Председник Србије Александар Вучић има имиџ човека који устаје у цик зоре, 24 сата је посвећен послу, свуда стиже, има одговор на све теме. С друге стране, често му се спочитава да га је у јавности превише, а неретко се чују прозивке попут "па кад овај човек све стиже". Екипа Курира провела је с њим један дан и уверила се из прве руке како заиста изгледа живот шефа државе.

Ексклузивно смо завирили у председников приватни живот, открио нам је како се припрема за важне државничке сусрете, шта му недостаје, који му је неостварени сан... Питали смо га што никада нико није, па чак и одмерили снаге у партији шаха.

У Председништву нас је дочекао сабајле, баш уочи поласка у званичну посету Бугарској. За део наше екипе устајање у пола шест ујутру било је озбиљан подухват. За њега, тако је бар изгледало, рутина и свакодневица. Генерал Џим Матис је једном, на питање: "Шта вас ноћу држи будним", рекао: "Ништа! Ја друге држим буднима". Питали смо Вучића шта њему изазива несаницу и кога од сарадника може да пробуди у три ујутру.

- Тешко да бих некога нашао у три ујутру... Нисам од оних које други држе будним, али имам несанице. Џејмс Матис је много моћан и важан човек... А ја... Па, не спавам због разних проблема, то не можете у једној реченици да спојите.

Занимало нас је да ли неко има проблем због тога што рано устаје, да каже: "Немојте, шефе, нисам још ни крмеље скинуо!"

- Тад их све и зовем! Дачић је ту најпаметнији. Навије себи сат за пола седам да би мени одговорио на позив и онда настави да спава. (смех)

 

Поглед на Београд на води

Пре доручка, којим нас је као добар домаћин почастио, Вучић нас је повео у обилазак зграде Председништва. На тераси нам уз осмех показује на парк испред.

- Е, овде ја станем понекад кад се окупе ови демонстранти и онда гледам тако, како вичу. Некад сам се видео с неким од њих, па онда он мени нешто добаци, ја њему одговорим, пристојно, наравно...

* Шта вичу?

- Вичу: "Вучићу, педеру", "Издаја, издаја", шта све не вичу.

* То Вас не дотиче?

- Не! Кад неког на тај начин вређате или говорите о физичком изгледу, онда вам је јасно какве аргументе има.

Мало улево, другачија прича. Поглед пуца на Београд на води, капитални пројекат у који многи нису веровали. Док гледамо у два облакодера, зграде, куле који увелико ничу, Вучић не крије задовољство.

- Погледајте како нам изгледа Београд на води, с ове стране која је много лошија, ни из чега.

Замислите ову зграду... Торањ ће да буде дупло виши од ње. Замислите какав ће то нови "бенчмарк" да буде. На првих девет спратова биће хотел "Сент Риџис", а горе ће бити станови. Људи ће моћи да купе где је најскупљи квадрат... па готово у овом делу Европе. Горе ће да буде видиковац, осматрачница с рестораном где ћете моћи цео Београд да видите и то ће брзо да буде готово. Поред тога је шопинг мол, који ће бити највећи у југоисточној Европи.

Ја сам рекао: Хајде, људи, да направимо било шта! Музеј који ће да покаже страдања српског народа. Ајде, људи, кажите, хоћемо да дамо неком да направи хотел са пет или шест звездица, било шта да урадимо по том питању. А онда одговоре не добијете. То је добра локација, зарадићемо паре. А онда вам људи кажу: Немојте да нам рушите Сутјеску, Неретву и не знам шта. НАТО срушио све то, уништено нам је све! Само никада ништа да се не промени, никад ништа да се не уради.

Председник је рекао и да од већих стратешких пројеката за наредни период има развијање туризма, да се, како је рекао, види развој Србије, колико нам је Србија прелепа. Шумадија, исток, запад, југ Србије...

 

Ћевапчићи и сармице

Од много разговора смо огладнели па нас је председник повео да пред пут у Бугарску мало презалогајимо. На трпези свега, али упадљиво доминира српска кухиња - пржена јаја, пршута, сир, салате, ћевапи, домаће сармице од зеља... Храна коју и сам преферира.

- Ретко идем по ресторанима. Сад сам са Орбаном ишао само зато што је он тражио да идем у ресторан. Ја то по жељи људи. Кад мене питају, увек сам за то да будемо издвојени.

* Зашто да будете издвојени? Због обезбеђења?

- Ма какво обезбеђење! Зато што људи обично мисле: „Долазе му они што му подилазе“, а ја сам цео дан посвећен томе да слушам оне који ме критикују. Не волим да било коме дајем простор, да морам да одговорим, ни на улици ни на било ком месту. Знам колики је то проблем за мене, као да сам наногицу себи ставио. Али чујеш шта су им примедбе, гледаш шта можеш да исправиш, али не желим да било где на било који начин улазим у расправе с било ким.

* Како Вам изгледају тренуци опуштања на крају дана? Да ли одете некад негде с пријатељима, сарадницима...

- Ја попијем од чаше до флаше вина дневно, тако да то је то. (смех) И тад причамо о послу.

* Где волите да одете, да ли то буде негде код Вас или одете у неки ресторан?

- У Јајинцима најчешће, у ресторане ретко, али кад одем, има три-четири ресторана у која волим да одем. Ал’ то једанпут у два месеца. Александар Вучић озбиљан је познавалац вина па нас је интересовало која су му омиљена. - Поносан сам на српска вина. Није питање сорте, волим сва вина, важно је како ћете то уз храну да подесите. Не можете уз исту храну да пијете совињон блан или каберне совињон. Или шардоне и мерло. Али сам поносан на српску винску индустрију, то је индустрија која најбрже напредује.

 

Живот на точковима

За Бугарску смо имали лет већ у девет ујутру, а тамо нас је чекало надгледање изградње Балканског тока и дела деонице ауто-пута од Софије до српске границе. У авиону смо Вучића затекли док се припремао за посету. Био је удубљен у брдо папира с болдованим бројкама и подацима. Живот у авиону, на точковима, стални сусрети са светским званичницима, преговори са инвеститорима, свакодневни теренски рад по Србији... не остављају много времена за породицу.

* Много радите. Имате малог сина, Вукана, да ли вам недостаје да проводите време с њим?

- Ја се надам да ја њему не недостајем, а он мени недостаје много.

* Како надокнадите то време? И с Милицом и Данилом, али су они велики.

- Данило је велики, он само да чује тату, као ја моје родитеље. Више му нисам потребан ни за шта. Или сврати тата тамо где он ради па да попијемо чашу вина. А с Милицом, она је страшно одговорна и она ће бити изузетно успешна. Врло је чврста, јака и страховито способна. А што се Вукана тиче, он је сад у фазону малог ратника. Сад само носи мач. И оно што сва деца воле да гледају, „Пепа Прасе“ и та чуда, он то не гледа ни минут. Али да узме мач, да се нарогуши и да се бори... то је... Дрвени мач, наравно.

* На кога ли је? На тату или на маму?

- Па ја нисам. (смех)

* Да ли бисте били разочарани да деца крену Вашим путем, да се у животу баве политиком?

- Свако од њих ће да бира. Данило, иако долази на страначке скупове, разуме то, не мислим да има ту жељу. Милица ће сад на студије.

* Да ли јој се мешате у избор факултета, каријере...

- Не, она је добила више понуђених стипендија из иностранства. Ја не бих волео да иде, а сад... Она је та која ће да изабере своју будућност. Ја не волим кад неко дуго остаје с родитејима, до своје 35, 40. године. Осамостали се, дете, размисли шта желиш да радиш, то је твој избор, твоја будућност. Шта год да одлучи, видећемо.

* Шта их саветујете, невезано за каријеру?

- Много су различити. Кад питам: „Милице, ајде ми реци да си добила неку слабију оцену, да знам је л’ све у реду“, каже Милица: „Тата, имаш ти твог сина за све проблематичне ствари, мене остави на миру“. (смех) Потпуно су различити, потпуно су другачији, различите сфере интересовања. Милица руски говори боље него српски или једнако, енглески као руски. Немачки све боље и ако буде ишла у Немачку, онда ће јој и немачки бити као матерњи. Али ако оде, немам појма...

 

Амбиције и планови

Александар Вучић је у политику ушао врло млад, био је један од најбољих студената Правног факултета у Београду, који је завршио с просеком „десет“. Дуго се калио у опозицији, а, ево, већ осам година влада Србијом. Да може да врати време, има ли нешто друго чиме би у животу волео да се бави.

- Трудио бих се да радим марљиво. Моја неиспуњена жеља је да тренирам неке клинце. Неког клуба, земунске Младости или Ушћа. Неке пионире или кадете, клинце. То ми је највећа жеља!

* Је л’ сте имали веће амбиције, да то буде већи клуб?

- Не, само мали клуб. Не постоји ништа лепше него кад суботу и недељу проведете с младим играчима, с неком децом коју нешто можете да научите. Али за то морам да упишем Вишу тренерску, па ми је то план у наредном периоду. Можете да пратите и како ћу да полажем испите. Само су ми сад рекли да ту има неких проблема, другачије је то него што је раније било. Нешто тог типа бих да упишем, па ако то успем, можда једног дана остварим свој сан...

Усред приче, авион већ слеће у Софију. Званична посета Бугарској је почела, али није изгледала као све друге. Видело се то већ по необично срдачном сусрету и загрљају двојице државника. Бугарски домаћин Бојко Борисов провозао је хеликоптером свог госта и пријатеља. И ту није био крај. Лично је џипом провозао Вучића дуж градилишта на Балканском току, уз опаску да су њих двојица попут великих дечака. Заједно су обишли Велико Трново и Цркву Светих 40 мученика, која се налази у подножју чувене тврђаве Царевац. За српског председника ово је посебно значајно место. Управо ту умро је и био сахрањен Свети Сава, кога је Вучић истакао као најзначајнијег човека у српској историји.

После неколико сати, посета је била завршена. Исцрпљени од јурњаве по градилишту, трчања с локације на локацију, једва смо чекали да се докопамо авиона и мало „данемо душом“. Кратак лет смо искористили за предах и дремку, а председника Вучића оставили зароњеног назад у папире, у припреми за следећи сусрет, следећи састанак. 

 

Партија шаха са председником - Ако Трамп победи, Србији ће бити лакше!

И пред сам полазак у Софију понудио нам је партију шаха. Познато је да је одличан шахиста (за разлику од нас), па смо прихватили изазов иако смо знали да су нам шансе мале. У животу, као и у шаху, увек има тактику, али што је још важније - стратегију. Док смо играли, разговарали смо с председником о актуелним, тешким политичким и економским темама.

* Последњи британски премијер који је био у Србији била је Маргарет Тачер 1980. Зар то није мало необично?

- Јесте, и зато очекујем Бориса Џонсона ускоро.

* Да ли се воде неки разговори на ту тему?

- Ја сам с њим разговарао више пута и сигуран сам да ће доћи у Србију. Не можете то баш са стопостотном сигурношћу да кажете, али верујем да ће доћи. Оно што мене мучи све време... Изложен сам бројним нападима из Европе и света јер сам рекао чињеницу да балкански народи треба сами да уређују своју будућност. Је л’ сте приметили колико је парламената различитих европских земаља расправљало о Косову, говорећи о томе за шта су они. Ако се баш не правите блесави да то не видите, ваш контраодговор је „а шта то нас брига за шта сте ви?!“. Је л’ нас пита неко за шта смо ми, шта је то што ми мислимо, желимо, очекујемо?

* Је л’ нас пита неко?

- Мораће да нас пита.

* Али досад није.

- Па добро, погледајте како смо пролазили па сами закључите.

* Да ли се то нешто што треба да добијемо мери квадратним километрима?

- Ја само кажем - дајте нам боље идеје, ја немам у овом тренутку. Пошто сте се ви бавили квадратним километрима, отимајући километре од Србије! Нема проблема, кажите: „Важни су, али ми имамо неко друго решење!“ Немојте да мислите да смо ми сви баш будале. Нападали су ме: "Био си са тим и тим", они који су простирали црвени тепих пред Солану, они који су испуњавали сваки налог, изручивали Хашком трибуналу сваког.

* Мислите на Блера?

- Мислим и на Шредера, с којим сам много ближи. Али мислим да је то моја заслуга да Шредер данас изузетно лепо говори о Србији на сваком месту.

* Да ли је америчка администрација до те мере инертна да заправо први човек Беле куће не игра најбитнију улогу?

- Први пут ћу ово да изговорим. Уколико би се догодило да Доналд Трамп добије други мандат, не верујем у велике промене америчке политике, али верујем у мале промене у америчкој политици, што би за Србију било од огромног значаја. Не могу да говорим о детаљима јер бих позицију Србије учинио лошијом а и јер бих наше америчке партнере довео у незавидан положај. Али верујем да би нам била нешто лакша позиција.

 

О кладионицама - Па ево, пише, нови премијер Ана Брнабић

Док смо ћаскали за доручком, покушали смо да од председника извучемо информацију ко би могао да буде следећи премијер. Показали смо му квоте које су избациле кладионице, али није се дао.

* Ко од ових најбоље стоји за премијера? Овде има неких имена...

- То је као кад би Лестер постао шампион Енглеске, али рецимо ова прва четири. (Брнабић, Вучевић, Недимовић, Мали) - Ненад Чанак председник владе...

* Добро, то је Лестер. Али ова прва четири имена.

- Ево, пише овде да највише шансе има Ана Брнабић, па Милош Вучевић, па Бранислав Недимовић и тако даље...

* На кога бисте ви ставили неки динар?

- Па ко сам ја?

* Грађанин ове земље. Гласате.

- Не могу да гласам јер може да се догоди да о томе ко ће бити председник владе одлучујем директно.

* Је л’ Вас забављају те квоте, ево видите, др Дарија Кисић Тепавчевић на листи потенцијалних министара.

- Неко ми је рекао: „Ајде, молим те, кажи нам да ће неко од ових имена да буде министар или да неће, да играмо сингл, да зарадимо ми паре!“ (смех)

 

О стајлингу и саветима - Стилисти су ми рекли: Облачи се ко Макрон

Председник Александар Вучић у званичним приликама у последње време увек је добро стилизован, по угледу на модерне европске политичаре. Рекао је да му то није битна ставка и признаје да се по том питању препустио стилистима.

* Идете у државничку посету, а у џемперу сте, лежерно сте обучени...

- Нисам, ево имам панталоне од одела, после скинем џемпер, навучем сако и кравату.

* Добро сте стилизовани, није Вам то раније била битна ставка.

- Нисам уопште стилизован, рекли ми само - бело, тегет, купио шест тегет одела, десет белих кошуља и имам десет тегет кравата... И само то, ништа друго не носим.

* Ко Вам то каже?

- Тако ми рекли још пре годину дана и ја од тада нисам променио, рекли ми ти разни стилисти. Рекли су ми - погледај Макрона, који је најбоље обучен, има 15 тегет одела, белих кошуља, тегет кравата... Ја нисам ни приметио, да сте ми рекли сто пута, не бих ни разумео.

 

 

Извор: Курир