Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић изјавио је да ће током августа почети реконструкција пруге Ниш-Димитровград, а да ће у октобру бити отворен ауто-пут Рума-Шабац.

Министар Весић је, гостујући у емисији "Фокус" на телевизији Б92, рекао да ће, када буде завршен и Фрушкогорски коридор 2026. године до Новог Сада, из тог града до Шапца моћи да се стигне за 40-ак минута, до Ирига за 15, до Руме за 25, а до Лознице за око сат времена, када до краја следеће године буде завршена од Шапца до Лознице брза саобраћајница.

"Радићемо и одвојак за Бадовинце, а када се томе дода и ауто-пут Сремска Рача-Кузмин, заиста видите да се ради читава мрежа ауто-путева и брзих саобраћајница и да ће тај део Србије бити потпуно премрежен брзим саобраћајницама", рекао је министар Весић.

Између осталог, министар Весић је рекао да следеће године почиње градња ауто-пута Београд-Зрењанин-Нови Сад, као и да ће се од Новог Бечеја до Зрењанина радити брза саобраћајница.

"Данас сам био у Бачкој Паланци где сам рекао да ћемо у септембру потписати уговор са Покрајином о пројектовању брзе саобраћајнице Бачка Паланка-Нови Сад.

Важно је да се пројектује и да имамо пројекте јер ће новац доћи, ми се приближавамо Европској унији и све ће више новца бити за инфраструктуру тако да је важно да будемо спремни за то", рекао је министар Весић.

Говорећи о првих 5,5 километара ауто-пута Ниш-Мердаре, који су отворени ове седмице, министар Весић је рекао да ће укупна дужина тог ауто-пута бити 77 километара.

Навео је да је првих 5,5 километара грађено у полупрофилу јер је тако првобитно договорено, али да је у међувремену та одлука промењена и договорено да се у другој, трећој и четвртој фази прве деонице, која је укупно дуга 32 километра, пројектује пун профил ауто-пута.

"Друга, трећа и четврта фаза ће бити грађене у пуном профилу ауто-пута, а онда ће се и прва накнадно радити додатни профил", изјавио је министар Весић и додао да ће бити један од наших најпрометнијих путева јер представља директну везу Републике Србије са луком Драч.

Министар Весић се осврнуо и на ЛИИД програм за развој локалне инфраструктуре у оквиру кога локалне самоуправе саме могу да бирају пројекте који ће се реализовати.

Навео је да су то пројекти који се тичу е-мобилности што значи да могу да раде електропуњаче, бициклистичке и пешачке стазе, паркове, заштиту од климатских промена, заштиту од поплава, путеве… те изразио наду да ће пројекте изабрати заједно са грађанима.

Министар Весић је изјавио да су за то опредељена велика средства у укупном износу од 300 милиона долара и да ће, на пример, Александровац добити 1.143.000 евра, Бајина Башта скоро 1.600.000, Блаце 1.312.000, Власотинце 1.540.000.

"То је велики инпут за локалну самоуправу да ураде добре пројекте који су важни за њихове становнике и зато их позивам да их ураде што пре јер конкурс тече и да конкуришу како би могли да добију тај новац", рекао је министар Весић и додао да конкурс траје током лета.

 

Закон о планирању и изградњи добар за све, оптужбе о конверзији паушалне

Министар Весић изјавио је да је нови Закон о планирању и изградњи усклађен са свим директивама Европске уније, добар за све и да омогућава развој Републике Србије, а оптужбе да је укидањем конверзије уз накнаду држава оштећена за више милијарди евра оценио је као неистините и паушалне.

Министар Весић је, гостујући у емисији "Фокус" на телевизији Б92, навео да је институт конверзије политички институт који је донет да би се, како је рекао, бивши председник Србије Борис Тадић разрачунавао са појединим привредницима.

"То је доказ да закони никада не треба да се доносе ни против ни у корист појединаца и они који бране овај институт суштински бране оно у чему су учествовали, бране своју нечисту савест", изјавио је министар Весић.

Подсетио је да конверзија не постоји ни у једној земљи бивше Југославије ни источне Европе и додао да смо за 13 година, колико је тај институт постојао у Републици Србији, од конверзије зарадили око 30 милиона евра, а истовремено "закључали" 5.000 локација.

То говори о томе колико је тај институт непотребан и не доноси никакве резултате, истакао је министар Весић и додао да је око 94 одсто свих конверзија урађено без накнаде, за нула динара, зато што по закону земљиште испод објекта дели судбину објекта, а и земљиште за редовну употребу никада није било предмет конверзије.

"Лагали су народ, причали како ће наплатити нешто од тајкуна, а ништа наплатили нису. Највећи број тих локација које се налазе у конверзији нема никакве везе ни са каквим тајкуном, то су локације које се налазе у стечајевима", изјавио је министар Весић.

Министар Весић навео је да када постоји стечајна маса право коришћења грађевинског земљишта не може да се стави у стечајну масу већ само имовина, а пошто стечајни управници нису могли да конвертују право коришћења у својину, тада су све те стечајне масе остале без вредне имовине.

"Сада ће све те локације моћи да се ставе у имовину, да их стечајни управници уз сагласност стечајних поверилаца продају и да се наплате радници који су у стечајној маси, као и повериоци и да се ти стечајеви заврше", изјавио је министар Весић.

Навео је да на 5.000 "заробљених" локација може да се изгради око 15 милиона квадрата што, ако се узме у обзир да је вредност изградње око 700 евра по квадрату, значи да смо 10,5 милијарди могли да имамо у БДП-у, а нисмо зато што смо имали, како је рекао, неокомунистички институт из времена самоуправљања.

"Ако знамо да 0,02 радника ради на једном метру квадратном, то је скоро 300.000 људи које ту може да буде запослено. Ако рачунамо да је просечна плата у грађевинарству око 800 евра, то је више од 240 милиона евра месечно. На то иде око 160 милиона евра пореза и доприноса што је укупно више од 400 милиона евра месечно, колико нисмо имали, што прихода радника што пореза и доприноса у буџету, а то на годишњем нивоу прелази пет милијарди", навео је министар Весић и подвукао: "Ту су милијарде, у тим заробљеним локацијама које нисмо могли да активирамо како би ова држава имала користи, како би се креирала нова радна места и градило, како би се завршили стечајеви и како би људи који живе на земљишту тих пропалих предузећа могли да легализују своје куће".

Министар Весић истакао је да је укидање конверзије храбра одлука којом, како је изјавио, Република Србија коначно излази из комунизма.

Министар Весић истакао је да нови Закон о планирању и изградњи много више штити грађане у процесу планирања и изградње и навео да убудуће сви инвеститори морају, при пријави радова, да донесу полису осигурања од штете трећим лицима, што до сада није био случај.

Такође, навео је да је уведена обавеза да сви инвеститори морају да сниме стања околних улица и дају гаранцију да ће све те улице вратити у пређашње стање.

"Уведена је обавеза свих инвеститора да, пре добијања употребне дозволе, морају да дају доказ о кретању грађевинског отпада што значи да докажу да су сав тај отпад предали овлашћеном оператеру. То до сада није био случај, па смо због тога имали доста дивљих депонија", изјавио је министар Весић.

Навео је да су уведени сертификати зелене градње и образложио да ће се сви објекти површине преко 10.000 квадрата убудуће градити у складу са тим сертификатима што, додао је, значи да ће се приликом градње користити еколошки материјали, да ће зграде бити енергетски ефикасне.

Између осталог, министар Весић је навео да је уведена обавеза да свака нова зграда има енергетски пасош.

"Потпуно је природно да, када купујете стан, знате каква је енегетска вредност тог стана, односно да знате колико ћете трошити за струју, грејање", рекао је министар Весић и додао да више неће моћи да се овери уговор о купопродаји за новоградњу без енергетског пасоша.

Када су у питању старе зграде, министар Весић је навео да постоје три рока.

"Три године је рок за јавне објекте, држава сама мора да уради студије и да има енергетске пасоше за своје зграде, пет година је за пословне зграде, а десет година за стамбене с тим што то неће плаћати станари већ локалне самоуправе", изјавио је министар Весић.

Додао је да је уведена обавеза свих који учествују у процесу издавања грађевинских дозвола да не могу инвеститору да дају примедбе колико хоће пута, што се до сада дешавало, већ само једном.

Министар Весић је истакао и да је уведена највећа до сада заштита културних добара која је постојала у неком закону.

"До сада сте имали ситуацију да ако се бавите заштитом споменика, а тражите да се неки објекат заштити можете да будете прегласани на планској комисији и да тај објекат не буде у плану под заштитом. Сада то више не може, надлежни завод има право да каже да жели да ради студију, која се ради о трошку онога ко финансира план”, изјавио је министар Весић.

Додао је да завод има рок од тачно годину дана да заврши студију и да све што се наведе у њој постаје део плана.

Такође, министар Весић је навео да је изменама и допунама закона уведен конзерваторски надзор, као и могућност да у културно-историјским целинама надлежни заводи могу да утичу на изглед фасада на другим објектима како би се сачувала амбијентална целина.

"Ово је закон који је прихватио све директиве Европске уније, Закон који је модеран, омогућава већу заштиту грађана, да се брже издају грађевинске дозволе и да инвеститори буду заштићени од самовоље. Ово је Закон који је добар за све и који омогућава да се Република Србија развија", истакао је министар Весић.

Говорећи о усвојеним допунама Закона о озакоњењу, министар Весић је подсетио да се тиме грађанима који живе у бесправном саграђеним објектима омогућава да се легално прикључе на струју, воду, грејање и гас.

Навео је да је тај Закон данас објављен у Службеном листу и да Влада Републике Србије у року од 15 дана има обавезу да донесе Уредбу којом ће се прецизирати процедуре, те додао да ће пријаве почети 15. септембра, а завршиће се 15. октобра.

Министар Весић изјавио је да ће од 1. до 15. септембра Влада Републике Србије спровести кампању како би грађани били упознати са моћућношћу да се пријаве, наводећи да ће се пријаве вршити у општинама.

"Ово се односи само на један објекат у коме живи неко са својом породицом и може да докаже да живи ту и да му је то једина некретнина", додао је министар Весић.

 

 

Извор: Танјуг/Б92