Морамо да оставимо нашој деци могућност за будућност, другачију будућност од наше прошлости, казао је премијер Србије Александар Вучић у ексклузивном интервјуу за “Дневни аваз”. 

Први опширнији интервју за један медиј у регији непосредно након доласка из Берлина, где је имао озбиљне разговоре с канцеларком Ангелом Меркел, од које је, према аналитичарима, добио ветар у леђа, Вучић је дао управо “Дневном авазу”. Повод за то био је самит премијера држава западног Балкана јуче у Сарајеву, а разлога је било више. 

Од ревизије пресуде по тужби БиХ против Србије пред Судом у Хагу, која је одбијена, до све гласнијих питања хоће ли Балкан букнути, будућности БиХ, као и бошњачко-српских односа. Вучић има важну улогу у свим тим процесима. Интервју смо радили у његовој соби у хотелу “Еуропа”. Ради сигурности. Но, био је спреман одговарати на готово сва питања, па и она која није радо слушао.

 

Бошњаци и Срби 

* С каквим порукама долазите у Сарајево? Овамо стижете директно из Берлина? 

- Ја доносим поруке, пре свега, из Београда, а из Берлина могу рећи шта сам чуо, што је једнако важно и за Београд и за Сарајево. Ја мислим да је увек лако рећи да долазите с порукама мира и да је то нешто што су политичари научили да изговоре, ваљда се то свима свиђа да чују. Ја мислим да људи у БиХ, било да су Бошњаци, Срби или Хрвати, дакле, муслимани, православни или католици, знају да говорим истину. Безброј пута сам рекао да су за дубинску, суштинску стабилност западног Балкана веома важни, можда и најважнији, односи између Срба и Бошњака. Без обзира на све наше проблеме. А ви ћете приметити да су Бошњаци, или политичко руководство Бошњака, много чешће, да не улазимо у то има ли разлога или не, из различитих разлога љути на Србију и наше државно руководство него што ми то чинимо. 

Веома смо опрезни, водимо рачуна и пажљиво меримо сваку реч, јер знамо колико је крхка ситуација у тим односима и знамо колико труда и енергије требамо уложити да бисмо те односе подигли на виши ниво. Управо зато ја мислим да је веома битно, везано за оно што сам разговарао с господином Денисом Звиздићем у Београду, да наставимо причати о економским пројектима, инфраструктурним пројектима, стварању јединственог тржишта, царинске уније... То је оно што ће да олакшава људима, пословним људима, те ће на крају донијети више плате радницима у једној или другој земљи. А мислим да су то ствари које представљају будућност. То је била, пошто сте ме питали, идеја канцеларке Ангеле Меркел. 

Она је рекла да жели видети праве резултате Берлинске конференције, берлинског процеса који је настављен у Бечу и Паризу, а то значи конкретне мере да подузимамо, конкретна решења да доносимо, да се виде километри пруга и путева и да је то нешто што је од пресудног значаја. 

Да онда када људи буду имали другачију економску перспективу, када буду бирали да могу да живе боље и другачије од свог рада, да ће онда мање обраћати пажњу на све што се збивало у прошлости. Нико нема намеру да ствари из прошлости заборавља. Свако има свој угао из којег то гледа и види, али је потребно да се разумeју потребе другог народа. Мислим да и после одбијања пресуде против Србије нисте имали ни свирање ни радост у Београду, иако би то сви други на тај начин искористили. Само ви будите поштени па реците, како би било кад би било обрнуто, рецимо. 

Али мислим да то показује нашу одговорност и да заиста мислимо да су нам важнији односи с Бошњацима него да остваримо било какву победу, па макар и усред изборне кампање. Јер не доживљавам нешто као нашу победу ако су Бошњаци незадовољни. Као што би требало да Бошњаци не виде своју победу у нечему уколико су Срби и Хрвати незадовољни. Мислим да су то важне ствари. Мислим да, полако, добар дeо и српског и бошњачког народа то разуме и верујем да ћемо у будућности показати и више рационалног односа и имати више сентимента једни за друге, што ће свакако допринети излечењу наших односа. 

 

Тензије у регији 

* Јесте ли од канцеларке Меркел добили подршку за такве идеје? Аналитичари истичу да сте добили вјетар у леђа од ње. 

- Госпођа Меркел је веома рационална, озбиљна и одговорна жена. Она одлично разуме шта је то што ствари може да гура напред. Она зна да је то економија. Казала је: “Александре, реците Хану да хоћемо да видимо километре путева, да видимо шта је то ЕУ урадила за нас, али ви наставите то што радите''. Ја сам рекао да не могу ја њему баш тако да се обраћам, а она је рекла: “Баш тако реците.”, Јер онда је све другачије. Дакле, пустите екстремисте. Ја имам савет за своје сународнике за себе, па за неког другог, а то је, кад размишљате шта би било кад би било, замислите да нешто лоше погоди вас и вашу породицу, па тек онда три пута ломите у глави да ли вам такво нешто треба или не. 

 

* Враћате се из Берлина, а из ЕУ свако мало долазе упозорења да ће Балкан ускоро букнути! Хоће ли бити нетрпељивости и сукоба на овим нашим просторима? Свесни сте да се често о томе прича... 

- Ви сте млађи од мене. Пореклом сте из истог краја (средња Босна, оп. а.). Мој отац је из Чипуљића код Бугојна, Ви неколико километара даље. Баш у нашем крају, кад се причало о томе 1990. и 1991. године, сви су, било да су били православни, муслимани, католици, говорили да нема шансе, нема теорије да се ишта деси. Нажалост, догодило се. Данас су моје куће тамо спаљене. Још необновљене. Многи људи су исељени за сва времена. 

У другим деловима су се много страшније ствари догодиле. Јер не можете мерити имовину животима људи, хиљадама и десетинама хиљада људи, а погинуло је готово 100.000 људи, то је огроман број. То су теже судбине и теже ствари. Догодило се, дакле, иако смо ми сви, као обични људи, говорили да је то немогуће. Зато треба узети у обзир и с опрезом говорити о свему што се збива. Зато сам забринут због последњих ствари које се дешавају на Косову. Нисам нимало срећан и увек водим рачуна када дође до избијања тензија у БиХ, јер то погађа све нас. Зато желимо да имамо и мир и стабилност у БиХ. По том питању, БиХ има искреног пријатеља у Србији. 

Онолико колико не одговара Сарајеву, онолико колико не одговара Бања Луци, Тузли, Бихаћу или Зеници и Бијељини, исто толико не одговара ни Новом Саду да постоји било какав сукоб, било какав сукоб због било чега. Ја мислим да сва политичка трвљења, све политичке тензије итекако могу да буду превазиђене и да можемо да разговарамо, а заједнички радимо много више. Ја сам о томе својевремено говорио и предлагао, на томе инсистирао, видео сам да то није наилазило, а сада ми се чини да наилази на много бољи пријем него раније. 

Није Тито био глуп када је радио Брчко - Бановићи и Шамац - Сарајево. Предлагао сам изградњу пруге Београд - Сарајево, предлажем изградњу аутопута Београд - Сарајево и да иде на Ужице - Котроман, па кроз источну Босну. Е, сад, друго је да ли ћете да изаберете долину Праче, да иде једним делом кроз РС, а другим делом кроз бошњачки део. Како год да изведете, то је само сто километара од границе до Сарајева. Много брже би се стизало од Сарајева до Новог Пазара и од Сарајева до Београда. Тиме би и Бошњаци били повезани и Срби би били повезани, а пре свега, тиме би се повезивали Срби и Бошњаци. Да се драматично брже, драматично боље и заједнички ради, да раде наша предузећа... То није празна прича. 

На прузи Шамац - Сарајево су радили сви. Кад дођу ударне бригаде, онда ти људи, када поделе вечеру, поделе доручак, када спавају заједно, како ће да се туку?! Имају исти циљ, имају исти резултат иза себе. Кроз те путеве и пругу виде своју бољу будућност. Ми на извозу млека, јогурта и пива губимо до три посто вредности, толико су нам увећани оперативни трошкови због тога што нам стоје камиони по дан, два или три на граници. 

То су ствари које можемо променити. Сви мора да се ослободимо чекања нечега у будућности када ћемо негде, некоме да се за нешто осветимо! Ја могу да причам данима о ономе кроз шта сам пролазио сам као младић, како сам учен и васпитаван, а данас сам срећан јер немам ни ту врсту, ни мисли ни емоција. 

Ја сам Ангели Меркел, и то јој се допало, казао да стварно верујем у западни Балкан, да се не стидим што сам Балканац, за разлику од већине других. Рекао сам да мислим да Балкан може бити мотор, машина развоја, да имамо већи раст него било ко у Европи у овом тренутку. И да нам је зато потребно да имао значајну подршку Европске уније, да нам јасно ставе до знања каква је наша европска перспектива, али да, пре свега, ми радимо између себе, да ми увећавамо нашу размену, да ми једни друге разумемо. Да више људи иде из Београда у Сарајево, из Сарајева у Бања Луку, више људи у Подгорицу или у Херцег-Нови... Да то буде потпуно нормално. Да то није идем негде да се проведем, па како ће неко да ме дочека ако се клањам, ако се прекрстим... То више нема нигде у свету. То можете радити где год хоћете, шта год хоћете…

 

Мање о прошлости 

* Али схватају ли то људи, схватају ли балкански политичари, већина њих? 

- Сви то кажу, а ви сами процените да ли то стварно мисле... Ја се плашим да многи имају мој синдром када сам био веома млад и када су ми са 16 или 17 година стављане лисице на руке, јер бих се потукао на националној основи, иако би ми нашли неки други разлог, али знамо шта је била суштина. А ви знате шта је то могло да значи за једно Бугојно у то време. Надам се, с постављањем извесне будућности можемо, не да заборавимо, али да мање мислимо, размишљамо о прошлости. 

 

* Уважени реису-л-улема, др. Хусеин еф. Кавазовић ми је казао да бошњачка политика управо с Вама треба положити темеље дугорочне сарадње. Јесте ли Ви заиста спремни за тај корак? Без фиге у џепу и с једне и с друге стране? 

- Осим напада у Србији, од свих оних који никад ништа нису предузели у разговору с Бошњацима, а који су увек то користили да дају тобоже лепе изјаве, а да мене нападају за нешто што сам рекао, па ти извуку нешто из контекста пре 25 година, дакле, нисам чуо да су негде нешто предложили. Мислим да је оно што смо радили с Бошњацима дало много добрих резултата. Више пута сам ишао у Нови Пазар него било који други премијер. 

Говорим о односу према Бошњацима у Србији. Чини ми се да сам безброј пута прећутао различите политичке нападе из БиХ, а могао сам тиме стицати политичке поене. Нисам то чинио. Ниједну прилику нисам искористио да на основу националне политике добијам политичке поене у Србији. Пре пет-шест дана нисам хтео да се радујем одлуци МСП-а у Хагу, иако би то било поздрављено у предизборној кампањи. 

 

* Рекли сте да нећете ликовати и заиста нисте... 

- На чему да ликујем?! На томе што су Бошњаци незадовољни, а ми, као, треба да будемо задовољни? Ми смо успели некога да победимо негде, јесмо ли мање одговорни или нисмо одговорни? Просто не иде. Ако су ти људи незадовољни, а ми срећни, онда ту имам неки проблем. Ако смо и једни и други помало незадовољни, а помало задовољни, онда је то боља варијанта. 

 

* Ви сте били у Сребреници. Нажалост, тамо сте доживели и напад који још није до краја расветљен. Но, да ли постоји спремност, с обзиром на то да је ревизија одбијена пред МСП-ом и тиме на неки начин потврђена ранија пресуда из 2007. године, да Србија размотри могућност признања геноцида у Сребреници и усвајање резолуције с том одредницом? 

- Све време говорите о нечему што треба да има правну последицу. Нико никад не умањује тежину злочина, тежину ужасних ствари које су се догодиле у Сребреници, што је много важније. Овде се поставља питање Србима, а, с друге стране, шта је то због чега неко жели правну квалификацију? То нема везе с тиме да ли нешто осећате и да ли сте разумели шта је то што се тамо догодило, већ има с нечим другим. 

Ја мислим да је веома важно то што је господин Кавазовић говорио... Без њега и присуства многих других људи и учешћа у томе ми нећемо моћи да ријешимо наш однос. Ја знам и добро разумијем, јер сам из ових предјела, колико је узаврело бошњачко срце. 

Знам да људи чекају негде нешто. Да имате екстремисте који чекају неку врсту освете, да имате неке друге који чекају политички и правно нешто више. Или имате треће, којих је најмање, који чекају да гледају како може да се живи у будућности. Управо зато видите како водим рачуна о свакој речи, о свакој изјави, о свему што требам да кажем. 

 

* Како онда даље? 

- Мислим да ми немамо проблем с тим да седнемо. И да и историјски расправимо, да о свему разговарамо, отворимо све теме, да покушамо за годину дана нешто решити. У томе треба да учествују, ако је потребно, и наше цркве и академије и све друго што је неопходно. Да пробамо да тај рационални део онога што можемо решити и решимо. А оно што не можемо да кажемо, да то не можемо решити. 

Хајде да видимо оно што можемо да правимо у будућности. Ја сам сваки пут дошао у Сарајево, никад ми нико није поставио питање како ћете да платите 60 километара од Ужица до Котромана и кад ћете то да изградите. Сваки пут сам имао иста питања која су се везала за нешто од пре 20 и 25 година. Никада нисам бежао од питања. Као што знате, нисам вам тражио нити једно питање унапред нити то тражим, одговарам на сва питања. Али хоћу да кажем да видим да људе мање интересује будућност. 

Замислите да можете пругом доћи за четири-пет сати од Београда до Сарајева, да пролазите и кроз бошњачке делове и делове РС, али о томе нико ни у београдској ни сарајевској јавности не жели уопште да говори, као да је то потпуно неважно. Као да је важно колико има једних и других верских објеката, а да није важно колико има радних мјеста... 

 

Сусрети с Бакиром 

* Хоћете ли ускоро разговарати с Бакиром Изетбеговићем? 

- Данас (четвртак, оп. а.) ћу кратко да будем овде. Био сам синоћ, мислим да сам имао врло користан разговор с премијерима БиХ и Албаније, господом Едијем Рамом и Денисом Звиздићем. Добро је да спустимо тензије, релаксирамо односе. Видим да су ме у Србији напали. Е, сад ти, Вучићу, тражиш путеве и не знам шта, а они против нас покрећу тужбу за геноцид. То користе у кампањи против мене, што мене не секира. Ако људи хоће да гласају за оне који им обећавају лепе и лаке ствари, који им обећавају једноставна рјешења, увек имају прилику да то ураде. Ја то да им нудим - нећу. Нисам разговарао с Бакиром после ревизије. 

 

* Шта желите рећи Изетбеговићу? 

- Немам никакав проблем да разговарам с њим. Поздравит ћу се пристојно. Добро разумем пориве и разлоге, али не разумем да људи у руководству једне земље не схватају да је најважније да имате добре односе са својим суседима. Посебно ако та суседна земља има више од 30 посто својих сународника у твојој земљи. Ту мора да постоји посебна пажња. Без обзира на то, рећи ћу да желимо још боље односе, да радимо... Што се нас тиче, ми смо отворени за то. Бићемо отворени за добре односе с БиХ. Са свима у БиХ. Ни то питање односа према Бакиру, Додику, Денису, Никшићу, Фахри Радончићу. То је важно за односе Срба и Бошњака. Морамо да оставимо нашој деци могућност за будућност, другачију будућност од наше прошлости. 

 

* Јесте ли Ви будући председник Србије? 

- Откуд знам... То је на народу. Имате у Србији десеторицу људи против мене, а да бисте победили, морате добити више гласова од све десеторице и неважећих листића заједно. То, сложићете се, није лака и једноставна утакмица. Неки имају много новаца. Неки су већ седам-осам милиона евра потрошили. Значајно више него ми који бисмо требали да, по природи ствари, имамо више новца. Ја верујем у народ, вољу људи. Надам се победи.

 

Брине ме хоће ли доћи до већих нестабилности

* Шта ћете прво урадити у регији ако будете изабрани за председника Србије?

- Са те позиције имаћу још више времена да будем посвећен региону. Јер с те позиције се и представља Србија и у земљи и свету. То је посао председника Републике. Али ћу, заједно са Владом, ако добијем поверење народа, да радим на унапређењу економских односа. Мислим да је то од пресудног значаја. Немам страх од економског напретка Србије, страх од економског напретка читавог региона. Уколико не дође до већих нестабилности. Зато ме брине ситуација у Македонији... Зато смо сви забринути у крајњој линији.

 

Хоћемо да имамо добре односе с целовитом БиХ

- Да вам недвосмислено кажем, ми подржавамо интегритет БиХ, као што подржавамо интегритет ентитета унутар БиХ. Дакле, хоћемо да имамо добре односе с целовитом БиХ, да идемо и у Сарајево и Бања Луку. То је у складу с Дејтоном, међународним правом, добрим обичајима и жељом да се граде добри односи са Србима у РС, Бошњацима, Хрватима, свим људима у БиХ и у делу БиХ који се зове РС. То је чисто као суза.

 

Додику сам у лице рекао шта мислим о његовим референдумима

* Јесте ли Ви од Додика тражили да одустане од референдума, што је недавно казао у Москви? 

- Ја нисам и за овај други референдум крио шта мислим. То сам му рекао у лице. Поштујем господина Додика, али сам недвосмислено износио ставове Србије. Не желим да говорим било што против Додика. Такав је дугогодишњи договор да се то не чини. Нисам крио какви су наши ставови. 

 

Можда за Бошњаке дође неко бољи од мене

- Пошто сам прочитао оно што је господин Изетбеговић говорио на једној овдашњој телевизији, мислим да би Бошњаци требали да поштују ставове руководства Србије. То је моје мишљење. Можда и грешим. Можда за Бошњаке дође и неко бољи од мене. 

 

* Европа је забринута због раста утицаја Русије и Турске у региону. Јесте ли о томе причали с Меркел?

- Разговарали смо о свему, али нисам човек који би преносио детаље разговора.

 

* Постоји ли забринутост ЕУ с тим у вези?

- Постоји различита врста забринутости коју можете да посматрате из више углова. Тако да верујем у веће присуство ЕУ и у БиХ те заједничко решавање проблема.

 

Опростио сам нападачима у Поточарима, могу чак да правдам њихов бес

* Како коментирате чињеницу да још нису пронађени и осуђени кривци за напад на Вас у Поточарима 2015. године?

- Шта да радим, чуо сам различите коментаре у смислу да не можете да водите истрагу против оних који су били затворени у Аушвицу, а који су напали свог стражара или чувара. Чуо сам и многе друге. Код нас не би могао да постоји окривљени, оптужени. Но, немам проблем с тим. Ако је то залог за боље односе Срба и Бошњака, нико не мора бити ни оптужен ни окривљен, а ја сам тим људима ионако већ опростио. Могу чак да правдам њихов бес.

 

Нисам се осећао угрожен у Сарајеву 

* Медији у Србији су уочи Вашег доласка наводили да наводно постоји евентуална опасност за Вас овде. Јесте ли Ви то осетили у Сарајеву на било какав начин?

- Ма нисам, само нисам излазио. Милион људи ме чува, метафорички говорећи. Звиздић је одлично организовао, на дивном месту, вечеру синоћ (среда). Просто немам ниједну ријеч притужбе. Захвалан сам домаћинима на гостопримству и одлично се осјећам.

 

Шта је рекао Иса Мустафи

* Је ли тачно да сте се споречкали с премијерима Косова и Албаније? Шта сте им казали?

- С Едијом Рамом нисам имао ништа. Имали смо коректан однос и разговор. Што се тиче Иса Мустафе, само сам њему рекао: “Ово за отимање имовине, јеси то сам смислио или ти је неко помогао?” Онда су од тог направили... То сам му рекао кад смо долазили, у уводном делу. 

 

* Никакве свађе?

- Не, пошто је то било у уводном делу, то је било све. Иначе, вечера је била после сасвим уреду, као и међусобни разговори. 

 

Желим опет ићи у Бугојно

- Нисам био неко вријеме у Бугојну. Рекох већ, нисам имао времена да обновимо породичну кућу. Овог маја ћу, вероватно, доћи да обиђем ливаде. Много волим тај крај. Са сетом се присетим ранијих дана... Посебно када видим како данас изгледа. Видим да неки људи сада тамо живе. Дошао је нови живот и радостан сам због тога.

 

 

Извор: "Дневни Аваз"