Весић: Србија се убрзано развија и модернизује

Србија се убрзано развија и модернизује, а њен напредак очигледан је у свим областима друштвеног и економског живота, изјавио данас министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.

Министар Весић је у ауторском тексту за "Копаоник бизнис форум" ревију истакао да је БДП Србије са 46,8 милијарди евра 2020. године повећан на 69,5 милијарди евра, колико је износио прошле године, а да се очекује да 2027. године достигне 100 милијарди евра.

Министар Весић рекао је да је од 2020. године, када је готово цео свет упао у рецесију због пандемије изазване корона вирусом, до 2023. године, коју је обележила највиша инфлација у скоро свим развијеним земљама у последњих неколико деценија, Србија успела да свој бруто домаћи производ повећа за 12,1 одсто.

Притом је, додао је, у ту стопу урачунат и пад од 0,9 одсто током пандемијске 2020. године, када је БДП света склизнуо 2,8 одсто, а Еврозоне чак 6,1 одсто.

"На први поглед скроман, али заправо је то веома динамичан раст, каквим се не може похвалити много земаља света", рекао је министар Весић.

Навео да је у истом периоду привредни раст у ЕУ био скоро три пута спорији јер је њен БДП за те четири године укупно повећан за само 4,3 одсто, док је привреда Еврозоне расла скоро четири пута споријим темпом, с обзиром да је у том периоду њен БДП кумулативно порастао за само 3,1 одсто.

Министар Весић напоменуо је да ће, према пројекцијама ММФ-а, од 2024. до 2027. године БДП Србије реално порасти укупно за 16,4 одсто, док ће се у истом периоду БДП Европске уније повећати тек 7,6 процената, а Еврозоне једва 6,3 одсто.

Истакао је да ће после "ко зна колико година, па и деценија, Србија у дужем временском периоду наставити да континуирано расте знатно брже од светског просека, јер ће, додао је, до 2027. године глобални БДП целог света, по проценама ММФ-а, порасти нешто мање од 13 одсто".

"Уз то, ММФ и за 2028. годину очекује да ће стопа раста српске привреде (четири одсто) бити већа од светског (3,1 одсто) и европског просека (1,6 одсто)", рекао је министар Весић и додао да то значи да је Србија дефинитивно кренула путем којим ће сваке године све више да смањује заостатак за развијеним европским земљама.

Министар Весић навео је да би та разлика у стопама раста у наредним годинама могла бити још већа у корист Србије од оне коју прогнозира ММФ и додао да за ову годину та финансијска институција очекује раст БДП-а Србије од три одсто, док је Влада Србије, на основу свих планираних инвестиција и нових мера подстицаја, уверена да ће стопа раста бити бар 3,5 одсто.

"А учинићемо све да буде и већа", рекао је министар Весић.

Навео је да убрзаном развоју и напретку наше земље свакако доприносе рекордни приливи страних директних инвестиција неколико година уназад и раст удела свих инвестиција у БДП-у што, додао је, за последицу има и динамичан раст извоза, стални раст броја запослених, смањење стопе незапослености и динамичан и реалан раст зарада, пензија, социјалних давања и свих осталих примања становништва.

Прецизирао је да је прошле године вредност капиталних издатака на свим нивоима достигла чак 569 милијарди динара или 4,8 милијарди евра, а да је при томе у претходне три године држава у просеку за капитална улагања издвајала више од седам одсто БДП-а.

"У међувремену, у последње три године удео фиксних инвестиција у БДП-у креће се у распону од 23,3 до 24,2 одсто, а у наредне три године ће се сигурно и повећати, између осталог и због амбициозно осмишљеног плана "Скок у будућност-Србија 2027", који је недавно јавности представио председник Србије Александар Вучић", рекао је министар Весић.

Навео је да ће уз раст домаће тражње која ће бити базирана на даљем повећању просечних плата и броја запослених, кључни мотор привредног раста Србије у наредном периоду бити управо капиталне инвестиције у саобраћајну, енергетску и комуналну инфраструктуру.

Како је истакао, заједно са директним страним и домаћим приватним инвестицијама то ће створити маневарски простор да се додатно убрза и привредни раст на најмање пет процената, што би омогућило да 2027. БДП Србије чак и премаши зацртани циљ од 92,7 милијарди и достигне 100 милијарди евра.

Навео је да су осим капиталних инвестиција, које се финансирају директно из буџета, или повољним, дугорочним кредитима, динамичном привредном расту значајно допринеле и директне стране инвестиције.

"Колико је наша земља атрактивнија од свих осталих из региона сведочи и податак да се у Србију слива 63, а у остале земље Западног Балкана 37 одсто страних инвестиција", рекао је министар Весић.

Истакао је за само десет година, од 2013. до 2022. године допринос грађевинарства српском БДП-у скоро удвостручен, са око три на 5,5 одсто, а да је годишња вредност изведених грађевинских радова у међувремену повећана 3,25 пута - са 1,6 милијарди на 5,2 милијарде евра.

"Тај тренд раста настављен је и у 2023. години и у односу на исти период 2022. године, вредност изведених радова у грађевинарству у текућим ценама била је у првом кварталу већа 9,2 одсто, у другом 21,1 одсто, у трећем 19,3 и у четвртом 13,9 одсто", рекао је министар Весић.

Навео је да се за целу годину процењује да је укупна вредност изведених грађевинских радова у текућим ценама била за 16,1 одсто већа него 2022, а с обзиром да су у међувремену потрошачке цене порасле 7,6 одсто, то, додао је, значи да је реална вредност изведених радова у грађевинарству прошле године повећана 8,5 одсто, па је самим тим наставио да расте и допринос грађевинарства српском БДП-у.

"Сви наведени показатељи и трендови резултат су опредељења председника и Владе Србије да се системски ради на унапређењу амбијента у којем се одвија грађевинска делатност, а све то преточено је у конкретне активности, првенствено у доношење нових, унапређених законских решења и појачаној инвестиционој активности државе”, рекао је министар Весић.

Министар Весић истакао је само из републичког буџета у капиталне пројекте 2023. године уложено око 3,8 милијарди евра, а да су у буџету за 2024. годину за те намене планиране рекордне четири милијарде евра.

Нагласио је да се последња деценија огледа у изградњи ауто-путева, пруга, брзих саобраћајница које стварају ново лице успешне и развијене Србије и додао да је од времена СФРЈ и изградње првог ауто-пута па све до 2012. године изграђено 596 километара ауто-путева, а да је само у последњих 10 година изграђено 468 километара.

"Уз то, тренутно се гради 643,37 километара, а у плану је додатних 883,45 километара ауто-путева и брзих саобраћајница", нагласио је министар Весић.

Што се тиче железничке инфраструктуре, подсетио је да од 2000. до 2012. године није изграђен ни један центиметар, док је реконструисан само 31 километар пруга, а да је од 2012. године до сада изграђено 108,1 километар и реконструисано 842,8 километара пруге, те да је у плану изградња и реконструкција још 2.017,8 километра.

Извор: Танјуг