Дакле, све оне афере, аферице које смо ми слушали и због којих ми данас као држава издвајамо преко 3 милијарде евра на увоз енергије и енергената због којих исто тако је цена електричне енергије порасла  за преко 600% од 2001. године до данас, цена топлотне енергије за преко 300% од 2001. године до данас, а цена гаса преко 400% од 2001 године до данас. Са друге стране, реалне плате у Србији су на нивоу из 1971. године, дакле на нивоу од пре 40 година. Ми сматрамо да они људи који су водили енергетски сектор од 2001. године до данас су итекако одговорни за стање почев од рецимо министра Горана Новаковића који је итекако одговоран за такозвану струјну аферу, јер за време његовог министровања Србију је потресала највећа струјна афера због које је чак направљен Анкетни одбор у Скупштини Србије, потом директора НИС-а рецимо Димитрија Вукчевића или наредног Жељка Поповића који су омогућили да НИС Србије у том периоду увози нафту сумњивог порекла, који су такође омогућили да приход који је НИС остваривао по основу више цене рафинеријске прераде не оду у модернизацију рафинерија него оде ко зна где. Потом директор ЕПС-а Љубомир Герић којег на неки начин можемо назвати и кумом енергетског финансијског тима, јер је управо за време његовог директоровања та компанија остварила своје прве милионе зараде, а озбиљно је питање као учесника анкетног одбора да ли је то тако требало да буде. Ту су наравно и председници УО Никола Рајаковић који је у једном тренутку, односно у претходних неколико месеци био и помоћник министра енергетике, па затим министар Радомир Наумов за чије време је Србија постала земља која је први пут почела да набавља гас од посредника, односно Југороз гаса, пре тога је Србија набављала гас директно од Гаспрома. Па, рецимо, министра Шкундрића који је итекако одговоран за потписивање једног од најлошијих енергетских споразума између Србије и Италије и на неки начин такође омогућио онима који се зову енергетски тајкуни да послују и кроз тај енергетски споразум. Па, на пример, директора ЕПС-а Владимира Ђорђевића  који је одговоран због тога што Србија данас нема отворена нова рудна поља, јер су она морала да буду отворена већ 2007-2008. године, али ни до дана данашњег нису отворена, или садашњег директора ЕПС-а Драгомира Марковића који је значи као директор ЕПС-а потрошио за службена путовања близу 100.000 евра у 2010. години.

Дакле, то су људи који су на челу јавних предузећа, или су били на челу јавних предузећа, или су били министри или су данас министри због којих морамо признати да се енергетски сектор Србије данас налази у озбиљној и тешкој ситуацији. Због тешке ситуације која је данас у енергетском сектору Србије, Србија ће морати да увози у годинама које долазе и угаљ за рад својих термоелектрана, сигурно ће расти и увоз електричне енергије, а да не говоримо рецимо о питању  и проблемима који постоје у гасној индустрији или рецимо Србија гасу.

Дакле, СНС сматра да одговорност мора да се зна, односно одговорност мора да има своје име, са једне стране, а са друге стране ми ћемо се итекако изборити да нашим програмом буде довољна енергија и да та енергија буде по одрживим ценама.

Програм за енергетику и рударство СНС садржи у најкраћем само три тачке:
1.    Беспоштедна борба против корупције - ми нећемо дозволити да овакво функционишу ЈП нити ЈКП, дакле корупција ће се најстроже кажњавата, јер је то једини начин да дођу инвестиције и да се отворе нова радна места.
2.    Стручни људи на правим местима, односно на важним позицијама. Управо због тога што је данас најмањи број стручних људи који воде таква предузећа, ми и јесмо у овој ситуацији у којој смо данас.
3.    Трећа тачка јесу свакако прегледни закони и сигурно доношење подзаконских аката. Уколико тога нема онда ни енергетски сектор, у коме се дефинитивно обрћу милијарде евра, не може да буде ефикасан и конкурентан.

Толико сам ја имала за данас, а ви сада ако имате питања, изволите?! Хвала вам.