бити јавном погодбом", наводи Весић.

Извор: Euronews