Весић: Србија се убрзано развија

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије Горан Весић, који у Трсту учествује на Привредном форуму Србија-Италија, позвао је италијанске компаније да се јаве на тендере и укључе у пројекте обнове и изградње саобраћајне инфраструктуре у Србији, истичући да се наша земља убрзано развија и да је право место за инвестирање.

На округлом столу "Инфраструктура - одрживост и иновација", министар Весић представио је најзначајније пројекте који се раде или се њихов почетак ускоро очекује, као и најважније резултате српске економије, који последњих година бележи континуирани раст.

Указујући да је управо Трст симбол српско-италијанског пријатељства, министар Весић је истакао да је Србија прошле године у област инфраструктуре, из републичког буџета уложила 3,8 милијарди евра, а ове године четири милијарде евра, по чему је лидер на Западном Балкану.

"Учешће фиксних инвестиција у номиналном износу БДП у 2023. години је било веће од 23 одсто, од чега је седам одсто ниво државних инвестиција. Посебно смо задовољни што имамо највећи прилив страних директних инвестиција на Западном Балкану, већи од свих других земаља региона заједно", рекао је министар Весић.

Изнео је податак да је кумулативни раст БДП-а од 2000. до 2023. године износио укупно 12 одсто, док је само прошле године, према проценама РЗС, тај раст био 2,5 одсто.

Отуда су, како је нагласио, очекивања да Србија ове године има раст БДП-а д 3,4 одсто, док су процене раста ММФ-а за 2025. и 2026. године између 4 и 5 одсто годишње.

"Укупан БДП Србије износи 69,5 милијарди евра, а све друге земље Западног Балкана укупно имају БДП од 67 милијарди евра. План је да до 2027. године наш БДП вреди 100 милијарди евра. Чак 63 одсто свих страних директних инвестиција на Западном Балкану долази у Србију. У 2022. години укупан износ инвестиција у Србији је био 4,4 милијарде евра, у 2023. - 4,5 милијарди евра, а ове године очекујемо још већи прилив", рекао је министар Весић.

Пренео је да је Србија лане изменила неке од важних закона, уводећи у прописе управо принцип одрживости, који је постао основ када је у питању и грађевинска индустрија.

Према његовим речима, од 2028. сви грађевински пројекти у Србији ће се радити у БИМ технологији, а од 2026. важиће принцип који подразумева да се свима који раде према принципима зелене градње омогући поврат доприноса за грађевинско земљиште у износу од 10 одсто.

Сви који граде више од 10.000 квадрата мораће да граде према принципима зелене градње, рекао је министар Весић и нагласио да Србија тако подстиче еколошке материјале, градњу која је заснована на одрживости и заштити животне средине.

Додао је да је Министарство на чијем је челу посебну пажњу посвећује електромобилности, па је закон предвидео да при изградњи резиденцијалних или стамбених објеката, обавезно буде обезбеђен одређен број места за електропуњаче.

Посебно је навео да ће, након завршеног тендера на ауто-путевима и брзим саобраћајницама бити постављено 320 електропуњача, а да су тај посао добиле српска компанија "Itech" у сарадњи са три италијанске компаније.

Подсетио је и да је обавеза да пумпе на четири места за гориво имају један електропуњач.

Уведена је и обавеза да се поседује сертификат о енергетским својствима зграда, што значи да у наредних 10 година неће бити купопродаје без енергетских пасоша, што је тренд и у Европи.

Министар Весић истакао је да је Србија посебан акценат ставила на изградњу пруга и да их тренутно имамо у дужини од 76 километара.

"До краја године пустићемо у саобраћај још 108 километара брзе пруге према Мађарској. Очекујемо да распишемо тендер за изградњу 230 километара брзе пруге Београд - Ниш и позивамо вас да на њему учествујете. Очекујемо да током јуна распишемо тендер за претквалификацију, а током јуна ће у ПКС бити организован састанак за све европске компаније заинтересоване да учествују у изградњи", позвао их је министар Весић.

Додао је да Србија са ЕУ наставља изградњу нових 135 километара пруге према Северној Македонији, као и да је са владом Грчке договорена градња пруге од Солуна до Скопља.

То, како је рекао министар Весић, значи да ће у наредних 10-ак година, када пројекат буде готов, једна од најбржих пруга у Европи бити управо она између Будимпеште и Атине, дуга 1.521 километар.

"Поред тога, радимо пруге према суседима, очекујемо да са ЕУ ускоро распишемо тендер за обнову пруге према Црној Гори, градимо пругу Београд - Сарајево, као што ћемо градити пругу према Румунији. Италијанске компаније које имају искуства са извођењем радова на железници могу да дођу до тих послова", указао је министар Весић.

Министар Весић је навео и да у оквиру пројекта "Запловимо Србијом", следи неколико пројеката обнове и изградње лука, где такође постоји простор за италијанске компаније.

Навео је да ће ове године у Србији бити завршено 166 км ауто-путева и брзих саобраћајница а до 2026. и нових 487 километара.

"Сада имамо око 1.000 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, а посебно радимо на томе да то буду паметни путеви. Имамо идеју да поставимо соларне панеле дуж ауто-путева, да почнемо да производимо струју на путевима и пругама", додао је министар Весић.

Истакао је да се Србија убрзано развија, јер се влада определила да више улаже у инфраструктуру, како би привреда боље радила.

"Очекујемо да заиста велики број италијанских компанија дође да ради на нашим новим пројектима. Добродошли сте у Србију, имате добар имиџ у Србији. Италијански привредници су навикли да раде са српским компанијама. Потпуно смо отворени за сарадњу и зато вас позивам да дођете у Србију, да се пријавите на тендере и да дате допринос развоју наше земље", поручио им је министар Весић.

Извор: Танјуг