Александар Вучић ,Владимир Божовић и Немања Стевановић- 13.07.2010.

Владимир Божовић: Хвала, Ацо. Поштовани новинари, рећи ћу да први пут у свом животу улазим у неку политичку странку са жељом да схватам политику као бављење општим добром и општом причом на општу корист. Бављење политком, као јавним послом, на општу корист, а не на личну корист као што је, нажалост, то досада био случај.
Српска напредна странка, као што је и заменик председника рекао, представља један свеобухватан народни покрет за промене у Србији, за довршење многих ствари. Истински видим у лидерима ове странке, господину Николићу и Вучићу, и свим другим члановима и људима, један свеобухватан народни покрет који ће довести до промена у Србији, који ће довести до боље, праведније и за наше генерације и будућност, боље Србије у којој ће се боље живети, у коју ће се људи, као што је мој пријатељ и друг, Немања Стевановић, враћати. Та недовршеност у сваком сегменту нашег друштвеног и политичког живота је била мој основни мотив да се укључим и дам свој лични допринос, да први пут у својој 39. години уђем у неку политичку странку. Као што знате, у Координационом центру за Косово и Метохију бавио сам се правним питањима од 2000. до 2004. године, затим у МУП-у Србије као помоћник министра, први генерални инспектор, а нажалост, нисам довршио неку причу, реформу полиције, као што су многе приче остале недовршене. Сећате се, само овде, на овим конференцијама поменутих прича из сектора безбедности, из сектора права и многих других области и ја сматрам да ова странка, да овај свенародни покрет за промене у Србији има снагу да доврши те приче. Сетите се само многобројних започетих истрага, афера, од Ћурувије, Даде Вујасиновић, Пантића, Ранка Панића који је убијен брутално од стране полиције, до многих других недовршених прича из области финансија, политике, права и слично. У тој жељи људи у Српској напредној странци да се баве политиком на општу корист на корист грађана Србије, да људи који су између Шешеља и Србије изабрали Србију, видим своје политичке пријатеље и саборце у великом и озбиљном, тешком послу који је пред нама.
 

Немања Стевановић: Хвала, Ацо, на овако лепом представљању. Одлучио сам у својој четвртој деценији да се укључим у политику. Разлог за то је, пошто сам решио егзитенцијалне проблеме, чисто објективног карактера. Покушаћу да дам свој допринос заустављању пропадања Србије по свим нивоима, економском, политичком, културном, социјалном. Сматрам да је главни кривац за то Демкратска странка и њен шеф, који су у ових последњих десет година упловили у политички организовани криминал, политичку мафију. Сматрам да Борис Тадић и Демократска странка нису решење проблема грађана ове земље, него су проблем.
Што се тиче рада у конзулату у Њујорку - не, ја нисам особа која је направила аферу „Ковачевић“. Ја сам смењен потписаним декретом из кабинета Вука Јеремића, а најбољег ученика Бориса Тадића, коме је то била једина препорука, поред доприноса његовог оца капиталу породице Тадић. Вук Јеремић потом доноси ингениозну одлуку, поставља свог личног пријатеља Игора Милошевића на моје место, а он неколико месеци касније издаје пасаван Миладину Ковачевићу. И мислим, ако се тражи прави узрочник те афере, да би требало погледати листинг разговора из кабинета министра спољних послова са генералним конзулатом у Њујорку, дан пре издавања пасавана и на дан издавања. Захвалио бих се Аци и Влади, и ево, даћу све од себе да се та афера заустави. Хвала.
 

Александар Вучић: Нисам знао да је Немања овако оштар.
Даме и господо новинари, желео бих да вас обавестим да ће Српска напредна странка, пошто је оштећена страна свих криминалних радњи које су се одигравале у Бору, тражити поднеском или дописом, обавестићемо и МУП и јавног тужиоца, пошто не знамо у којој је фази поступак и никаква обавештења од надлежних државних органа не добијамо, тражићемо да као оштећена страна учествујемо у кривичном поступку и оно што вам обећавам то је да ћемо до краја инсистирати на томе да се сазна истина о уплатницама у Бору и да одговорна лица буду гоњена, кривично гоњена и да добију заслужену казну за то.
Дакле, ако је неко мислио, седам сати пред најављени штрајк глађу, решили смо се проблема тиме што смо привели двојицу, једног који има плату 400.000 динара, као што сте могли јутрос да прочитате у „Пресу“, а за овог другог и даље не знамо ни ко је у питању. Ако неко мисли да је ту крај целе приче и да су некоме уста запушена, грдно се преварио. Они који нас знају, знају да ћемо истрајати до краја и знају да ће то морати да буде завршено онако како то закони, не само морал, већ и како закони у овој земљи налажу. Дакле, ми ћемо тражити да учествујемо у поступку као оштећена страна, мораћемо да добијемо све материјале који имају надлежни државни органи и онда ћемо вас о томе обавештавати и о нашим наредним корацима.
Српска напредна странка, такође, осуђује све злочине које је починио ма ко на простору бивше Југославије, али ми не разумемо понашање државе Србије у којој су једни злочини - злочини, а други злочини као да нису злочини. И не можемо да разумемо ту врсту маћехинског односа према злочинима који су почињени над српским народом, али и то ваљда говори нешто о држави Србији.
Истовремено, ми немамо ништа против економске, политичке, како год хоћете, сарадње са Турском. Напротив, желимо добру сарадњу са Турском, мислимо да је то важно за нашу земљу, мислимо да је то важно за напредак наше земље. Али, постављамо питање властима – а, извините, поред застава Босне и Херцеговине, зелених застава са полумесецом, турских застава, ми не видесмо ниједну заставу државе Србије, не српску, већ ниједну заставу државе Србије. Ниједног тренутка нико није викнуо Србија, све време су узвикивали „Туркие“, ја нисам знао шта то значи, да вам искрено кажем. Па су ми онда рекли да су то научили на турском од свих навијача широм Европе, када дођу навијачи, па навијају за своју репрезентацију. Ако неко мисли да се тиме решавају проблеми и да се тиме  смањују националне тензије и верске тензије које постоје у Рашкој области, или Санџаку, како год хоћете, мислим да је неко направио веома погрешну процену. Било би много лепо да се узвикивало и Србија, Турска и како год хоћете, али да се узвикује искључиво Турска, а нигде Србије као државе нема. Да никоме од државних функционера није пало на памет да каже неку реч о Србији, да помене своју земљу или било шта... То, да вам искрено кажем, не могу да разумем.
Истовремено, желим да вам кажем да, пошто ме нико није позвао из полиције и тужилаштва, ја ћу се најкасније до четвртка лично обратити и полицији и тужилаштву, упутити писани допис са свим оним што ми је стављено у кривичној пријави на терет, све описати и послати вама новинарима, све што ћу дати и полицији и тужилаштву, а онда ћу, када се та прича, када се те лажи буду окончале, то значи око петка или суботе можете да очекујете, онда ћу поднети кривине пријаве, али и приватне тужбе и против Војислава Шешеља и против Ивице Дачића, јер су они актери такве лажи, они су је измислили, они су је фабриковали. На страну што је веома глупа, што је лако доказиво да то није истина, што је то толико једноставно проверити и видети, тако да не знам шта бих вам рекао, немам речи. Пошто видим да причају о некаквим „Забелама“ и посетама „Забелама“ не знам коме. У „Забели“ сам, чини ми се, пре три године био последњи пут у посети Драгану Милановићу. Никада више и никога другога нисам посећивао. Шта да радите када имате посла са таквим лажовима и са људима који више не знају шта ће са собом?
Желим да вам укажем на једну чињеницу која њих брине. Они мисле да ћу да одустанем од тога. Не може нико жив да ме натера да одустанем, ни од Бора, ни од ове приче, да је истерам до краја. Не постоји тај човек на кугли земаљској који би ме склонио одатле. Показао сам, оним што сам им рекао за штрајк глађу и они су их похапсили тек када им је постало јасно, пошто су преко стотину пријатеља проверавали да ли сам озбиљан или нисам, преко пет милиона чланова Службе, да ли ћу ја то стварно да урадим или не, да ли сам луд или нисам луд, да због таквих ствари штрајкујем. Ја их сад обавештавам, у току лета, нисам лењ, само ћу на три-четири дана да одлазим из Београда, идем у Брисел у суботу или недељу, то је два дана, и опет ћу да одем негде на по три-четири дана, нигде јер мени море не треба у животу. Њих ћу да гоним, хоћу ово да истерам до краја.
То је било све што смо хтели да вам кажемо на овој конференцији за новинаре. Изволите, ако имате неко питање.
И честитам рођендан Драгољубу Мићуновићу. Ја сам мислио да је то нека спрдња данас када сам видео међу догађајима у најави Бете и Танјуга. Извињавам се свима, честитам му 80. рођендан и желим му добро здравље, али ја сам мислио да је било много важније да се људи из Демократске странке окупе у Братунцу, а не на рођендану господина Мићуновића, али шта да радите, очигледно је да је у овој земљи, све постало општа спрдња. И замислите то, мртви хладни, то најављују преко агенције. Позивају на прославу, да дођете да их сликате како славе 80. рођендан господину Мићуновићу. Заиста му желим добро здравље и дуг живот.
Изволите, ако имате неко питање.
Новинар: Када сте поменули Бор и најавили да ћете ићи до краја, да ли то значи да ћете тражити, да се нећете зауставити на Мишчевићу, него да ћете тражити оне који су Мишчевићу то наредили?
Александар Вучић: То је смисао нашег захтева, да будемо учесник у поступку.
Новинар: ...он и високи функционери.
Александар Вучић: Ми ћемо то тражити. Али, знате, за нас је најважније да дође до судског поступка. Када дође до судског поступка почеће да певају као славуји, видећете. Они мисле да је ово сад остало у некој полицијској или тужилачкој фиоци. Када дођу на суд и када њему прети казна затвора за кривично дело које можда и није починио или свакако не сноси највећу одговорност за то, кад буде видео да га власт није заштитила, јер не може да га заштити од таквог кривичног дела...
Новинар: Мишчевић?
Александар Вучић: Па, Мишчевић и неки други људи ту. Сви ће да певају и сви ће одједном, видећете, да кажу ко је то наређивао, ко је доносио, шта се ту заиста дешавало. Судски поступак, само судски поступак мора да почне, зато ми желимо да видимо у којој фази је предкривични поступак и желимо да будемо оштећена страна у том поступку. Изволите.
Новинар: Када сте говорили о тужби против Шешеља и Дачића, навели те неки рок после четвртка...
Александар Вучић: Није рок. Рекао сам да ћу ја да се обратим тужилаштву и полицији за оно за шта мене оптужују њих двојица.
Новинар: За шта?
Александар Вучић: А то је да сам ја то смишљао са Симовићевим адвокатима, са овим, са оним... Па, не знам какве у „Забели“ цедуље, па овако, па онако... Дакле, пошто ме за то све оптужују, ја ћу таксативно све то да наведем, све да кажем шта о томе знам, доставићу и вама и тужилаштву и полицији моје одговоре и онда чекам одговор. Добијем ли га или не добијем, сасвим свеједно, гонићу и једног и другог након тога. Ја мислим да је то једино што има смисла. Видите како је лако када сте правницима окружени.
Владимир Божовић: А и сами сте правник.
Новинар: Значи, Дачић је тај министар о коме сте на прошлој конференцији говорили.
Александар Вучић: Тако је. Дачић опет није говорио истину, али то је већ хиљадити пут, тако да то није никаква вест, баш никаква вест.
Новинар: Рекли сте, ако се објаве транскрипти...
Александар Вучић: А да, ја сам заборавио... Извините, заборавио сам да вам дам једну информацију. Ја ћу доставити министру Дачићу, пошто су говорили о томе, неки су тражили и листинге моје, свих мојих пријатеља, чланова породице, секретарице, доставићу списак од 20 телефона. Сви телефони у странци, мој лични телефон, један једини који имам, на који ме сви добијате, сви знате да не постоји ниједан други, кућни телефон мој, родитеља мојих, брата мога, свих могућих ћу доставити да се види да ли сам икада, пре него што је цела прича завршена, био на било који начин у било каквом контакту са адвокатима господина Симовића, пошто су то тражили ако се сећате. Али ћу онда тражити од надлежних државних органа да нам доставе за 29. и 30, пошто господин Дачић је познат као човек који не гази реч своју и не гази обећања, то је познат још од тренутка када је потписао договор за градоначелника Београда, када је 40 пута на свим телевизијама рекао да сви знају како ће то да се заврши, пошто је он дао реч, јер је он частан човек. Пошто је опет говорио на сличан начин истину као и тада, замолићемо министра да благоизволи, за њега и господина Премовића, само за њих двојицу, да нам доставе листинге 29. и 30. И онда ћете установити преко кога је та прича дошла. Нећемо да тражимо браће, сестре, фамилије, куће, овакве или онакве телефоне, не, само за њих двојицу и ништа више. Чини ми се да неки знају да сам истину говорио.
Биће ово за њих дуго и топло лето, а ја имам времена да истрпим све њихове притиске, а малтретираћу их до бесвести.
Изволите, ако имате неко питање.
Све најбоље вам желим. Хвала.