Реконструкција Владе је театар апсурда, између осталог због тога што се истим министрима који у својим сопственим матичним ресорима до сада нису показали никакав резултат планира да повери нови терет одговорности. Тако имамо ситуацију да се говори о томе да ће се, примера ради, министру који је био задужен за ресор инфраструктуре сада поверити и део ресора енергетике што самим тим имплицира да се може поставити и питање да ли то значи да ће сада Влада и нафтоводе и гасоводе да гради и одржава на начин на који је градила аутопутеве. Дакле, потпуно је јасно да је наводна реконструкција Владе још једно искушавање стрпљења грађана Србије и игнорисање њихове јасно изражене и формулисане воље и на митингу 5.фебруара и кроз низ других активности које је СНС као водећа опозициона странка покренула у претходном периоду. Ми упозоравамо режим да не искушава стрпљење грађана лажном реконструкцијом Владе од које грађани Србије очекују још само један потез, а то је оставка и расписивање ванредних парламентарних избора.

СНС сматра да је стање у Србији неодрживо, како у социјалном, тако и у економском и политичком смислу о чему сведочи и најновији светски индекс конкурентности Светског економског форума по коме је Србија пала на трагично 136 место у свету по жељи младих да остану у земљи. Дакле, Србија је трећа земља у свету по броју младих који одлазе из ње. По питању независности правосудних институција Србија је на 124 месту од 139. По питању расипања државног новца Србија је на 124 месту од 139. По питању ефикасности правног система у решавању спорова Србија је на 132 месту од 139. По питању квалитета путева Србија је на 123 месту. По питању квалитета инфраструктуре Србија је на 122 месту. По питању оптерећења инвеститора државном регулативом Србија је на 131 месту. Сви ови подаци говоре о томе да је стање у Србији неодрживо, са једне стране, а са друге стране имамо Владу која игнорише захтеве грађана. Да ли ће најављена реконструкција Владе, која је, као што сам рекао, само позоришна представа покренути нешто добро у Србији ако дође до спајања Министарства за културу и Министарства за телекомуникације? Министарство за културу може да се похвали тиме што у Србији, можда јединој у Европи, имамо Народни музеј који не ради и то не ради пуних 7 година. Имамо Народну библиотеку која не ради годинама. Имамо читав низ других културних институција које су у катастрофалном стању. Спајањем са Министарством телекомуникација планери реконструкције Владе можда планирају да добијемо виртуелну културу или можда мисле да неће ни бити потребе за постојањем Министарства за телекомуникације када изврше продају Телекома Србије, последњег преосталог вредног националног ресурса који Србија има.

Имам задовољство да вас обавестим да ће вам се сада обратити народни посланик Љиљана Миладиновић, чије сте име могли нажалост да чујете ових дана у контексту лажних вести које су пласиране преко медија које контролише режим, преко медија које контролише Драган Ђилас и Срђан Шапер. Она неће говорити о томе, али ће говорити о ономе што је само врх леденог брега корупције са којом се суочавају грађани Београда и Србије. Ја вам се захваљујем и дајем реч Љиљани Миладиновић.

Љиљана Миладиновић: Ја као народни посланик сам веома забринута због корупције у Србији, а случај који ме је нарочито забринуо и који представља велику корупцијску аферу је случај изградње моста у Београду. Хоћу да поставим питање надлежним републичким и градским органима – како је могуће да мост Мијо, Француска, који чине 7 пилона, дужине 2460 метара који кошта 400 милиона евра, а мост преко Аде који има само један једини пилон дужине 929 метара кошта 400 милиона евра плус пдв, што изађе око 500 милиона евра? Да нам неко објасни ко је узео овај новац од грађана и како је могуће да нико не одговара за овакву корупцијску аферу?

Новинар: Занима ме око ове цене, 400 милиона евра плус пдв, званичници који граде мост су износили неке много ниже цене, занима ме одакле вам ова цифра?
Љиљана Миладиновић: То је званичан податак  Скупштина града Београда.