Путарина ће се од следеће године, осим на ауто-путевима, наплаћивати и на брзим саобраћајницама у Србији, а за највеће шлепере и на оптерећеним магистралним путевима. Биће формирано посебно предузеће које ће се само бавити наплатом путарине.

Ово је најавио Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, у интервјуу за "Bloomberg Adria".

"Путарина се по нашем закону наплаћује само на ауто-путевима. Већ до 2026. године имаћемо завршених скоро 180 километара брзих саобраћајница па ће се наплаћивати и њихово коришћење, али не преко рампи већ сателитским праћењем возила. Цена путарине на брзој саобраћајници не може да буде иста као на ауто-путу, али ће се коришћење наплаћивати", објашњава министар Весић.

* Због чега оснивате посебно предузеће за наплату путарине?

- Са наплатом путарине на ауто-путевима, брзим саобраћајницама и највећим шлеперима на појединим магистралним правцима очекујемо да износ буде око три пута већи него ове године када се очекује више од 40 милијарди динара прихода. Такав посао превазилази капацитете Путева Србије. Што се тиче путарских фирми мораћемо да направимо реорганизацију у наредним годинама. Имаћемо једну фирму која ће се бавити само ауто-путевима, другу која ће се бавити свим осталим путевима и посебну фирму која ће наплаћивати путарину.

* Приход од наплате путарине у 2023. био је око 33,7 милијарди динара, али држава издваја субвенције од око 12 милијарди динара. Када ће држава престати да субвенционише Путеве Србије?

- Путеви Србије ће ове године имати већу наплату путарине за две милијарде динара него што је планирано, али то није довољно за одржавање путева. У Србији постоји још око шест хиљада километара магистралних путева који треба да се реконструишу, од 15.000 километара колико их укупно има. Не могу само из овог извора да се реконструишу путеви. Држава има обавезу да улаже у путну инфраструктуру. Својевремено, пре петнаестак година, укинут је део акцизе на гориво, која се наменски користила за путеве. Тада је речено да ће држава из буџета издвајати за ове сврхе. Те "субвенције", јер то није класична субвенција, не користе се за плате већ за реконструкцију путева.

* Због чега још није успостављен заједнички ТАГ за електронску наплату путарине са Хртватском, иако је било најављено да ће то бити учињено до 15. маја?

- То се није догодило зато што су давали нереална обећања грађанима и због нерада појединих људи, који су у Путевима Србије задужени за примену система јединствене наплате путарине.

* Шта ћете ви као ресорни министар предузети?

- Тражићу да директор Путева Србије спроведе истрагу и утврди ко је одговоран. ТАГ са Црном Гором је прорадио овог месеца, али са закашњењем јер је требало да се то догоди прошлог септембра. Обећали су да ће да проради ТАГ са Грчком и Хрватском што се није догодило. Један од руководилаца Путева, Дарко Савић, дао је у марту изјаву за медије са овим обећањима и обмануо људе што је било врло неозбиљно. Надам се да ће испунити обећање и да ће ТАГ-ови бити интегрисани јер је пример Северне Македоније показао колико је то возачима корисно. Око 50.000 ТАГ-ова је преконфигурисано.

 

Ове године завршавамо 160 километара ауто-путева

* Раст БДП-у првом кварталу је био вођен грађевинарством, првенствено захваљујући инфраструктури. Колики удео грађевинарства очекујете до краја године?

- Ми смо већ на 5,5 одсто БДП-а, али можемо још више. Ове године је из буџета за инфраструктуру издвојено четири милијарде евра, прошле године је било 3,8 милијарди евра. Највише улажемо у инфраструктуру од свих земаља Западног Балкана, зато што смо одабрали улагање у инфраструктуру као начин борбе против кризе. Сматрамо да на тај начин подстичемо раст БДП и у томе смо успели.

* Пошто имамо нову владу, када ће бити ребаланс буџета и да ли очекујете додатна издвајања за инфраструктуру?

- Сигуран сам да ће Министарство финансија урадити ребаланс буџета пре доношења буџета за следећу годину. Када ће то бити, питање је за њих. С обзиром на то да се гради ЕXПО и да смо убрзали радове на инфраструктури вероватно ће бити и већа издвајања. Брза пруга до Мађарске ће бити завршена до краја ове године, уместо до марта следеће године. Ове године ће такође бити завршено око 160 километара ауто-путева, а већина њих је требало да буде завршена следеће године.

* Који конкретно ауто-путеви ће бити завршени пре рока?

- Пре свега, 54 километра брзе саобраћајнице Шабац - Лозница која је требало да буду завршена следеће године, биће завршена ове године. Ове године је требало је да буде завршено 23 километра Дунавског коридора, а биће завршено 40 километара да би следеће године у септембру та брза саобраћајница била завршена и то годину пре рока. Требало би да буде завршено скоро 50 километара Моравског коридора. Укупно 487 километара путева и брзих саобраћајница биће завшено 2026. године, што је огроман искорак.

 

Домаћа фирма после дуже победила на тендеру за пругу коју финансира ЕУ

* Фискални савет је урадио анализу јавних улагања и констатовао да Србија тренутно највише од свих земаља улаже у инфраструктуру, приближавајући се просеку централне и источне Европе по броју изграђених километара ауто-путева. Међутим, замерају што се послови уговарају по скраћеним процедурама, што су цене радова на крају често више него уговорене и да има мало домаћих извођача. Да ли су њихове критике на месту?

- Поштујем Фискални савет и увек са занимањем читам оно што напишу јер сасвим сигурно много тога можемо да коригујемо када чујемо шта каже неко ко гледа са стране. Добро је што су приметили да се Србија, када је у питању изградња инфаструктуре, приближава развијеним земљама Европе јер то до ове године нисмо могли да чујемо од њих. Њихове оцене када су у питању цене и домаћи подизвођачи су паушалне. Не знам како су могли да направе било какву анализу цена а да не одрже састанак са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Управо, прошле недеље је одбор директора Инфраструктуре железница Србије потписао уговор за изградњу обилазнице око Ниша са домаћом компанијом "Extra auto-transport". Она је на тендеру за пругу Београд-Ниш, коју финансира ЕИБ, добила посао у конкуренцију са страним компанијама. Ова домаћа компанија је била подизвођач Кинезима на брзој прузи према Мађарској и тако је стекла референце. То показује да наше компаније расту кроз те пројекте, стичу референце и могу да добијају европске тендере. Што се тиче домаћих подизвођача према уговорима које имамо са кинеским, америчким или азербејџанским фирмама до 50 одсто морају да буду српске фирме. Волео бих да ми неко из Фискалног савета пронађе једну домаћу грађевинску фирму без посла, па да после причају да ли су те фирме довољно ангажоване или не.

* Како се уговарају цене радова и због чега су у појединим случајевима крајње цене много веће од уговорених?

- Волео бих да су чланови Фискалног савета дошли у Министарство грађевинарства да причамо о ценама. Сваки пут или пруга има своју цену, а она зависи од тежине трасе, геологије, броја тунела и мостова, да ли се уређује речно корито и колико су далеко позајмишта, као и од тренутне цена материјала. Свако уговарање министарства на чијем сам челу прати независна контрола коју ангажујемо да процени да ли су те цене усклађене са тржишним ценама. Брза саобраћајница Осмех Србије коштаће на неким деоницама девет или 9,5 милиона евра по километру зато што се материјали превозе и до 300 километара, јер их у Војоводини нема. Радове зна да поскупи и археологија. Рецимо, ауто-пут Пожега - Котроман коштаће око 30 милиона евра по километру, јер је трећина трасе у тунелима а трећина на мостовима. То не може да буде јефтније, а видећемо када добијемо понуде. Прве процене кажу да цена ауто-пута између Пожеге и Бољара неће бити мање од три милијарде евра. Зашто? Погледајте конфиргурацију терена где се гради и кроз које планине тај пут треба да прође. Немогуће је упоређивати цене различитих путева, а посебно у различитим временима градње. Да је Фискални савет тражио састанак све ово било би им предочено и показано. Али нису.

* Фискални савет као пример наводи Моравски коридор, који граде амерички "Bechtel" и турска "Enka" и где је цена са 700 милиона евра нарасла на 1,7 милијарди евра?

- То је цена коју је бивша министарка грађевинарсва Зорана Михаиловић рекла у јавности приликом потписивања уговора. Од тада до данас уговор који је она потписала није промењен ни за један зарез. Није било анекса и ништа није мењано. Све што плаћамо извођачима чинимо на основу њеног уговора и права која су дата извођачима. Зашто је министарка тада рекла ту цифру за коју је знала да неће бити крајња, не знам. Али она није садржавала рецимо регулацију река на Моравском коридору али ни варијације и друга права која је извођач добио уговором.

* Колико ће на крају коштати ауто-пут Чачак - Пожега и због чега кинески "CRBC" скоро три године касни са завршетком?

- Када се пут заврши знаће се коначна цена. До краја године биће саграђено све осим тунела Муњино брдо који ће бити пуштен у саобраћај до маја следеће године. Извођачи су током ископавања тунела Муњино Брдо наишли на веома тешке геолошке наслаге што је констатовао и надзорни орган као и наше научне институције.

* Фискални савет је израчунао да 10 милиона евра годишње плаћамо казне и пенале за неповучен новац из кредита. Због чега паре чекају да буду искорићене?

- Та примедба стоји и било је тако нажалост. Што се тиче ресора који водим неће бити плаћања пенала. Затекао сам неколико пројекта, које финансира ЕУ а који су каснили годинама. Све сам их покренуо за годину дана, што значи све може када се тиме бавиш. Затекао сам пругу Ниш - Димитровград за који смо добили грант ЕУ и кредит и која је чекала пет година. Од новембра прошле године ова пруга се реконструише. Затекао сам пројекат реконструкције пруге Ниш - Брестовац на којој су радови стали после прве фазе. Сада се ради друга и трећа фаза. За реконструкцију првог дела брзе пруге од Београда до Ниша на деоници пругу Сталаћ - Ђунис до краја јуна биће издата грађевинска дозвола и почиње да се ради. Неколико година се чекало. Радови на чувеној железничкој обилазници око Ниша почињу 5. јула, после четири године чекања. Када су у питању пројекти које финансира и подржава ЕУ у Србији ниједан више није на чекању. Што се тиче брзе пруге Београд - Ниш, делегација ЕУ у Србији и Министарство грађевинарства позвали су све стране и домаће компаније да дођу у јулу у Привредну комору Србије да им представимо пројекат. Тако обезбеђујемо транспарентност тендера и дајемо могућност европским извођачима да учествују на њему.

* Очекујете ли да ће се Кинези пријавити на тендер за пругу, коју финансира ЕУ?

- Не знам. То није питање за мене. Мада су у Хрватској, прошле године и у Србији ове године побеђивали на тим тендерима.

* Да ли ће кинеска компанија "CRBC", од које смо купили пет возова, градити фабрику возова у Србији и где?

- Разматрамо локацију. Не могу такве компаније било где да буду смештене јер морају да имају одговарајућу инфраструктуру и довољно радника. Краљево може да буде занимљиво зато што је имало Фабрику вагона, средњу Машинску школу и Машински факултет. Ниш такође може да буде занимљив јер има Машински факултет, машинску индустрију и образовану радну снагу.

* Да ли ће се градити брза пруга према Хрватској и докле се стигло са повезивањем са Северном Македонијом и даље Грчком?

- Нисмо још добили потврду од хрватских железница да хоће да граде пругу. Ми смо свој део пруге од Београда до Шида пројектовали за брзине 200 километара на сат. Ако не буде одговора градићемо пругу за брзине од 120 километара на сат јер нама до Шида више не треба. У прошлости је било више понуда српске стране према хрватској да се реконструише пруга Београд – Загреб. Нисмо добили одговор. Да ли су променили став, не знам. Са Владом Северне Македоније потписали смо меморандум о изградњи брзе пруге од Ниша до Скопља. Обе земље кандидовале су овај пројекат за финансирање из плана раста ЕУ за западни Балкан. Грци реконструишу постојећу пругу Солун-Атина и раде пројекат за брзу пругу до границе са С.Македонијом. Остаје само да се споји од Скопља до границе са Грчком и имамо 1.520 километара брзе пруге од Будумпеште до Атине.

 

Од конверзије инвестиције 100 милиона евра, а нису од Мишковића и Бека

* Прошло је годину дана од укидања плаћања конверзије права коришћења у право својине на земљишту. Које конкретно резултате је ово донело?

- Поднето је око 3.200 захтева и донето је око 1.600 решења за конверзију. Реализовано је или је најављено укупно око 100 милиона евра инвестиција, углавном у производне хале. Иако су сви причали да се конверзија укида због бизнисмена Мирослава Мишковића и Милана Бека, нисам видео да је ико од њих поднео захтев за конверзију, али сам видео да су највећи број захтева поднели стечајни управници.

* Да ли ће отварање тих локација поспешити високоградњу, која је у последње време у паду?

- Хоће. У априлу је издато 38,1 одсто више грађевинских дозовла него пре годину. Вредност грађевинских радова на подручју Србије је преко 82 милијарде динара, а прошле године је у истом месецу била 76 милијарди. У целој ЕУ се бележи стагнација када је у питању грађевинска индустрија.

* Зашто сте се успротивили продаји старе Шећеране и хоће ли је држава откупити од фирме Врење, чији сувласник је грађевинска фирма "Concord west", а која је купила ово заштићено културно добро на јавној лицитацији?

- Не интересује ме ко жели да купи Шећерану. Немам ништа против тих људи. Надам да ће држава откупити Шећерану јер је тај објекат културно добро од изузетног значаја. Зато сам и рекао да ови што су се јавили на тендер уколико желе толике паре да уложе у културу, то је сјајно. То је место историјског сећања нашег града. Ту је био први раднички штрајк 1907. године угушен у крви када су погинула четири радника, ту је била централна војна болница српске војске 1912. године за време Балканских ратова, а 1944. се ту водила последња битка за Београд. То место је дом алтернативног позоришта КПГТ највећег позоришног бренда Југославије и Србије који води највећи позоришни редитељ са наших простора Љубиша Ристић. Док сам био заменик градоначелника моја идеја је била да то буде место за ИЦТ хабове, културу, барове и ресторане и о томе сам јавно говорио.

 

 

 

Извор: "Bloomberg Adria"