
Весић: Укида се конверзија уз накнаду за грађевинско земљиште
Конверзија уз накнаду права коришћења у право својине над грађевинским земљиштем биће укинута изменама и допунама Закона о планирању и изградњи највероватније до априла или маја, најавио је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.
Министар Весић рекао је, за Танјуг, да је у току јавна расправа о нацрту измена и допуна Закона о планирању и изградњи, која ће трајати до 20. фебруара и истакао да је циљ, пре свега, да се обезбеди већа транспарентност и смањење корупције у изадавању грађевинских дозвола и увођење краћих рокова за издавање дозвола, омогућавања нових инвестиција и повећана заштита природних и заштићених културних подручја.
"Како се више не би догађало да се руше објекти под заштитом. Такође, уводе се и елементи "зелене градње" и ово ће бити до сада најеколошкији закон, а донеће и решавање неких проблема које је изазвала конверзија уз накнаду.
На питање да ли ће конверзија уз накнаду бити укинута ове године, Весић је рекао:
"Ако мене питате надам се да ће бити укинута у наредних неколико месеци, до априла или маја, али не одлучујем само ја о томе. Имамо потпуну подршку и премијерке и министра финансија за укидање конверзије уз накнаду, јер они разумеју какве ће то ефекте имати по буџет. Сви који се одговорно баве у Србији БДП-ом и инвестирањем знају колико је то важно. Имамо потпуно јединствен став. Разумем да се неко буни против тога, а посебно они који су увели закон - 2009. године", рекао је Весић.
Весић је рекао да не разуме примедбе да ће укидањем Закона о конверзији уз накнаду, држава остати без милијарди евра од накнаде.
"То кажу они који су донели овај закон, а за 13 година су обезбедили у буџет само 36 милиона евра, а изгубили смо на хиљаде радних места и локалне самоуправе су изгубиле стотине милиона евра кроз доприносе за грађевинско земљиште, који нису наплаћени, као и кроз ненаплаћени порез на имовину. Изгубили смо много више него што смо добили. Да могу да се наплате те милијарде о којима причају, па биле би наплаћене, а уместо тога су локалне самоуправе изгубиле стотине милиона евра", истакао је Весић.
Додао је да је потпуно непримерено обмањивати људе причама о милијардама евра које не постоје од накнаде за конверзију.
Истакао је да је тај закон о конверзији уз накнаду био грешка, јер је тадашња власт једним захтевом покушала да исправи проблеме који су се појавили у приватизацији, а што је требало решити другим законима.
"Ако је неко прекршио закон у приватизацији, то се решава кривичним законом или законом о приватизацији, а не доношењем закона који треба да заустави све инвестиције у Србији, да би се решио један проблем, у овом случају Лука Београд. Сви знамо да је тај закон донет само због Луке Београд", навео је Весић и додао да конверзија није донела никакве ефекте држави, али је са друге стране заустављен развој око 5.000 локација.
Према његовим речима, по том закону више од 98 одсто конверзије је урађено без икакве накнаде, јер је закон предвиђао да инвеститор или власник може да добије земљиште без накнаде, што се односило и на све што се налази око главног објекта и на паркинге, прилазе, помоћне просторије, па су власници проводили године у доказивању да им све то треба за редовну употребу.
Напоменуо је да конверзија без накнаде неће бити могућа када је реч о задужбинама, спортским друштвима, предузећима из сукцесије са републикама бивше Југославије, као и тамо где је предвиђена изградња јавних површина или објекта.
Весић је подсетио да у социјализму није била могућа имовина над грађевинским земљиштем већ право дугорочног закупа или коришћења.
"Велики број локација ће почети да се гради, што ће омогућити више радних места и више пореза на имовину и да се земља брже развија", навео је Весић.
Нацрт измена закона предвиђа и увођење е-Простора и брже издавање грађевинских дозвола и сагласности за струју, воду и друго од институција.
"Битно ће се убрзати овај процес, сви инвеститори могу да бирају да ли желе да сами прикупљају сагласности или да то раде за њих секретаријати или министарства, у зависности од тога код кога аплицирају за дозволу. Сада када инвеститор добије услове, када аплицира за локацијске услове, опет секретаријат или министарство од тих истих институција и предузећа која су већ издале услове за израду пројекта, траже их поново, што само дуплира посао", навео је Весић.
Нагласио је да измене закона предвиђају и да информације о локацији раде и пројектни бирои и нотари, па ће свако моћи да бира како ће добити информацију, да ли код нотара или код секретаријата или министарства.
Такође, када се једном да примедба, неће моћи да се мења, нити ће институције моћи да мењају услове у различитим фазама пројекта.
Весић је нагласио да ће инвеститори код пријаве радова морати да дају осигурање од штете трећим лицима, па када се деси несрећа или се на суседним зградама појаве пукотине и слично, моћи ће из тога да се наплати штета.
"Постојала је рупа у закону, па станари нису могли да се наплате ако фирма оде у стечај или буде ухапшен инвеститор", рекао је Весић и додао да ће пре добијања употребне дозволе инвеститор морати да да доказ о кретању грађевинског отпада и преда га овлашћеном оператеру.
Објашњава да се уводи и обавеза да се пре почетка изградње сними стање околних улица, што ће радити локалне самоуправе, па ће инвеститор морати општини да пружи гаранцију да ће те улице бити враћене у пређашње стање, а не да уништи све около, па да то раде после општине.
Заштитићемо и инвеститоре и грађане, поручио је Весић.
Весић је рекао и да ће постојати одговорност и власника парцеле на којој се нелегално гради, као и извођача и радника, али и пројектанта, који ће моћи да изгуби лиценцу, јер је нелегална градња кривично дело.
Нацрт измена и допуна закона предвиђа и да сви објекти морају да буду бесплатно прикључени на постојећу инфраструктуру, а посебно на водовод, канализацију, гасовод и даљинско грејање, а Весић истиче да држава улаже велики новац у развој инфраструктуре, на милијарде евра, и да се дешава да грађани опет неће да се прикључе, јер се жале на цене прикључка.
"Постојаће обавезно прикључење свуда где је држава то урадила, а локална предузећа немају право да наплаћују цену прикључка, већ ће се наплатити кроз своје услуге", поручио је Весић.
Предвиђено је и оснивање Агенције за просторно планирање и урбанизам, која ће од министарства преузети део надлежности, као и увођење главног државног урбанисте.
Весић је рекао да ће све новоизграђене зграде после ступања на снагу измена закона морати да имају сертификат о енергетским својствима.
За зграде јавне намене, Републике, Покрајине, предузећа локалне самоуправе и установе имају рок од три године да прибаве зелени сертификат, који ће издавати нова Агенција за просторно планирање и урбанизам.
За зграде које су грађене раније правна лица имају рок од пет година да ураде елаборате за добијање енергетског пасоша.
За старе стамбене зграде овај рок је 10 година, с тим што ће за ове зграде елаборате радити локалне самоуправе о свом трошку без права да то наплате станарима зграда.
"За 10 година нећемо имати продају ниједне некретнине у Србији без енергетског пасоша", истакао је Весић.
Весић је рекао да се уводе и главни државни урбанисти, који неће одузимати ниједно овлашћење локалним самоуправама већ ће водити рачуна о томе како ће изгледати урбанистичка политика на територији целе земље.
"Не умањују се овлашћења локалних самоуправа, као што се увођењем агенције не умањује овлашћење локалних самоуправа нити приход, већ се део надлежности министарства пребацује на независну агенцију, што ће омогућити већу транспаретност", рекао је Весић и додао да ће њему као министру бити умањен утицај и тај посао ће водити струка.
"Тренутно је Нацрт измена и допуна закона на јавној расправи, сутра ће расправа бити одржана у Суботици, затим у Крагујевцу, Београду и ми сада разговарамо из министарства са грађанима и инвеститорима и онима који учествују у издавању грађевинских дозвола. Имаћемо и састанак у Савету страних инвеститора, са АмЦ хам и са Саветом за зелену градњу, и са СКГО са начелницима који издају грађевинске дозволе. У овој фази желимо да чујемо све предлоге и да овај нацрт додатно побољшамо. Тако да не значи да су са нацртом решени сви проблеми", нагласио је Весић.
Истакао је да ће бити укинут и Закон о линијској инфраструктури који је, како је рекао, потпуно превазиђен изменама и допунама Закона о јавним набавкама, затим да се укида Закон о конверзији уз накнаду.
Весић је истакао да ће изменама и усвајањем сета закона бити потпуно усклађени са правилима ЕУ у тој области.
"Завршена је већ јавна расправа о закону о Просторном плану Србије, што је трећи просторни план у модерној историји Србије", рекао је Весић и додао да у том ресору ове године треба да буде усвојено шест закона ове године, као што су Закон о железници, Закон о безбедности железничког саобраћаја и Закон о интероперабилности железничког система и други.
Спремни смо да изађемо као министарство са сетом закона који ће битно убрзати процес прикључења Србије ЕУ, поручио је Весић.
Извор: Танјуг