Весић: Желимо да се што више грађана пријави за легалне прикључке

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије Горан Весић поручио је данас свим грађанима који живе у нелегално изграђеним објектима да од 15. септембра до 15. октобра у општинама могу поднети захтев за легално прикључење на комуналну инфраструктуру, а да се о потребној документацији информишу у брошури коју могу преузети са сајта ресорног министарства и свих општина у Србији.

Министар Весић навео је да право на прикључење имају само власници кућа и станова и чланови њихових домаћинстава који су изградњом, односно куповином, трајно решавали своје стамбено питање и који у њима живе, али не и пословни објекти.

"Могуће је прикључење само на један објекат", рекао је министар Весић и додао да уколико неко под својим именом има други објекат у катастру, неће моћи да се прикључи.

Рекао је и да се захтев подноси у општинама и да грађани могу поднети захтев за пријаву на прикључење на све мреже комуналне инфраструктуре или само на ону која им треба.

За власнике станова где постоји стамбена зграда захтев за прикључење подноси стамбена заједница, а тамо где она не постоји захтев подносе власници станова у име заједнице, додао је министар Весић.

Напоменуо је да захтев, када се прикључује зграда, мора да садржи захтев за прикључење заједничких делова зграде - лифта, степенишних светла када је у питају струја и свега осталог што је важно како би та зграда функционисала.

Када су у питању докази које грађани треба да донесу, министар Весић је навео уговор о купопродаји или изградњи стана, уговор о куповини објекта, уговор о  поклону, уговор са стамбеном заједницом, правоснажна судска пресуда.

"Уколико не постоји ништа од тога, а грађанин да изјаву нотару под кривичном и материјалном одговорношћу да ту живи са својом породицом, то се сматра довољним основом да се поднесе захтев", рекао је министар Весић.

Навео је да ће општине обрађивати захтеве, а грађани добијати решење са којим одлазе у надлежна предузећа – електродистрибуцију, водовод и канализацију, топлане или Србијагас и могу да изврше прикључење.

"То решење мења све друге папире и одлука је на самом предузећу када може да их прикључи, јер прикључење не мора да се оствари у месец дана док траје пријављивање. У том периоду само стичете право за прикључење, уколико живите у нелегалном објекту, а прикључење може да се деси и касније. То зависи од техничких капацитета онога ко врши прикључење, а плаћа се по ценовнику надлежних предузећа", рекао је министар Весић.

Позвао је грађанке и грађане да искористе ову шансу и да се пријаве, а општине да се добро организују, издвоје посебне шалтере и одреде људе који ће обрађивати захтеве како би цео процес протекао како треба и грађани искористили право које им је омогућено изменама и допунама Закона о озакоњењу које су недавно донете на предлог председника Републике Србије Александра Вучића.

Са циљем да се што више грађана пријави, министар Весић је подсетио да је ресорно министарство припремило спот за кампању "Прикључи се" који ће од данас бити емитован на телевизијама са националном фреквенцијом и који ће, како је рекао, сигурно помоћи људима да разумеју какву шансу имају од 15. септембра и да ту шансу искористе.

Почиње јавна расправа о изменама и допунама Закона о становању

Јавна расправа о изменама и допунама Закона о становању почиње 11. септембра и трајаће до 3. октобра, најавио је министар Весић и позвао заинтересоване да дају своје предлоге од којих ће они који се покажу добрим бити додати у закон.

"Јавна расправа ће се обавити у седам градова где грађанке и грађани или заинтересована лица, управници зграда, могу да дођу и дају своје предлоге, али то могу учинити и онлајн", рекао је министар Весић и истакао да ће сви предлози бити размотрени.

Навео је да постојећи Закон о становању постоји годинама и да је решио доста проблема, али да је било потребно да се ствари које су се у пракси показале недовољно добрим регулишу, како би закон био још бољи.

"Трудили смо се да се изменама и допунама овог закона фокусирамо на саме стамбене зграде и поправимо оно на шта су се грађани жалили, што се појавило као проблем", рекао је министар Весић.

Говорећи о томе шта доносе измене закона, министар Весић је навео да је стамбена заједница недобитна организација, али да јој се сада даје право да може да оствари приходе од издавања заједничких просторија које морају да троше на одржавање зграде.

"Уводе се заједнице улаза што значи да, уколико имате велику стамбену зграду са више улаза, могу да постоје заједнице улаза тако да се сваки улаз организује. Такође, уводи се посебна сагласност коју дају станари за постављање свих инсталација које емитују зрачење, што се често дешава као проблем у згради", рекао је министар Весић.

Осим тога, навео је да се у постојећем регистру стамбених заједница уводи програм одржавања који мора да буде обавезан и јаван, као и извештај о осигурању тако да ће сви моћи да виде какво је стање сваке стамбене заједнице што је важно због инспекцијског надзора.

Када је у питању начин одлучивања, министар Весић је рекао да је доста тога промењено.

"Уведена је прећутна сагласност носилаца јавне својине, као и давање овлашћења за учешће у раду стамбене заједнице члану породичног домаћинства што до сада није постојало, па се чекао онај на кога се води стан да мора да учествује у раду стамбене заједнице што често није био случај", рекао је министар Весић и додао да и закупци могу да учествују у раду стамбене заједнице, уколико за то имају овлашћење власника стана.

Такође, министар Весић је навео и да је решено питање учешћа наследника до завршетка оставинског поступка.

Када су у питању особе са инвалидитетом, министар Весић је рекао да су постојали велики проблеми око постављања рампи или лифтова за те особе јер се дешавало да неко од станара не жели да да ту сагласност.

"Сада је то решено тако што је за ту одлуку довољна већинска сагласност присутних чланова скупштине станара, не апсолутна и сада ћемо много лакше давати те дозволе", рекао је министар Весић.

Осим тога, навео је да је уведена обавеза да се станари раније упознају са одлукама о којима се гласа на самој седници, али и како се неко проглашава недоступним власником уколико не живи ту, већ негде у иностранству.

"Било је ситуација да због тога не могу да се донесу одлуке у стамбеној заједници. Сада су они изузети из одлучивања и одлуке доносе они који живе у згради", рекао је министар Весић.

Уведена је, како је рекао, обавеза осигурања заједничких просторија од штете трећим лицима.

"Заједничке су фасаде, равни кровови, лифтови. То значи да, када се деси да отпадне део фасаде на нечија кола или некога повреди, сада може да се наплати штета од осигурања и да тај неко буде обештећен за оно што се десило", рекао је министар Весић.

Осим тога, навео је да је одређено ко може да буде биран за управника зграде и да то сада може да буде и закупац, уколико има сагласност власника или члана породичног домаћинства што до сада није било могуће.

"Пребачена је одговорност на организатора професионалног управљања са самих управника јер имате компаније које имају много професионалних управника. Уведен је регистар организатора професионалног управљања где грађани могу да виде колико који управник има зграда, па ће можда одабрати неког са мање зграда који ће се више посветити њиховој згради", рекао је министар Весић.

Такође, навео је да је уведен јавни интерес у фасаде, равне кровове и лифтове што, додао је, значи да држава и општине могу да креирају програме и понуде грађанима да дају део новца за уређење фасаде или лифт и равни кров, а они остатак.

"Много тога је промењено, али то не значи да смо све предвидели и зато и служи јавна расправа, да чујемо додатне предлоге како би овај закон био у најбољем интересу људи који живе у становима", закључио је министар Весић.

Извор: Танјуг/ТВ Хепи