Дејан Миљковић и Горан Квргић - 07.10.2010.
Горан Квргић: Хвала мом колеги Дејану Миљковићу на овако лепом представљању, па да се наставим на ону причу о којој је мој колега причао, дакле већина грађана је спас од финансијских проблема потрежила у кредитима и то у разним врстама кредита и данас се због разних фактора они налазе у проблемима. Пре свега, повећана је незапосленост, а рате не могу да чекају да људи нађу неке друге аранжмане и друге послове. Ево ми смо радили пресек дуговања грађана, односно доцњи по кредитима са стањем 30.09. и упоредили смо га са стањем 31.01. ове године и одмах да кажем да је укупна доцња порасла за 9,5 милијарди динара што је један заиста значајан раст за овако кратко време. У оквиру тога највећи дуг грађани имају по кредитиним картицама, што је и за очекивати из разлога што су некадашњи чекови и пословање чековима замењени управо кредитиним картицама, тако да данас имамо повећање у ових осам месеци задужења по картицама за 100% односно за дупло. Данас они износе 2 милијарде и осам стотина милиона динара што је заиста велика бројка, а приметно је кашњење и по другим врстама кредита. Значи, кад на ове бројке додамо и раст курса, јер немојте заборавити да је негде 95% кредита индексирано што ценама на мало што разним валутама, курс је рецимо у односу на септембар прошле године порастао за неких 14,5 %. Данас рецимо просечна рата кредита узмимо да је 200 евра, некада је, нпр у септембру прошле године та рата износила 18.000 динара, данас је 21.234 динара. Дакле то је неких 2600 динара значајног повећања што итекако додатно оптерећује буџет сваког становника. С друге стране, интересантно је укупно задужење у односу на укупан број одобрених кредита које је данас достигло 11% па је можда прилика да се пошаље порука надлежнима који сматрају да је банкарски систем Србије стабилан, јер ово су клијенти наших банака, а не неких других банака па би можда требало повести рачуна и о овом константном расту доцњи што ће се свакако одразити на пословање банака. Толико од мене за данас, хвала вам.
Дејан Миљковић: Ево видите интересантан податак да у просеку отприлике око 3000 динара се грађанима повећава оптерећење по питању сервисирања дуга и ако узмете у обзир мало пре ово што сам рекао, 10.000 динара повећање на бази повећања цене осталих производа, то је негде од 13.000-15.000 у просеку и то грађани дају више него у новембру 2009. године. Оно што ми пратимо јесте црвена линија наталитета, значи новембра 2009. године 46 општина са просечном нето зарадом изнад 28.616 динара, значи оно што омогућава младом брачном пару да се отисне у авантуру повећања наталитета. Септембар 2010. године само 17 градова и општина је изнад црвене линије наталитета, бојим се да ћемо у јануару имати само 5-6 општина и градова. Значи ситуација се драматично погоршава и оно што можемо да чујемо јесте следеће - да нас власт стално обавештава да ће ускоро, под знацима навода, бити боље, 2016 улазимо у ЕУ. Мој уважени колега професор Бајец је рекао да 2020. године ће ДП по глави становника бити 8800 евра, 400.000 нових радних места, али напросто ми користимо ову прилику да обавестимао власт да живот не може да чека и да би било добро да омогуће бољи живот грађанима сутра, а до 2020. ћемо видети шта ће се десити.
Толико од нас за данас, имате ли нека питања, ако не ја вам се захваљујем