Александар Вучић и Борислав Пелевић - 12.02.2010.
Борислав Пелевић: Даме и господо, као што знате, ја сам тражио пријем код главног тужиоца за ратне злочине, господина Вукчевића и био сам прекјуче примљен, али оно што ми је било врло симпатично и интересантно је то што су испред мене на пријемници били господин Момир Марковић и госпођа Вјерица Радета. Случајно сам то чуо, јер сам био одмах иза њих, да траже пријем код господина Векарића, Бруна Векарића у својству правног тима СРС. Било ми је то јако симпатично, јер ако сам ја као осумњичени од њихове стране, од стране радикала, тражио пријем то је само зато јер сам хтео да се ставим на располагање суду за ратне злочине и то сам и рекао у сусрету са господином Векарићем, ту је био присутан и његов помоћник који је задужен за мој случај. Ја сам само желео да им кажем да им се стављам на располагање, да нисам отпутовао у суботу у Мађарску, где је био највећи Кик бокс турнир где је требало да будем врховни судија, да неко не би схватио да сам побегао из земље, да нисам отпутовао у Подгорицу где је моја мајка била у болници управо због овога, да неко не би рекао да сам побегао у Црну Гору, где је изгледа стециште свих криминалаца овога света и ја сам њима рекао да се нећу позивати на посланички имунитет, уколико поступак уопште буде покренут и ставио сам им на располагање мој пасош. Они то нису прихватили и рекли су ми да је поступак следећи, позваће ме полиција и тамо ћу у присуству тужиоца који је задужен за мој случај дати изјаву као слободан грађанин, а не као осумњичени.
Друга алтернатива по њима је била да ми учине да дам само писмену изјаву да се не бих излагао одласку полицији, ја сам рекао да немам никаквих проблема са полицијом, осим оног метка пушчаног који су ми срдачно упутили између очију, али сам се одлучио да ипак одем у полицију. То је тежи пут, али ја немам чега да се плашим, ја сам потпуно невин, потпуно сам чист, имам на стотине сведока који се јављају свакодневно, имам необориве доказе које сам им предочио. Наравно, ја вама не могу говорити о тим доказима, јер би то наравно годило противничкој страни. Само ми је жао једне ствари, жао ми је што сам једног човека кога сам поштовао сада дубоко сажаљевањам. Он је сада само за жаљење, господин Шешељ је постао нова Наташа Кандић, она борба за српство у Хагу, она борба против Суда за ратне злочине и у Хагу и у Србији се претворила у једно велико пријатељство и једно велико савезништво. Могу само да га жалим, а човек ако га неко жали, могу само сви да жале. Ето толико, нисам хтео дуго. Захваљујем се господину Славку Јерковићу који је испао частан човек, који није хтео да потпише лажну кривичну пријаву против мене. Ја тог човека никада нисам видео, јер сам на моју срећу био јако кратко у радикалима, нисам га упознао, али сам из овог чина закључио да се ради о једном човеку који зна шта је част. Хвала вам лепо.
Александар Вучић: Захваљујем се господину Пелевићу, изволите ако имате ви неко питање. Знате да се мало насмејемо кад Бора рече кога сажаљевате, ви сте јуче јављали сви како су прославили славу Света Три Јерарха. Јел може неко да ми донесе црквени календар, овде пише драги пријатељи да је11.2. Пренос Моштију св. Игњатија Богоносца, а данас је слава Света Три Јерарха. Замислите да неко слави Светог Николу 18 децембра, уместо 19, рецимо Пелевић и ја пошто ми славимо ту славу! То вам показује да ту нешто озбиљније није у реду у главама неких људи или им је неко рекао - славите славу тада, јер ће вам доћи медији тада а не кад вам је слава и они због тога да би их усликале две телевизије не славе славу него славе другу славу да би рекли да славе уместо сутра јуче. Нисам баш разумео, али шта да радите, то, чини ми се, на помало духовит начин показује шта се збива некима у сивој маси можданих ћелија.Изволите ако имате неко питање.
Новинар: Са ким се срео господин Пелевић, са Векарићем или Вукчевићем?
Александар Вучић: Са Вукчевићем се Бора срео, направио је лапсус, рекао је на почетку Вукчевић, али је после рекао Векарић, а са Векарићем су били Вјерица Радета и Момир Марковић. Они су експерти, вероватно су дошли да одбране неког Србина или дошли да нешто кажу против Боре.
Новинар: Ваш разговор са Вукчевићем, да ли сте причали о догађајима који су се дешавали у Зворнику и о вашим евентуалним сазнањима?
Борислав Пелевић: Ја нисам могао да разговарам о томе шта се дешавало у Зворнику, јер нисам био у то време у Зворнику. Као што сви знају, ја за то имам необориве доказе и имам десетине сведоке који су се сами јавили, то су сведоци из Книна, из Зворника и то су многобројни богослови који су данас уважени свештеници и у Србији, али и широм Европе који ће бити моји сведоци, уколико уопште дође до тог поступка, а ја мислим да неће доћи јер нема елемената за то, по мом мишљењу. Могу да кажем да је разговор био врло коректан, да су постављана питања о томе где сам ја био, каква имам сазнања. Ја сам рекао да немам никаква сазнања, питали су ме чак да ли знам за злочине Шешељеваца, а ја сам рекао да не знам ништа о томе. Никога нисам оптуживао нити имам намеру да било кога оптужујем, јер заиста је то тако и било.
Александар Вучић: Ми ћемо дакле на Сретење или дан после Сретења држати конференцију где ћемо прикупити све потписе, дакле данас се сливају сви материјали у страначки штаб када ћемо имати комплетну слику у понедељак или уторак прикупљеног материјала, али дакле пола милиона је оно што је реално, имамо негде око 510.000-515.000, али боље је да кажемо пола милиона да будемо сигурни. Ми не волимо да се играмо превеликим бројкама и одмах да вам кажемо шта ћемо ми да урадимо, као што видите рецимо ова књига, зато господину Гашићу можда није толико пријатно, лично ћу то да урадим да се не би догодило да буде фалсификата, узећу случајно са сваке стране једно, два имена итд па ћемо да позовемо да видимо да ли су то стварни потписи или има неких злоупотреба. Дакле, бићемо врло ригорозни, врло одговорни, јер желимо кад предамо потписе да се зна да су то прави потписи, зато и не иде лако то прикупљање, огромна армија наших људи је на терену. Дакле, ми у Београду имамо у појединим данима више од 1500 људи ангажованих на прикупљању потписа, дакле то су нам најбољи дани, некад је 800, некад 1000, али можете да мислите колика је то армија људи у Србији која на томе ради. Кад би мало стао снег то би се убрзало драматично, али свеједно, ми ћемо наш, задатак испунити пре рока.
Изволите ко имате још неко питање, ако не хвала вам најлепше!