Пројекат "Јадар” обустављен због недовољне информисаности грађана и недостатка научних чињеница. Израдом студије добили бисмо мишљење струке, што би било од велике користи да заиста сагледамо да ли и како можемо да искористимо литијум као развојну шансу.

Због политизације теме у вези с ископавањем литијума у Србији, нисмо имали прилику да добијемо релевантне податке о томе како би то утицало и на животну средину и укупан економски напредак Србије, истакла је у разговору за "Политику” Ирена Вујовић, министарка заштите животне средине. Вујовић је нагласила да је пројекат „Јадар” обустављен пре свега због недовољне информисаности грађана и недостатка научних чињеница, а услед великог притиска дела јавности, и то пре него што је урађена студија о процени утицаја на животну средину. "Израдом студије добили бисмо мишљење струке, што би било од велике користи да заиста сагледамо да ли и како можемо да искористимо литијум као развојну шансу, истовремено поштујући еколошке стандарде. Студија о процени утицаја на животну средину била би основ за покретање ширег и конструктивног друштвеног дијалога о литијуму, како бисмо сви заједно могли да донесемо најбољу одлуку за Србију”, нагласила је Вујовић.

* Како реагујете на прозивке одређених људи да се овде доносе закони у корист мултинационалних компанија или крупног капитала док се животна средина упропашћава?

- Само онима који немају никакву одговорност за вођење државе, екологија је дневнополитичка тема, али оно што не могу да оспоре јесте да се у Србији никад више није улагало у заштиту и унапређење животне средине, као што ми улажемо данас. Српска напредна странка ће, следећи визију председника Александра Вучића, незаустављиво наставити да развија Србију. За нас је од суштинске важности да доводимо инвеститоре који ће убрзати привредни раст, отварати нова радна места и поправити укупан животни стандард грађана. То је наша обавеза према људима у Србији, а обавеза свих компанија, било да су домаће или стране, јесте да послују у складу са највишим стандардима заштите животне средине. Сви закони у овој области који су усвојени у претходном периоду донети су са циљем да Србија као земља на европском путу усклади своје прописе са регулативом Европске уније и да се уведе ред у овој области. Уверена сам да ће овај позитиван реформски процес обликовања Србије у модерну европску земљу наставити и убудуће. Зелене инвестиције широм наше земље најбоља су потврда ко заиста брине и води рачуна о животној средини, а ко злоупотребљава и ову и друге важне теме за скупштинске перформансе и скупљање јефтиних политичких поена.

* Следећег месеца почиње грејна сезона. Зна се да индивидуална ложишта доста утичу на повећано загађење ваздуха. Хоће ли ваше министарство дати неке субвенције за људе који желе да пређу на одређене еколошки прихватљивије начине грејања станова и кућа?

- Министарство већ годинама издваја значајна средства за подршку грађанима који желе да замене ложишта у домаћинствима и пређу на еколошки прихватљивије енергенте. То је једна од значајних мера за унапређење квалитета ваздуха, коју смо увели откако сам преузела ресор заштите животне средине, након што смо мапирали индивидуална ложишта као један од извора појачаног загађења у грејној сезони. Током три године, уз нашу подршку, замењено је више од 3.000 ложишта у домаћинствима у 30 градова и општина широм Србије. Наставићемо да подржавамо и локалне самоуправе, као и грађане који желе да пређу на еколошки прихватљивије енергенте и тиме дају свој допринос борби за чистији ваздух.

* Да ли се наставља и са давањем субвенција за замену котлова у топланама, за куповину еко-возила и пошумљавање?

- Све што сте навели, укључујући и субвенције за замену ложишта грађана, представља сет мера које смо спроводили у протекле три године како бисмо унапредили квалитет ваздуха. Паралелно са увођењем субвенција за домаћинства, увели смо и меру подршке замене котлова у топланама и другим јавним установама попут школа, вртића. У истом периоду, уз подршку министарства, замењено је око 100 котлова великог капацитета који користе мазут или угаљ котловима на еколошки прихватљивије енергенте. У Крагујевцу смо, примера ради, уз подршку међународних партнера, комплетно реконструисали градску топлану и пола века старе котлове на мазут заменили модерним котловима на гас. Наставили смо и са пројектима пошумљавања. Од 2018. до 2023. године пошумљено је око 1.000 хектара у више од 60 градова и општина. Будући да је и саобраћај један од значајних извора загађења, за субвенције за куповину електричних и хибридних возила сваке године издвајамо све већа средства. Од 2020. године министарство је обезбедило готово 600 милиона динара за куповину више од 1.500 еко-возила. Ове мере су се показале као ефикасне и зато ћемо и у наредном периоду одвајати средства за ову сврху.

* На чему се још ради како би грађани Србије имали чистији ваздух? Процене епидемиолога су да у нашој земљи више од 15.000 људи годишње изгуби живот због загађеног ваздуха.

- Борба за чистији ваздух није само борба у Србији већ и у целом свету услед различитих фактора које носи модерно доба. Влада Србије и Министарство заштите животне средине одредили су унапређење квалитета ваздуха као један од главних приоритета. Поред мера које сам поменула и бројних зелених пројеката које реализујемо широм земље, а који утичу и на смањење аеро-загађења, по први пут је у Србији крајем прошле године усвојен стратешки документ којим смо, уз даље усклађивање са ЕУ регулативом, усвојили сет мера које ће допринети чистијем ваздуху – Програм заштите ваздуха у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године са Акционим планом од 2022. до 2026. године. Визија ка којој корачамо кроз испуњење циљева програма јесте да до 2030. обезбедимо чист амбијентални ваздух за све, а мере које ће нам то омогућити односе се на секторе енергетике, саобраћаја, пољопривреде, затим на велика индустријска постројења и индивидуална ложишта. Предвиђена су улагања од 2,6 милијарди евра, али и едукација и обуке за подизање свести грађана.

* Процењује се да се Србија загрева више и брже од глобалног просека и да је дошло до пораста средње температуре ваздуха лети за 2,6 степени Целзијуса. Да ли сте свесни тог проблема?

- Свесни смо тог проблема и зато климатске промене посматрамо из два угла. Први је смањење емисија са ефектом стаклене баште, због чега смо усвојили Стратегију нискоугљеничног развоја, којом је предвиђено да се до 2030. године ове емисије смање за 33,3 одсто у односу на 1990. годину. Други угао је прилагођавање на постојеће климатске промене. С тим у вези, израдили смо Предлог програма прилагођавања на измењене климатске услове, који је тренутно на јавној расправи, а укључује анализу актуелних и очекиваних климатских промена у Србији. Циљ документа је да повећамо капацитет за остваривање веће отпорности на климатске промене. Подсетићу да је Србија направила значајан напредак усвајањем Закона о климатским променама, као и сет подзаконских аката ради његове пуне примене. Очекује нас ускоро и издавање дозвола за емисије гасова са ефектом стаклене баште. Оно што морамо да имамо у виду јесте да климатске промене не познају границе и да је то проблем глобалног карактера. Зато промене у Србији зависе од тога колико се успешно спроводе мере на међународном нивоу, предвиђене споразумом из Париза. Климатске промене су препознате и у Зеленој агенди за западни Балкан, чији је Србија потписник и чијим циљевима смо потпуно посвећени.

* Докле се стигло са уклањањем дивљих депонија? Најављено је да ће до 15. септембра бити уклоњено 170 нелегалних депонија.

- Поједине локалне самоуправе су незнатно пролонгирале задати рок, али радови се приводе крају и ових дана ће наш циљ за ову годину, 170 очишћених дивљих депонија у 30 градова и општина, бити испуњен. Ово је трећа година да министарство одваја средства у ове сврхе и током три године резултат је око 900 уклоњених дивљих депонија. Ови пројекти су за нас важни, а део су ширег плана решавања једног од највећих еколошких проблема у Србији – неадекватног управљања отпадом. Решавање овог горућег проблема захтева системски и свеобухватан приступ, а радимо убрзано на више паралелних колосека. Ускоро почиње изградња модерног Регионалног центра за управљање отпадом „Еко-Тамнава” у селу Каленић у Општини Уб, где ће се отпад третирати на најсавременији начин. Реализацијом овог капиталног пројекта, стварају се предуслови за чишћење дивљих и санацију несанитарних депонија, као и за прописно одлагање отпада на територији 15 локалних самоуправа, које ће гравитирати ка овом центру. Реализацијом овог пројекта решавамо проблем неадекватног управљања отпадом за више од пола милиона становника. Сличне центре градићемо широм наше земље.

* Поједини људи из опозиције тврде да ништа посебно није урађено у области екологије. Какав је ваш одговор на те тврдње?

- Поглавље бриге о животној средини отворила је ова власт. Уз пуну подршку председника Александра Вучића, покренули смо замајац зелених промена и грађани су већ могли да се увере шта је наш резултат и колико се улаже у ову област. О раду опозиције најбоље говори лоше затечено стање животне средине и деценијски нагомилани еколошки проблеми које су нам оставили у наслеђе. А о нашем раду говори 900 уклоњених дивљих депонија током три године, саниране 30–40 година старе несанитарне депоније широм Србије, очишћено Потпећко језеро и постављене ланчанице како би река Лим остала чиста, замењени по пола века стари котлови у топланама, школама, вртићима. Уклонили смо више од 6.000 тона опасног историјског отпада из некадашњих предузећа у реструктурирању, а до краја године наш резултат ће бити више од 8.500 тона уклоњеног опасног отпада. Размишљали смо дугорочно и обезбедили смо средства за изградњу зелене инфраструктуре. У овом моменту градимо километре недостајуће канализационе мреже како бисмо створили предуслов за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода. Радимо и на изградњи модерних регионалних и рециклажних центара, где ће се отпад третирати по најсавременијим стандардима. Нека свако ради оно што најбоље зна – они нека се баве празним причама, а ми ћемо делима да показујемо грађанима да можемо да мењамо стање у овој области набоље. Наставићемо још брже да радимо како бисмо будућим генерацијама уместо проблема оставили чисту и здраву Србију.

Гради се 100 километара канализационе мреже

* Неке анализе показују да трећина становника нема исправну пијаћу воду, а скоро половина канализацију. Шта је урађено да се то промени?

- Проблем недостајуће канализационе мреже убрзано решавамо на нивоу Владе Србије. Министарство које водим обезбедило је 200 милиона евра из кредита Развојне банке Савета Европе, а одвајамо средства и из европских ИПА фондова и сопственог буџета за пројекте изградње канализационе мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода како бисмо сачували наше реке. У овом моменту, градимо 100 километара канализације. Огромна улагања у ове сврхе, око 2,8 милијарди евра, држава је обезбедила и кроз пројекат „Чиста Србија”, који се реализује у сарадњи са кинеским партнерима, а води Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Предузети су и други значајни кораци како би се решили проблеми грађана који се односе на квалитет воде и недостатак инфраструктуре.

Спречити пожаре због паљења стрњике

* Неки пољопривредници имају навику да пале биљне остатке на њивама након жетве, због чега долази до пожара. Због тога је покренута и кампања „Не пали стрњику”. Колико је опасна та навика људи?

- Паљење жетвених остатака које почиње у ово доба године изузетно је опасно, јер не само да лоше утиче на безбедност и здравље људи већ је ова пракса лоша и по квалитет ваздуха и укупно стање животне средине. Само у прошлој години забележено је око 15.000 пожара на отвореном. Иако је паљење жетвених остатака противзаконито, постоји и казнена политика. Важно је и да се сви ангажујемо како би се подигла свест сваког појединца на виши ниво и да се већ након ове сезоне смањи број пожара и казни.

Извор: Политика