Вучић : У Србији данас не постоји мржња према Бошњацима

Александар Вучић, први потпредседник Владе Србије и председник владајуће Српске напредне странке (СНС), централна је политичка фигура у Србији. Са своје 43 године има завидну каријеру и искуство. Рођен је у Београду. Правник је по струци. У угодном ћаскању пре интервјуа открива нам да је био један од најбољих студената београдског Правног факултета. Политика га је одвела на другу страну, тако да је одустао од академских вода.

Данас Вучић одлучује о будућности Србије и њеним европским интеграцијама. Каже да није уморан, да зна какво бреме носи на својим плећима, али да за његову земљу и његов народ, али и регион западног Балкана у целини, нема другог пута. Жели модернизовати Србију и свестан је колико је то тежак посао.

Екипу „Дневног аваза“ примио је у свом уреду у згради Владе Србије. На почетку, неизбежно питање о Сарајеву. Вучић је, наиме, војску (некадашњу ЈНА) служио у главном граду БиХ, у тадашњој касарни „Славиша Вајнер Чича“. Имао је и рођаке који су живели у сарајевском насељу Отока, одлазио је код њих и радо се сећа тих дана.

Иначе, Вучићева породица пореклом је из Чипуљића код Бугојна. Недавно је, први пут након 22 године, боравио у Чипуљићима, обишао је згаришта и гробове својих предака.

- У овом рату Хрвати су спалили наше куће и село. У Другом светском рату усташе су побиле све мушке чланове наше породице. Мој отац преживио је случајно. Моја бака била је избегла у Београд, била је трудна и тако је прст судбине одредио да овде у Београду роди мог оца - појашњава Вучић.

У Чипуљићима, у центру места, Вучићи још имају велико имање, фину земљу и ливаде. Имају и доста шуме. Не желе је продати иако се комшије, већином Бошњаци, интересују за куповину.

Први потпредседник Владе Србије успешан је у довођењу страних инвеститора у Србију. С богатим шеиком Мухамедом, сувереном Уједињених Арапских Емирата, везује га лично пријатељство. Шеик већ улаже огромне новце у Србију, купио је велико пољопривредно добро у близини Београда, сувласнички улази у српску авиокомпанију ЈАТ, односно будућу АИР Србија.

Из угла Сарајева, необично је да једна муслиманска земља толико улаже у Србију, а истовремено заобилази БиХ. Многи то сматрају Вашим великим постигнућем. У чему је тајна?

- Веома сам поносан на то што смо урадили. Упознао сам шеика Мухамеда, поносан сам на наше пријатељство, поносан сам на то што сам много од тог човека научио. Људи који не познају арапски свет не знају како да се с њима опходе. Мислим да се њему допао мој поштен приступ, релативна скромност, нисам тражио ништа и то је оно што је шеик Мухамед веома ценио. Имао сам прилику да више пута по неколико сати боравим у његовој кући, што је велика част у арапском свијету.
Последњи пут ме недавно примио на свом имању у Шкотској. Тада смо договорили његов долазак овде у Београд и завршили све у вези са ЈАТ-ом. Они су мислили да ће бити проблем захтев да они са 49 посто капитала управљају нашом авиокомпанијом у коју ће уложити милионе еура. Ја сам рекао да је то идеално и да њихов захтев одмах прихватамо. Тако у управљачкој структури нећемо имати страначке људе који не долазе на посао и није их брига за судбину компаније.
Направили смо велики посао и ја сам на томе захвалан шеику Мухамеду, јер он је човек који веома поштује пријатеље, јер он то не ради свуда у свету, он то ради у Мароку, на Сејшелима, у Србији… Наравно, доста ради и за Палестину, а помогао је сада и Египту с пет милијарди.
У септембру очекујем до сада најзначајнију посету шеика Мухамеда Србији. Наравно, ја своју земљу волим, али нимало ми неће тешко пасти да препоручим Босну и Херцеговину мом пријатељу и уверен сам да ће прихватити добру комуникацију и добра познанства с људима из ваше земље.

Ви сте у региону познати као страствен и одлучан борац против корупције и криминала. Не попуштате у тој борби. Како ћете наставити даље, јесте ли можда уморни?

- Биће још јаче и биће још жешће и биће још већих побуна овде у Србији због тога ко ће све бити ухапшен. На почетку свог мандата рекао сам да нема недодирљивих. Тако ће и остати. Наставићемо борбу против корупције и криминала без пардона, јер да има пардона, онда ништа никоме не бих могао рећи. Као што видите, ја немам никаквог страха и не постоји нико ко је заштићен у том смислу.

Је ли Вас обесхрабрио излазак Мирослава Мишковића из притвора?

- Није. Он је већ дуго времена био у притвору и не мислим да је проблем што је неко изашао из притвора. Мислим да је важно да постоји ефикасан судски поступак.

Србија је добила датум за почетак преговора са ЕУ о чланству. Босна и Херцеговина, која је у годинама након рата била у великој предности у односу на Србију, још нема датум. Каква су искуства Србије на том путу према ЕУ и имате ли неки савет за политичаре у БиХ?

- Једино што знам јесте да ће вама бити једнако тешко као и нама, можда и теже. Ми смо успели то изгурати некако насилу. Да сте размишљали о оцени свега и сваког потеза, никада то не бисте изгурали, али смо рекли народу: Ово је све тешко и ужасно за нас, зажмурите, ми ћемо прогутати те жабе у ваше име, пробудите се после шест месеци и имат ћемо неки резултат. И тако смо урадили.
Ако мислите да је мени било лако да одем у Косовску Митровицу и да ме тамо, где су ме некада дочекивали као хероја, дочекују с повицима: Издајник!, па није. Али, као што знате, отишао сам тамо, преживио то и у лице им рекао све што мислим, да је тај споразум постигнут у Бриселу добар за њих, за целу Србију и њену будућност и за наше односе с Албанцима.

Недавно сте боравили у Вишеграду и обишли Андрићград. С Вама су у друштву били Милорад Додик, председник РС, и редитељ Емир Кустурица. Оно што је мени упало у очи јесте Ваша изјава да желите да се српски народ духовно и у сваком другом смислу развија, да је то исти народ с обје стране Дрине, али нисте пропустили да напоменете да све што се ради на том плану, не треба бити на штету БиХ као државе. Иначе у својим изјавама у последње време наглашавате да поштујете БиХ као државу. Неки људи и политичари из Србије пре Вас, који су словили за демократе и проевропски оријентисане, нису баш трчали да говоре о БиХ као држави, посебно не у друштву Милорада Додика.

- Ја немам проблем с тим и, као што видите, лако ћу то изговорити, за нас постоји држава БиХ. За нас постоји и РС у складу с Дејтонским споразумом. Какав бих ја то човек и политичар био да сада говорим да БиХ не постоји? Као што видите, ја исти речник користим пред Вама и пред господином Додиком. Исте ствари говорим у Москви, Вашингтону, Бриселу, Београду и Косовској Митровици. И зато ми људи верују, зато што ја немам две различите приче.
Да ли је српски народ исти с једне и с друге стране Дрине? Па, то је несумњиво. Због порекла, сматрам себе Србином са западне стране Дрине. То је исти народ, али то не значи да исти народ треба живети у једној држави. Овде имамо двије државе. Имамо Србију и Босну и Херцеговину.

Премијер Ивица Дачић најавио је приликом недавне посете БиХ да можемо очекивати и заједничке седнице Владе Србије и Већа министара БиХ.

- То је преузео Кабинет премијера Дачића и не видим ништа спорно у томе да имамо такве седнице. Имали смо их и с Владом Македоније, ускоро ће бити и седница с италијанском владом.
Дошло је добро време за све нас који смо грешили у прошлости, не стидимо се да признамо своје политичке грешке, немам никакав проблем с тим, и да ме не питате, ја желим о томе да говорим, да ствари поставимо без претеране љубави, на један рационалан ниво и рационалан колосек. Ја мислим да у Србији данас, и то вам отворено кажем, не постоји никаква, ни најмања мржња према Бошњацима. Никаква! То вам говорим као неко ко добро зна обе стране Србије, и ону националну или националистичку, како год хоћете, и ону грађанску Србију.
Волио бих да је исто тако у БиХ, али нисам сигуран, волио бих да је исто тако и у Републици Српској. Постављање ствари у рационалну раван, размишљање о економији, о будућности, размишљање о томе шта је то што можемо урадити заједнички, који су то међународни тендери на којима можемо заједно учествовати, који су то заједнички пројекти које можемо урадити, јер мислим да можемо, то је пут којим требамо ићи.
Уверен сам да ће међу људима на овим нашим просторима расти међусобно поверење. Ви мене питајте да ли правим разлику између Расима Љајића, Сулејмана Угљанина, који су министри у Влади Србије, или Муамера Реџовића из Новог Пазара, у односу на неке Србе. Наравно да не правим никакву разлику. Они то могу потврдити.

У БиХ је као и у Србији главна тема борба против свих облика криминала. Министар сигурности БиХ Фахрудин Радончић на неки је начин Ваш политички близанац у БиХ. И он у свом политичком деловању тежиште ставља на беспоштедну борбу против системске корупције и криминала.

- Са задовољством ћу се видети с господином Радончићем кад год буде желио. И не бирам место.

Претпостављам да и Ви верујете да борба против криминала мора бити заједничка и да ту међудржавне границе Србије и БиХ не би требале бити препрека.

- Увек сам спреман да понудим оно што смо већ договорили с Црном Гором и што је већ дало значајне резултате. Ми смо направили тзв. специјалне истражне тимове заједничке с Црном Гором. То можемо урадити и са БиХ. Мислим да би то било веома важно, јер, просто, организовани криминал и корупција немају границе. Свако наше повезивање је ударац организованом криминалу, тако да смо увиек спремни не само да о томе разговарамо него да то на најконкретнији начин и брзо решавамо и делујемо.

Владика захумско–херцеговачки Григорије недавно је у изјави за медије с омаловажавањем говорио о предсједнику Србије Томиславу Николићу. Наводно га је назвао „беном“. Како то коментирате?

- Ја председника Николића веома поштујем и не мислим да је добро ако је то на такав начин рекао владика Григорије.

Намеравате ли доћи у Сребреницу?

- Мислим да је кључна ствар за све нас да, прие свега, размишљамо о будућности. Јер, докле год ми све време будемо причали о прошлости, ми о будућности нећемо размишљати. Да не буде забуне, не желим се скривати иза било кога ко је лажно у име народа којем припадам починио тај стравични злочин. Стравични, језиви злочин, толико страшан, да вас је срамота што неко ко је у томе учествовао припада вашем народу.
Видите, није ми тешко то да кажем. Да ли су Срби такви због тога што се догодило у Сребреници? Да ли су Бошњаци такви због тога што се догодило на неким другим мјестима, на Озрену, где су неким Србима главе одсецане, у мањем обиму, у мањем броју? Не. Нису. Већ ти који су одговорни за те страшне злочине морају одговарати, а нама другима ће, нажалост, требати много, много времена да изградимо међусобно повјерење.
То је моја суштинска порука. Мислим да ће се са свим тим сложити већина, и сви Срби и сви Бошњаци, ко год буде прочитао ово што говорим. То је једини пут. Ако мислите да ми требамо продубљивати наше разлике и увек их истицати у први план, ја мислим да не требамо.
Желим разговарати и с руководством у Сарајеву и са званичницима у Бања Луци шта је то што ми требамо урадити да бисмо градили поверење између два народа. Није проблем да одем у Сребреницу, али прије тога желим разговарати с људима. Не желим да се мој одлазак тамо схвати као провокација с било чије стране.

Огњен Тадић (СДС), члан најужег руководства Парламента БиХ, недавно се заложио за отварање српско-бошњачког дијалога. Како Ви гледате на ту иницијативу?

- Одлично познајем господина Тадића. Мислим да је Србима и Бошњацима веома потребна свака врста дијалога, свака врста разговора, било да то институционализујете или не. Мислим да из разговора не може ништа лоше изаћи, а потребно је да решавамо проблеме који између нас постоје. Знате, ми разговарамо у Бриселу с Албанцима, па неретко се деси да Албанци кажу или да ми кажемо: Хајде ви из Европе оставите нас мало насамо, лакше ћемо то сами решити него да нам ви одређујете. Барем три или четири пута су се такве ствари дешавале.
Шта то значи? То значи да нам је недостајао разговор, да нам је недостајао дијалог, да смо барем неке ситнице могли решити сами.
Разговор је лековит, важан и добар и ми Срби, чини ми се, после много година овде у Србији сазнајемо шта је рамазан, шта је ифтар, иако нема муслимана више него што их је било. Али, некако више пажње посвећујемо томе.

Од доласка Српске напредне странке на власт круже шпекулације да Ваша странка и Ви лично нисте наклоњени Милораду Додику. У том се смислу потенцира његова блискост и подршка у предизборној кампањи Демократској странци и Борису Тадићу. Је ли то тачно?

- Ми се дуго познајемо. Наши односи били су и остали веома сложени. Моја обавеза као некога ко је у врху Србије јесте да имам професионално добре и најбоље могуће односе с руководством РС, а о свему другом личном, нити се тиме бавим нити мислим да ми је то посао, нити мислим да је било коме важно. И када буде неко други на месту Милорада Додика, мој однос бит ће исти.

Какви су односи Ваше странке с лидерима опозиције у РС?

- Ми сада гледамо да се што мање мешамо у све што се збива у РС. Али, ако ме питате какви су нам традиционално односи, ближи су нам односи били са опозицијом у РС него с партијом господина Додика.

Ви сте и министар одбране Србије. Како гледате на аспирације БиХ да буде чланица НАТО-а и став руководства РС да не жели да БиХ буде чланица НАТО-а пре него што у њему буде и Србија?

- Србија има скупштинску декларацију о неутралности. Разумијем и став који долази из РС, зато што желе у војном смислу бити у истом савезу као и Србија, а не да БиХ буде у НАТО-у, а Србија да буде у неком другом савезу или да не буде нигде. Ми одлично сарађујемо са свим чланицама НАТО-а кроз програм Партнерство за мир.
Другачија су искуства и историја односа БиХ и Србије када је у питању НАТО. Ви прекопута ове зграде још имате рушевине које су последица бомбардовања НАТО-а. Емоције код српског народа и јавности у том су смислу врло јаке. Ја вас молим да разумете те емоције, као што и ми разумемо неке емоције код вас, а које су уперене против нас.