Најлакше је нешто уништити, па потом продати будзашто и оставити те породице без прихода, а са друге стране постоји могућност за то предузеће да оно солидно и коректно послује. Лоше управљање које постоји у том предузећу је лоше управљање кадрова које води ДС. Директор тог предузећа је неки Горан Бојић, а председник УО је Снежана Вуковић. То су људи који су заслужни што је за годину дана направљен такав финансијски резултат да је рецимо губитак изнад висине капитала повећан за 273%,а стална имовина је за годину дана смањена за 10%. То се дешава у неким компанијама за дужи период, рецимо 4 или 6 година, а овде се то десило за годину дана, а да су обртна средства смањена за 24%.

Државна ревизорска институција је урадила извештај о раду овог ЈП и ми питамо да ли ће неко да одговара за тако лоше управљање, јер ова институција је навела да не може да да мишљење, а то значи због лошег пословања и управљања и руковођења у том предузећу, конкретно због тога што се није поштовао Закон о јавним набавкама, због тога што не постоји интерна ревизија, због тога што предузеће од оснивања није подносило републичкој дирекцији податке о непокретностима, због тога што се производња лажно представљала рецимо у руднику угља, или што уопште нема приказане производње. Оно што је најгоре између осталог у том извештају је да стоји да је предузеће на основу одлука свог УО, а одлука које Влада Србије није подржала, дакле није дала одобрење за те одлуке, давала је позајмице повезаним предузећима из ЈП Подземна експлоатација угља. А то значи следеће: Та повезана предузећа служе уствари једино и само за запошљавање партијских кадрова, јер ти кадрови не могу да се запосле у ЈП, а у ствари се запошљавају у зависном предузећи, а ко то све плаћа? Па то плаћају сви грађани Србије кроз тај губитак које то ЈП остварује.

Оно што је невероватно да једно ЈП Подземна експлоатација угља Ресавица је имало у плану трошкове репрезентације 10 милиона динара, а трошкови репрезентације су прекорачени за 8,5 милиона, односно износе 18 милиона динара, готово за дупло. Па да неко објасни на шта се то потрошио толики новац када се зна да то предузеће послује тешко и да се налази тамо где се налази, да је државно предузеће пре свега и да су послови унапред били већ планирани. Значи, на шта се потрошио толики новац? СНС сматра и захтева од Владе Србије да престане са свим оним што се зову планови за распарчавање овог предузећа, као и за евентуалну продају рудника. То није потребно, захтевамо да Влада смени руководство ЈП и постављамо озбиљно питање министру рударства, министру Дулићу да нам објасни како је могуће да једно овакво предузеће има овакво мишљење Државне ревизорске институције, а да нико не одговара за тако нешто. Па, ако не одговара директор мора онда да одговара министар рударства.

СНС сматра да ствари могу да буду много боље у рударству пре свега Србије, ми ћемо покренути рударство и енергетику Србије на начин што ћемо се бавити инвестицијама у технологију, пре свега, и нову опрему у ЈП и тиме што ћемо отварати нова рудна поља. План и програм СНС што се тиче енергетике, посебно рударства, управо се односи на отварање нових рудних поља и на покретање производње у тим рудним пољима.
Ја сам имала толико, ако имате питања, изволите?

Новинар: Да мало појасните о Закону о рударству, на који начин се види из тог закона да Влада није подржала одлуке и шта је план њен......?
Доц. др Зорана Михајловић: Постоји неколико чланова у тим Изменама и допунама Закона о рударству који јасно указују на могућност што није проблем да улазе инвестиције у рударски сектор и да се склапају стратешка партнерства, али ако са друге стране имамо ситуацију у којој се уништава ЈП и  где имамо препоруке консултантске куће да је потребно продати један део тих рудника. Самим тим, до сада то у Закону о рударству није стајало па постоји могућност да стратешки инвеститори улажу у производњу, онда вам је јасно да и законски се припрема могућност да сутра продате руднике са подземном експлоатацијом. Нема СНС ништа против нових инвестиција, нема ништа против стратешког партнерства, али имамо против тога да дајете субвенције једном предузећу које нису мале на годишњем нивоу, готово 20 милиона евра, а са друге стране производња у том ЈП пада, јер не улажете у опрему и технологију, а после тога кажете јако је лоше пословање ЈП, хајде да га поделимо па да га онда продамо. То говори о томе да не постоји, односно да нема добре намере да се подигне пословање тог ЈП, а може да се подигне, не морамо све баш продати.
Има ли још питања, ако нема, хвала!