Вучевић: Зло се никада не сме поновити

Изасланик и саветник председника Републике Србије Милош Вучевић поручио је данас да се страдање из Другог светског рата не сме никада и никоме поновити и поручио да Јајинци нису само место смрти, већ и место завета који обавезује на слогу и јединство. 

Вучевић је, обраћајући се на обележавању Дана сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја у Другом светском рату у Јајинцима, рекао да су тако зверска страдања могућа када се изгуби држава, мир, слобода и независност.

"То је, драга браћо и сестре, требало да учимо младе генерације да би схватили вредност и значај државе и њене слободе. Поделе које намећу споља и које се своде на блокаде живота, парализовање институција и презрење сопственог народа, уводи су у покушај да нам одузму независност, слободу и напослетку отаџбину. То се бранити мора и друге нема. Да би могли заиста изговорити оно што се на оваквим местима увек изговара, да се никада, никоме и нигде не понови", истакао је Вучевић.

Вучевић је казао да се данас мора рећи да Јајинци нису само место смрти, већ и место завета, који нас све обавезује на памћење, али и на слогу и јединство јер, како је навео, народ који заборави своје жртве и своја страдања, ризикује да их поново проживи. 

"На то смо већ толико пута опоменути кроз историју и велико је питање да ли смо ту лекцију научили. Зато Јајинци нису само тиха долина плача, већ гласна опомена свима нама и целом човечанству. Опомена да се зло никада не сме поновити, да смо дужни да чувамо мир, да будемо јединствени и сложни и да свакој новој генерацији преносимо истину о страшним данима кроз које је наш народ пролазио", казао је Вучевић. 

Истакао је да не постоји довољно страшна књига, нити је икад снимљен такав филм који може да дочара све ужасе које је српски народ проживео током рата и окупације у Другом светском рату. 

Како је нагласио, посебно место у тој крвавој историји страдања заузима губилиште у Јајницима. 

"Овде, на овом месту, зверски су затирани поред Срба и наши грађани, наша браћа, Јевреји и Роми. Данас се налазимо на светом месту где је више од 80.000 мученика завршило свој живот. Испод сваке стопе земље у Јајницима налази се рака, а у њима су вечно закопани снови и надања прерано угашених живота. Овде је окупатор у својој суровости усмртио читав један град и то се мора стално понављати", истакао је Вучевић. 

Како је навео, највећи број стрељаних били су Срби, земљорадници, радници, студенти, ђаци, невине ћерке и синови поробљене отаџбине. 

Масовно су довођени заточеници из Бањице, топовских шупа, сајмишта, али из многих других крајева, нагласио је Вучевић и додао се иза сурових историјских чињеница и статистика крије оно што бројеви никада не могу да прикажу. 

"Ужас и трагедија једног народа, породица, појединаца. Животи који су насилно прекинути, а то је за нас представљао губитак генерација стваралаца, учитеља, лекара, радника, очева и мајки. Људски мозак не може да појми количину патње само кроз голу статистику. Патња и страдање се разуме тек онда када се исприча над животом и стварном примеру конкретног појединца", рекао је Вучевић. 

Вучевић је подсетио на сведочење Хенрика Штефмана на суђењу после рата који је рекао да је крај ископаних рака стао немачки вод за стрељање, али не са пушкама, него са митраљезима и машинкама, да би брже ишло машински.

Често су остали заточеници док су чекали на ред, извођени из камиона и приморавани да легну лицем на земљу, говорио је у сведочењу Штефман, а пренео Вучевић.

Пренео је и сведочење о припаднику СС Еугена који је секао багремове гране пуне трња и њима зверски тукао осуђенике на смрт, гонећи их на саму ивицу раке, да их после не би морали гурати. 

"У лето 1943. године, Еуген је довезао у аутомобилу два мушка детета, једно од четири, пет година старости, друго од 11, 12 година. Пре тога њихова мајка је овде стрељана. Док је мање дете хватало старијег брата за руку, тражећи воде и питајући за мајку, старији који је већ схватио шта униформисано лице, односно човек, ако га можемо и назвати човеком, смера, рекао је млађем брату, 'хајде брацо, сада ћемо отићи код маме'. Затим га је повео до раке, а Еуген их је убио са леђа, пуцајући из свог аутомата. Уместо чаше воде и мајчиног загрљаја, браћа су добили страшну смрт, али и венац мучеништва за слободу нашег народа. Никада немојмо заборавити да је овим анђелима једина кривица била та што су Срби", навео је Вучевић део Штефмановог сведочења.

Наводи да се, нажалост, такво зло поновило у Коњицу, 1992. године.

"Звери и демони у људском облику, припадници такозваног интервентног вода јавне безбедности из Коњица убијају српску породицу Голубовић, брачни пар Голубовић, Ђуру и Власту, професоре гимназије у Коњицу и њихова два детета Петра и Павла од седам и пет година. Опет, само зато што су Срби", нагласио је Вучевић. 

Истакао је да су опет два детета загрљена отишла у ужасну смрт, престрављена, измасакрирана аутоматима достојним наследницима нацистичког и фашистичког зла. 

Извор: Танјуг