Ђинђић је у јесен 2001. године дошао са састанка из Берлина и рекао ми је: "Еј, ови су одлучили да нам узму Косово!"

Ову сцену призива у сећање Горан Весић, функционер СНС, заменик градоначелника Београда и некадашњи близак сарадник убијеног премијера. У парохијском дому Храма Светог Саве, уочи Божића, најпре разговарамо о пропуштеним приликама за разрешење косовског чвора и, како каже, последњој шанси да се он расплете.

Весић, који је био уз Ђинђића када је тадашњи председник владе одлучио да покрене питање коначног статуса КиМ, био је и један од људи који су први после сукоба 1999. године отишли у Приштину да "испипају" пулс албанских представника и могућност за евентуални договор.

Ђинђић је још 2001. године разумео да је неопходан договор Албанаца и Срба и да било које решење наметнуто са стране неће бити трајно, каже Весић. Зато је 2002. покренуо иницијативу пред највећим светским силама да се реши статус КиМ. Рекао је да не смемо да чекамо да они створе окружење какво желе. Није имао готово решење. Као што га данас нема ни Вучић. Али је био свестан, баш као и Вучић, да проблем мора да се реши.

* Да ли сте ви први Србин који је преговарао са Тачијем?

- Нису то били преговори. Имали смо неформалне састанке са саветницима у тадашњим привременим институцијама. То су били први контакти и Ђинђић је желео да они доведу до његових састанака са лидерима Албанаца како бисмо отворено причали шта бисмо могли да урадимо. Он је добро знао да је договор са Тачијем једини одржив договор, иако је формално Ругова био председник. Не знам да ли смо тада могли да имамо решење, али било би боље да смо покушали.

* Зашто нисмо?

- Ђинђић није наишао на разумевање ни највећих светских сила, нити политичара у земљи. Подржао га је једино Добрица Ћосић. Данас, 16 година касније, не можемо да кажемо да смо у бољој ситуацији него што смо били тада. То говори о томе како је Србија протраћила 16 година. И како су други, из ситних политичких интереса, тада опструирали Ђинђића, као сада Вучића. Опозиција нема никакав план за Косово, али жели да Вучић на косовском питању сломи ноге.

* Вучић је недавно рекао да је Милошевић имао добре намере. Слажете ли се са њим?

- Милошевић није урадио добро за Србију, ма какве да су му биле намере. У тренутку распада Југославије, успео је да конфронтира Србију са целим светом, што је било заиста тешко, с обзиром на то да смо ми били земља са историјским савезништвима. Он ће остати упамћен као човек под чијом влашћу је земља била под санкцијама и бомбардована.

* Упознали сте га када сте, као студент, радили са њим интервју. Какав је утисак оставио на вас?

- Био је шармантан и врло добар домаћин, иако је за нас тада био персонификација зла. Сам нам је отворио врата виле у Толстојевој, рекао је да је управо дошао са посла и да руча неке сармице. На крају, није ни одговорио на питања. Схватио сам да је желео само да разговара са младим људима који мисле другачије од њега. Без обзира на то што се то претворило у расправу између нас двојице, мислим да сам му се свидео.

* Били сте део протеста против Милошевића. Какав је осећај сада бити са друге стране демонстрација?

- Протести деведесетих дешавали су се у сасвим другом политичком окружењу. Земља је била у рату, имали смо санкције, крађу избора 1996. године. Милошевић је био изолован од међународне заједнице. Данас је све другачије. Имали смо ситуацију да Вучић добије 40 одсто гласова више од другопласираног, а они демонстрирају јер су незадовољни. Али то је био сценарио за који су били плаћени.

* Ако су они "сорошевци" и страни плаћеници, да ли сте то били и ви деведесетих?

- То не може да се пореди. Ми нисмо имали баш неки новац са стране. Мучили смо се да сваког дана организујемо скуп. Што се тиче ових, ја вам одговорно тврдим да су ове организације које воде протесте плаћене за то. Девојка која се представља као организатор протеста, била је кандидат на Ђиласовој листи. Али Ђилас, Јеремић и Лутовац схватају да њих грађани неће и зато истурају друге као организаторе, покушавајући да преваре грађане. Да их народ хоће, они би говорили на протестима, као што се сваки скуп 1996. завршавао говором Ђинђића, Драшковића и Весне Пешић.

* Да сретнете Ђиласа на улици, да ли бисте му се јавили?

- Не бих, наравно. Зато што је прешао све границе.

* Предлагали сте му, својевремено, план за реформисање ДС?

- То нема везе са Ђиласом, већ са Тадићем. Тадић и ја смо били непријатељи у ДС, још за време Ђинђића. И Ђинђић га је презирао. Био је права политичка превара. Знате ли да су га странци звали Форест Гамп? Ја сам практично напустио ДС после смрти Ђинђића јер сам Тадића сматрао највећим злом на политичкој сцени. Неки пријатељи замолили су ме да напишем нешто што би њима помогло да смене Тадића. То се протумачило као манифест који сам писао Ђиласу, али није било тако. То је била моја мала лична освета Тадићу.

* Освета за шта?

- Тадић ме је сматрао својим највећим непријатељем. Чак ме је и Вучић звао неколико пута да јави шта ми спремају. Планирали су чак и да ме хапсе 2012. године, јер је Тадић умислио да ја организујем Звездине навијаче да скандирају против њега. Преко мене су прислушкивали и Вучића.

* У то време довели сте Путина на "Маракану"...

- Звезда је тада тек потписала уговор са "Гаспромом", за шта је најзаслужнији био тадашњи министар Петар Шкундрић. Када смо сазнали да Путин долази у Београд, желели смо да га доведемо на стадион. Наравно, због односа са Тадићем, то није могло да иде званичним каналима. Преко Горана Јовановића Фонзе, члана "Ноћних вукова" из Ниша, повезали смо се са вођом тог мото-клуба, Александром Залдостановим Хирургом. Шкундрић и ја смо се састали са њим у Москви, свидела му се идеја и он је пред нама позвао Путина, који му је лични пријатељ.

* И Путин је пристао?

- Да, одмах је послао Дмитрија Пескова да се договоримо. Тадић тада није ни знао да Путин долази на "Маракану". Вече пре посете, покушали су да на стадион убаце и Тадића, али су одустали, јер су схватили да ће навијачи скандирати против њега, а да ће Путин добити овације.

* Имајући у виду ваш политички педигре, како сте постали русофил?

- Нисам русофил, али волим Русију. Како год се Србија буде политички поставила, не можемо да избришемо чињеницу да су Руси наша браћа и да су много утицали на развој нашег друштва, посебно бела емиграција.

* Због тога сте подигли споменик цару Николају Романову?

- Можда Николај није био успешан цар, ако гледате са руске стране. Али за нас, он је најважнији руски цар, јер је буквално спасао Србију. Ушао је у рат због Србије и у том рату изгубио и круну и главу. Били бисмо врло незахвалан народ када не бисмо имали споменик Николају Романову.

* У СНС сте дошли на позив Вучића. Какви су ваши односи били док сте били на супротним странама?

- Били смо канал комуникације између наших двеју странака. Дуго се познајемо и добро смо сарађивали. СНС је велики политички покрет, а такви покрети се праве када се дешавају велике промене у друштву. И Вучић не може да спроведе промене, ако нема иза себе велики покрет и велику подршку народа. А велики покрети подразумевају различите људе са различитих страна. Част ми је што ме је позвао да будем део тога.

* Блиско сте сарађивали и са Ђинђићем и са Вучићем. Можете ли да их поредите?

- Ђинђић је, као и Вучић, имао смисла за организацију и увек се бавио и најситнијим детаљима. Сличност је и у томе што су обојица разумела окружење у којем Србија живи, као и велики углед у свету и добри односи са светским лидерима. Наравно, они нису исти и, у крајњем случају, били су политички противници. А то што је Вучић одлучио да подигне споменик Ђинђићу, први је корак ка помирењу које би требало да се у Србији деси на свим нивоима.

* Шта замерате Вучићу?

- Зна да буде сувише болећив према људима који то не заслужују. Има оних који добију шансу од нас, као странке, и немају резултате, а он их толерише.

* Да ли ће до краја мандата власти у Београду бити изграђена прва деоница метроа?

- У кабинету имам насловну страну "Новости" из 1971. године на којој пише - Београд добија метро. Данас, 48. година касније, ми тек почињемо. Радови ће почети 2020. године, а до краја мандата ћемо далеко одмаћи са првом линијом.

* Били сте са Ђинђићем на Палама. Јесте ли јели оног чувеног вола?

- Није било никаквог вола. Ђинђић је тада донео часну и добру одлуку да буде са народом РС којем је претило бомбардовање. Ружно је што су га због тога нападали.

* На Пале сте водили и некадашњег руског премијера Јегора Гајдара...

- Гајдар је био у Београду и замолио нас је да га одведемо на Пале. Однео је тамо Јељцинову пресуду за крај рата. Навео је два услова - да се прихвати јединствена Босна као кров у којем Срби могу да имају своју државу и однос у територији 51:49. То је била фер понуда, али није прихваћена. Био је то последњи покушај пре "Дејтона" да се направи мир у Босни.

* Је ли тачно да вас Вучић зове из кола ако примети да нешто не ваља у граду?

- Тачно је. Ево, у четвртак ме је позвао да види јесу ли чисте улице, а пре неки дан ми је замерио што су тамо где је пролазио пукле коцке на плочнику.

 

 

 

Извор: Новости