Александар Вучић - 09.10.2009.

Друга тема о којој данас желимо да говоримо је питање опстанка Републике Српске и свега што се збива. СНС сматра да се не може рушити Дејтонски споразум на штету српског народа и за нас је од кључног значаја да се пристанак српског народа, односно консензус сва три народа у Босни и Херцеговини о њеној будућности, дакле Дејтонским мировним споразумом тада је створен мир, услови за стварање мира су били тако што је створена и РС и не можемо да прихватимо укидање РС и свих њених ингеренција и надлежности и мислим да би то било и против Дејтонског споразума и против воље српског народа, а ако хоћете и Републике Србије. Нама је потребан мир, нама је потребан напредак, али не можемо да укинемо РС да би неко био задовољан, било да је он у међународној заједници или да припада једном од три конститутивна народа у Босни и Херцеговини.

А поводом јучерашње изјаве, то је трећа тема, изјаве Бориса Тадића, председника Републике Србије који је рекао да не могу милитантни и мрачни радикали тако брзо да постану Европејци - нама је потребно још много времена да се доказујемо, ја морам да кажем да је председник Републике у праву, апсолутно сам сагласан са њим и сви ми у СНС, ми ћемо се доказивати, али не онима којима он мисли. Наиме,  нећемо се доказивати ни њему, ни Москви, ни Вашингтону, ни Бриселу, нити било коме другом. Доказиваћемо се грађанима Србије, а тај израз немоћи председника Републике који је он показао јуче довољно вам јасно говори о снази СНС.
Ми њему нећемо са увредама да одговарамо, нити  на било који начин где бисмо покушавали председника Републике да спуштамо на нижи ниво него што то он заслужује. Изволите ако имате неко питање!

Новинар: Приликом ваше посете Вашингтону, по вашем мишљењу да ли сте успели да убедите Американце да, ако дођете на власт, да могу са вама да разговарају као равноправним партнером?

Александар Вучић: Нисмо разговарали о томе, дакле ми смо разговарали о нашем плану за будућност и каква би политика била. Ми нисмо разговарали о томе кога они подржавају, да ли би подржавали или не би подржавали. Имали смо разговоре, пошто видим да су неки пренели само део који им је одговарао, имали смо разговоре на врло озбиљном нивоу у Стејт дипартменту и мислим да би свако од грађана Србије био поносан на нас као представнике земље из које смо дошли, а не само као представника СНС. Нисмо говорили о страначким стварима, дакле нисмо говорили о томе да ли ће СНС да  дође на власт или неће, већ смо говорили о Србији. Како видимо будућност Србије, шта тражимо за Србију, шта желимо за Србију, чак и они су разговарали са нама о Србији. А не  о не знам каквим унутарпартијским  или међупартијским стварим итд. Мислим да је то за нас била важна ствар, уверен сам да су они видели озбиљност и одговорност. Ја знате  могу да разумем, и супер је кад мој брат оде да звижди на утакмици Србија-Америка, и то је супер, али знате  ако треба неко да води државу, онда морате да се понашате одговорно према својим грађанима, јер ћете и ви сутра да тражите за своју мајку и свог оца пензије, јер ћете и ви сутра да тражите да не буде санкција у овој земљи, и да не буде изолације, јер ћете ви сутра да тражите да слободно путујете, јер ћете ви сутра да тражите боље аранжмане са ММФ-ом и Светском банком, а довољно је да вам кажем да су и ММФ и Светска банка смештени у Вашингтону, а да не причам о свему другом. И ви чете сутра да тражите да добијем подршку од међународне заједнице да никада формално не признамо КиМ. Ми ћемо увек рационалнои јасно говорити о томе шта се збива. Мислим да оно што  је најважније у нашим односима који су наравно још не почетку, тек годину дана постоји странка, да смо ми показали једну врсту искрености коју они поштују. Не мора да им се допадне оно што кажемо, али смо сасвим искрени и не лажемо шта год да причамо, како год да причамо о нашим односима са свим државама. Иначе, ја сам горе рекао да је наш циљ да уђемо у ЕУ, да задржимо и појачимо, и направимо боље наше односе са Руском Федерацијом, и наравно да направимо бољим и искренијим односе са САД.

Новинар: А са ким сте разговарали?
Александар Вучић: Разговарао сам са Џејсоном Хајлендом, дакле са човеком који је задужен за Јужну Европу, био је наравно ту и господин Питерсон, били су и људи задужени за економију Србије и питања економског развоја Србије и региона итд. А имао сам и много неформалних сусрета о којима не бих говорио. Имао сам и предавања у Вудро Вилсон институту и веома сам захвалан људима из Вудро Вилсон института који су то веома добро организовали и од 75 људи, свега је петоро било Срба, све остало су били Американци. Што је било веома интересантно, неки од председника и премијера бивших у овој земљи предавања на Вудро Вилсон институту су држали пред 15 људи, тако да то говори нешто и о интересовању и за Србију, а помало и за СНС.

Новинар: Реците ми да ли ваша посета Вашингтону ће утицати на односе СНС са Москвом или можда погорша односе?
Александар Вучић: Због чега би погоршала односе, па да ли мислите да сам ја у Вашингтону рекао да имамо односе са Москвом?  Не, ја сам у Вашингтону рекао да имамо традиционално добре односе са Москвом и да желимо да буду још бољи, али ћемо свакоме у Москви рећи да ми имамо пристојне односе и да желимо да имамо још боље односе у Вашингтону, баш као и ви. То је интерес наше земље. Шта ми треба да кажемо једнима или другима - да ћемо себи да пуцамо у једну ногу?! Не разумем, ако има некога ко би могао ту политику да ми објасни ја то не могу да схватим. Неко би требало да се љути због тога што ми желимо  добре односе са две највеће светске силе? Па ја мислим да онај ко би се дурио и љутио због тога, да он није нормалан. Ако ме то искрено питате, ја нисам разумео, морам да вам признам, последњих дана и умирем од смеха читајући новине, један дан ме нападају што сам против Американаца, или што смо били, други дан што смо постали амерички људи, трећи дан више ни сам не знам шта су објавили против, али тек да нешто објаве. А ја говорим на сасвим рационалан начин, оно што би рекао сваки нормалан човек  у овој земљи. Да, ако нападну нашу земљу - бранићемо нашу земљу, говорим и Русима, Американцима, Европљанима, свима. Али пошто се то не дешава и пошто то неће да се догоди наредних 50 година наш је циљ да имамо што боље односе и да унапредимо економију ове земље. Друге земље не могу да ратују, сити су ратова, сити су сукоба, људи хоће да живе од свог рада, наше је да им обезбедимо да власти имају задатак да то обезбеде, ако то није наш задатак онда нам неко то каже  или нека се неко други бави политиком. Ако мислите да је политика то да имамо супер односе са Русима зато што о Американцима мислимо све најгоре, а ти што кажу да о Американцима мисле све најгоре, а ко их то прима у Москву? Па не поштују их ни они у Москви. Јел знате неког ко ће да их прими у Москви, а да није депутат неке омање политичке странке. Ми ћемо да потпишемо споразум са Јединственом Русијом, дакле са партијом председника Путина, али то не значи да ћемо да имамо лоше односе са Американцима или да нећемо да градимо боље односе са Американцима. Хоћемо и тиме се поносимо. Дакле, ако неко већ инсистира, поносимо се тиме што ћемо да градимо боље односе и са Москвом и са Вашингтоном. Ја мислим да је то нешто нормално, разумно и да је то на радост сваког нормалног грађанина у овој земљи. Има наравно револуционарних новинара који вас мрзе само зато што вас мрзе, не знају више ни шта да вам кажу. Сад вам замерају шта сте радили пре 15 година, али се не ради о ономе што данас радите, зато што бисте могли оне њихове који  су променили политику или који лоше владају да замените. Шта да им радимо, то ће им се десити и овако и онако. Изволите ако има још неко питање.

Новинар: Колико сте тачно били у  Америци и која је тема била предавања?
Александар Вучић: Тема на Вудро Вилсон институту је била „Спољно политички оквири и  могућност сарадње и остварења стабилности у региону Западног Балкана“. Говроио сам мало о приликама у централном региону и управо се то преводи, јер је све било на енглеском и очекујем за три, четири дана то преведемо и онда ћемо  дати комплетно, не само мој говор, говор је трајао негде око 20 минута, и још 45 минута је трајала дискусија, 19 људи је учествовало у дискусији, што је за мене било изненађење и одговарао сам на свако питање. Било је и професора, и студената, и људи из разних невладиних организација итд. Било је питања и пријатних и непријатних и свакојаких. На свако питање сам једнако пажљиво одговарао. Али ћемо комплетан стенограм ставити на увид јавности, паметно сам се сетио, знајући шта се збива у Србији, па смо добили диктафон, иако је био и пренос преко интернета. У уторак сам се вратио, после подне, не схватам због чега је то битно, али у среду нисмо могли због тога да тржимо конференцију, јер смо држали због Игора Бечића. Само зато данас држимо конференцију око тога. Морам да вам кажем једну ствар - да сам ужаснут, то говорим због сопствене савести, да сам ужаснут извештавањем медија око ситуације у Врбасу, зато што на снимку, ја вас молим да погледате поштовани новинари и то ћу говорити на сваком месту докле је Србија отишла и кад покушавате да спашавате власт чиме се бави, посебно је скандалозно оно што ради телевизија Војводине. Наиме, мене безобзирност и безобразлук радикала не брине, али снимак који су они доставили телевизији Б92 преко једног функционера ДС, покрајинског и новосадског новинара, дакле они су дали снимак на коме се види да Игор Бечић наш посланик лежи на земљи и они га убијају. Гледали сте вести, претпостављам, Игор Бечић је човек који лежи на земљи, они га туку, човек се два пута онесвести. Кад се дизао из несвести, пошто га је полиција полила са две кофе воде, почео је да се тетура и гледао да се ухвати за нешто, ухватио се за неонку, неонка му је пукла у руци, и он је опет пао у несвест, долазе новинари и питају каже - господине Бечићу али ви сте сломили неонку. Па се питате да ли сте ви нормални у којој земљи живите и закључим - нисам нормалан, јер знате за мене је ипак страшније што неко онесвешћен и што га је десет магараца тукло, десет силеџија од којих су петорица нарко дилаери, питајте представнике полиције у Врбасу, и онда није то проблем што он лежи на земљи и што њега убијају доле него је проблем то што кад се он дизао из несвести што се ухватио руком за неонку која се сломила у његовој руци. Ја се само питам, вас новинаре а замислите да се то неком од вас десило, а да ја онда кажем-  не па то је новинар насрнуо песницом, а знате Игора Бечића, човек нема педесет кила, он је насрнуо песницом на њихове рагбисте, наркодилере. Оборили га на земљу и легла стока преко њега, много су јаки. Е зато синоћ и прексиноћ нема проблема зато што Игор Бечић више не иде сам, и мишеви чим виде да су јачи људи од њих у близини склоне се, побегну главом без обзира, ето толико су храбри ил је престало дејство кокаина или већ не знам које већ дроге.
Изволите, ако имате још неко питање?Хвала вам најлепше што сте дошли на нашу конференцију!