Истовремено, желим још само да кажем да наше очекивање је да победимо. Дакле,  ми не идемо на изборе да бисмо се играли, не идемо на изборе да бисмо учествовали, ми на изборе идемо да победимо и наша је обавеза да победимо. Ако не победимо сматраћемо то тешким поразом и нема ту велике филозофије, то је питање одговорности и питање озбиљности и питање жеље да се супроставимо режиму и да покажемо да можемо, морамо и хоћемо да их побеђујемо.

Имаћемо још једну малу тему, али то ћу пошто вам се обрате наши уважени гости, потпредседник Нове Србије госпођа Дубравка Филиповски и председник Покрета социјалиста господин Вулин.

Дубравка Филиповски: Као што је Александар рекао, наш циљ је победа у Бору. Удружили смо снаге на једној заједничкој листи, не желимо да се гласови расипају, желимо да привучемо све оне који су незадовољни актуелном влашћу у Бору и у другим градовима Србије да нам се прикључе и подрже и да им покажемо да је у Србији могуће другачије живети. Ми очекујемо изборе не само у Бору већ и у целој Србији, ти избори ће по нама доћи раније него што смо предвидели и наш напор, уз подршку грађана Србије, да до њих дође ће уродити плодом. Ситуација у земљи је сваким даном све тежа, синоћ се, као што сте чули, најављују и поскупљења путарина, поред поскупљења струје, гаса, хране. Грађани су једноставно суочени са још већим проблемима, са незапосленошћу која се у Србији приближила милионитом броју, са великим бројем незадовољних и гладних и та цифра се приближава милионитом броју. Ми озбиљно разговарамо и о једном митингу опозиције о којем ће вас, када дође тренутак, председници странака обавестити. Дакле, Бор је наш циљ, али тај циљ да победимо тамо и да формирамо власт ми полако преносимо на целу Србију, уз подршку грађана. Очекујемо да ћете нам дати и ви као медији пуну подршку и да ћете нас пратити пошто су сада сваки локални избори на неки начин специфични и важни. Сигурна сам, морам да споменем и Аранђеловац, да смо и у Аранђеловцу заједно изашли не би било оваквих проблема око формирања власти него би управо ми тамо водили грађане, али Бор ће бити прилика да покажемо грађанима и тог града и целе Србије да смо спремни да и у овакво тешком тренутку за Србију преузмемо одговорност. Хвала вам.

Александар Вулин: Ми смо без сваке сумње одлучили да наше слободне гласове супроставимо њиховим заробљеним, купљеним гласовима. Ми смо одлучили да наше слободне гласове људи који гласају из својих политичких, идеолошких, људских убеђења супроставимо оним гласовима који ће бити куповани средствима из јавних предузећа, оним гласовима који ће бити куповани уценом да добијете или да задржите посао, оним гласовима који ће бити куповани као што су били куповани и у Оџацима и у Аранђеловцу и у Врбасу, свим оним гласовима за које добро знамо да више коштају државу него захтеви ММФ-а.
Наши слободни гласови ће бити на једној страни, на једном месту.
Ми своје гласове нити хоћемо нити можемо да купујемо, али ми своје гласове држимо захваљујући идејном, захваљујући политичком, захваљујући схватању Србије као месту у коме може бити боље. И Бор као и Србија не може можда већ сутра бити богатији, али праведнији  може да буде одмах, праведнији може да буде сутра и то зависи само од нас. Зато наши слободни гласови против њихових купљених гласова.

Александар Вучић: Само једну ствар за коју мислим да је важна за све грађане Србије, а и за нас као представнике политичких странака да се о њима изјаснимо, дакле имамо по том питању истоветан став. Дакле, реч је о 150 запослених РТВ Мост у Звечану, у Косовској Митровици, дакле о чињеници да држава не само
да о њима не брине и да њихов статус није решен, већ да их руководство државне телевизије обмањује већ месецима, али много више их обмањује Влада Републике Србије и њени министри који говоре како ће сваких десет дана дати решење за те људе како ће им помоћи. Ти људи се данас  налазе у генералном штрајку, њих 150 јуче нас је сачекало у Звечану, на граници између Звечана и Косовске Митровице и људи су веома огорчени, јер се питају да ли држава Србија жели да има један српски медиј на КиМ и да ли држава Србија жели да има под контролом један медиј на територији КиМ. Ми питамо нашу државу да ли је скупље платити 15.000 динара а не плаћају им ни тих 15.000 динара за тих 150 радника или ведетама генералног директора исплаћивати 300, 400 или 500 хиљада динара плату. Изволите ако имате било какво питање за нас:

Новинар: За Дубравку, шта се догађа са ДСС-ом за изборе у Бору, да ли је престала коалиција са вама?
Дубравка Филиповски: Није престала коалиција, до 26 маја и ДСС и све друге странке које желе на заједничку листу за изборе у Бору могу да се прикључе. Тај позив је отворен, али није право питање и свакодневно питање кад год се ја појавим овде или на другом месту да ли смо ми у коалицији са ДСС-ом. Још једном ћу, али задњи пут поновити да јесмо и да се ту није ништа променило и да опозиција и све три странке имају један заједнички циљ, а то су ванредни парламентарни избори. Ниједна странка у опозицији појединачно не може да уради ништа сама, али је право питање у ствари ова ситуација у земљи која је стварно катастрофална и тешка, грађани једноставно једва састављају крај са крајем, не могу више да стежу каиш, али то главно питање се пребацује на ово споредно да ли је опозиција уједињена, да ли има проблема. Па не можемо ми сви исто мислити, има ту проблема, ја не могу да их кријем, они су решиви и ми имамо заједнички циљ који нас је окупио.

Александар Вулин: Објасните ви мени – је ли сврха власти да доказује да опозиција није заједно или је сврха власти да учини нешто добро за ову земљу. Овде власт влада са идејом да опозиција није довољно добра. Не, не, не! Власт мора да влада са идејом да је она довољно добра и да остане на власти, али они то не могу да објасне.

Александар Вучић: Дакле, ми имамо један невероватан случај данас у вези тога шта је говорио Аца Вулин. Власт ништа друго не ради, ама баш ништа и ничим се не бави већ преко својих углавном прљавих таблоидних медија покушава да говори какво је стање у српској опозицији итд. Ми немамо ништа против тога, напротив ми знамо своје мане, знамо своје лоше особине, знамо своје фалинке, али ту има један проблем – је ли мислите да ће то власт да спасе?! Неће.
Ја ћу да вас подсетим,  2000. године исто су неки који су били на власти и којима сам и сам припадао говорили само о опозицији не нудећи ништа народу, одвајајући Вука Драшковића од остатка опозиције, говорећи како су пропали и како неће ништа да ураде и тад је дошло до слома и до краја. Чини ми се да се историја понавља, али нисам то ја први приметио на кугли земаљској  већ чуо и научио од паметнијих и старијих људи.
Изволите ако имате још неко питање!
Оно што је за нас важно је  да идемо, да побеђујемо, да побеђујемо свуда. Ако не будемо могли да побеђујемо свуда сносићемо одговорност за лошије резултате. Хвала вам најлепше!