Александар Вучић и Радош Љушић - 25.08.2009.

Кога ви завитлавате, шта ви мислите да смо ми сви мајмуни у овој земљи?! А ово вам показује ко је имао бирачке спискове у Србији и ко је мислио да може да ради шта хоће и шта жели на изборима. То је оно што сам вам ја рекао, то су неки који су имали име и презиме сваког бирача у Србији и да га ујуре. Ми никада ни једног тренутка нисмо добили име и презиме ни једног јединог бирача у Србији, а они су имали. Има веома мали број симпатизера, па су онда тај мали број симпатизера морали на више места да клонирају. Ја уопште не разумем каква је то памет, какви су то генији, те гласао сам у Краљеву, нема проблема, па може поново да гласа у Брестовику, па на два места да гласа, па где то има људи?! Па како то може, и сви ћуте, и сви се праве блесави и испало је причамо празне приче. Ево вам тачне приче и проверите их и због тога су поништени избори поново. Ко је водио те људе, ко им је рекао да гласају, јел смо ми?! Јел смо ми намештали те изборе?! Па нека кажу већ једном! Дајте да се прекине већ једном са овом лакрдијом, са намештањем избора, са крађом, пљачком и са свим другим у овој земљи. У Србији немају људи хлеба да једу а они смишљају како да покраду десет гласова да би показали како су најмоћнији, велики.

Желим да вас обавестим данас да у Србији, наравно, уз економско уништавање наше земље, постоји морално и образовно разарање Србије у сваком погледу и нешто што је служило на понос српској држави, а нема никакве сумње да је професор доктор Радош Љушић највећи српски историчар, свакако највећи српски живи историчар, али претпостављам један од највећих српских историчара свих времена, човек који је иначе написао уџбеник Историје за седми разред основне школе, написао је изванредан уџбеник, он ће вам после то показати, како на врло перфидан, покварен начин власт покушава да забрани тај уџбеник и суштински га је забранила да би дала неком од својих пулена, који нису ни до чланака, не до колена, ни до чланака господину Љушићу. Али тамо историја неће бити српска, него ко зна каква и ко зна чија, мапе неће бити на српском језику, него на неким другим језицима, тамо неће деца учити исто о Карађорђевићима и Обреновићима, као што ће да уче код професора Љушића. Видим да је овде хајка против њега и због ове енциклопедије. Погледајте, ово је прва српска енциклопедија, прва српска школска енциклопедија, погледајте како изгледа. Тешко да ћете наћи у свету такву школску енциклопедију, али Радоша Љушића треба на сваки начин склонити из образовног система зато што ваљда Радош Љушић, као највећи српски историчар, квари нашу децу тиме што жели да им пренесе део свог знања и тиме што жели да их васпитава и образује у српском духу. Ми се на овоме нећемо зауставити и без обзира што знамо да многи од вас мисле да то није толико важна вест, свакодневно ћемо обавештавати јавност о томе зато што то показује колико је дубоко Србија пала и у правном и у политичком и у моралном смислу. Ја ћу замолити кратко професора Љушића да вам се обрати, а онда ћемо одговарати на сва ваша питања.

 

 

Радош Љушић: Поштовани, колегинице и колеге, то је тај уџбеник из којег деца уче од 2003. године. Он је преуређен према правилима које је Министарство прописало за све уџбенике за седми разред основне школе који је ове године реформски уџбеник. Хоћу да вам кажем да сам ја уговор са Заводом потписао 2002. године када је директор Завода био господин Петковић и да сам тај исти уговор потписао 2009. године са Милољубом Албијанићем, садашњим директором Завода. Дакле, ја уговор за седми разред основне школе и за трећи разред гимназије нисам потписивао када сам ја био директор, него за време оног директора који је мени претходио и за време директора који је дошао после мене. У чему је суштина овог неспоразума, да мало само допуним господина Ацу Вучића. Ја сам до 10. јуна добио одобрење и Националног просветног савета и Завода за унапређење васпитање и образовање и од министра просвете Жарка Обрадовића и тај мој уџбеник није ни до данас дат у штампу. Дакле, протиче школска година без уџбеника историје, исто тако почеће школска година без још 15 уџбеника које је Завод за уџбенике требало да штампа ове године. Први пут ће се десити у историји Завода за уџбенике да ће школска година почети без 16 уџбеника који су морали да буду припремљени. Само да нагласим, прошле године када сам ја био директор, 31. августа сви уџбеници који су били прописани по прописима Министарства просвете били су достављени свим школама у Србији. Зашто је овај уџбеник забрањен? Овај уџбеник је забрањен из тог разлога што сам ја као директор, према наравно програму који је настао Програмским планом, који је заведен и дат Министарству просвете, да национална историја буде заступљена са 60% а да општа историја буде заступљена са 40%. Сада се тежи да се општа историја много више учи, него што се учи национална историја. Мој уџбеник до данас није дат у штампу, иако има сва одобрења, продат је у 55. 000 примерака. Завод је за тај уџбеник инкасирао 25 милиона динара, а уџбеник још није ни дат у штампу. Како је дошло до ове преваре претплатника који се се претплатили на мој уџбеник?

Овде се налазе каталози Завод за уџбенике, ја имам припремљен сав материјал па ћу вам поделити да то упоредите. Код каталога 17310 налази се мој уџбеник. За тај уџбеник претплатило се 39.111 ученика до априла ове године, у следећем каталогу отплате нема мог имена, има само име историје, а остаје каталошки број. У другом каталогу за отплате, стоји мој каталошки број 17310, Душан Батаковић Историја за 7. разред. Дакле, пошто се уџбеници купују по каталошком броју а не по аутору и по називу књигу, свако ко поручи каталошки број 17310 може да добије уџбеник Душана Батаковића. Ја наравно не желим да говорим ништа о том уџбенику, он је предао Националном просветном савету, он још нема одобрење Националног просветног савета, нема одобрење ни Министарства просвете, а директор Завода за уџбенике упутио је допис школама да се определе за каталошки број 17310, значи да се определе за уџбеник Душана Батаковића. Таква превара до сада у Заводу за уџбенике за 50 и неколико година од када Завод за уџбенике и постоји није се десиле. Ја, наравно, ценим Душана Батаковића, он је мој колега, био је мој студент, међу првим генерацијама студената био је Душан Батаковић. Ја сам са Батаковићем одржао неколико разговора, разменио неколико мејлова, не желим да коментаришем тај уџбеник. Али хоћу да вам кажем на који начин се и којом брзином радило да се мој уџбеник избаци да би се убацио уџбеник Душана Батаковића.

Најбољи пример за то јесте, кад је 8. маја Душан Батаковић потписао уговор, пазите 8. маја, за три месеца нема тог човека на свету који може да напише уџбеник, за три месеца не може се уџбеник написати нити се уџбеник може припремити за штампу, а овај уџбеник је и написан и припремљен за штампу. Да се журило ево вам најбољи пример, ја сам то донео, добићете сви ово. Ово је једна страница коју сам ја добио од мојих пријатеља тог уџбеника који је Батаковић предао Националном просветном савету. Текст је на српском, наравно ћирилицом, а карта је на енглеском језику. Горе пише KINGDOM OF HUNGARY, а доле пише PRINCIPALITY OF SERBIA, са леве стране пише PASHALIK OF BOSNIA. Дакле, они још нису стигли ову карту, коју су преузели из неког страног уџбеника, да преведу на српски, а предали су већ Националном просветном савету да би добили одобрење. Овим начином они дезавуишу и самог Душана Батаковића, јер ни он човек вероватно не зна да се овако урадило са његовим уџбеником. Из разговора Батаковића са мном решено је следеће - да Завод има право да има два уџбеника, да се ученицима могу понудити два уџбеника и да ученици и родитељи бирају из ког ће уџбеника да уче. На овај начин је мој уџбеник просто склоњен, понуђен уџбеник Душана Батаковића и све ће школе наравно добити један такав уџбеник. Дакле, још једном наглашавам, за мој уџбеник претплатило се, са Историјском читанком 55.000 ученика, приход је 25 милиона, Завод је искасирао новац од тог уџбеника.

Ако имамо на уму да ће ускоро доћи Закон о медијима, где се планира да се неки од медија на неки начин отколоне, ово је добар начин како се могу и поједини уџбеници склонити из наставе. Овако нешто није рађено ни у Титово време. Ја ћу посебно упутити апел председнику Републике, Борису Тадићу, да се сети када су његовог оца терали са Филозофског факултета, ја сам тада био асистент, док је Борис Тадић био студент и нико није забрањивао књигу Љубе Тадића. Сви смо ми на Филозофском факултету читали те књиге и студенти спремали испите. А данас толико година после тих времена долазимо у ситуацију да се уџбеници забрањују. Хвала лепо.

Александар Вучић: Захваљујем се професору Љушићу, изволите ако имате неко питање.

Новинар: Која је то странка која је доводила бираче, која странка?

Александар Вучић: Они исти, љуби их мајка, видећете. Није то ништа страшно, знате, мене само интересује одакле снага људима да се тиме баве, одакле потреба за тим? Зашто и због чега неко мисли да је потребно да се на такав начин бави политиком. Никоме од нас то није било ни важно ни потребно, нити се ико тиме нарочито бавио. Али оно што је много важније, сем те чињенице да неки људи дупло више вреде од нас обичниг смртника, је тај проблем што су неки имали спискове и знају тачно кога где воде и кога где налазе, а да ми ни дан данас немамо те спискове. И никада их нећемо добити, никада, докле год смо ми у опозицији и никада их нећемо добити.

И СНС још једанпут позива све посланике у Скупштини Србије да гласају против предложеног Закона о јавном информисању. Ионако нам све личи на оно што већ данима слушамо и гледамо у свим државним медијима, али и многим приватним, а што подсећа на март 2000. године отприлике кад се такође говорило о победи великог змаја и великим успесима, додуше Мире Марковић, а сад неких других. Шта да радите, само се личности мењају а историја и догођаји се понављају. Не знам да ли сте приметили, исти је наслов био у две новине, једној приватној, а једној, у ствари обе су сада приватне, извините, у једној тајкунској, и у једној нетајкунској, кажем као и у марту 2000.године, само је требало заменити имена Мире Марковић и господина Тадића. Али добро је када идете утабаним стазама, само не знам зашто је то онда било лоше, а сада је дивно. А то би посебно питао вас који сте са одушевљењем критиковали Миру Марковић тад, а сад са великом сладострашћу хвалите Бориса Тадића за исте ствари. Па да ми објасните у чему је разлика.

Имате ли још неко питање?

Хвала вам најлепше што сте дошли на нашу конференцију.