За три године, држава је као банкарски агент, на ово посебно скрећем пажњу, субвенционисала кредите за ликвидност и ту је и онај фантастични пројекат Фијата, значи, субвенционисала је кредите са 4% и тиме допринела додатном задуживању привреде за 2,84 милијарде евра за три године. Тако је држава помогла да се привреда задужи још за 2,84 милијарде евра. Стимулисати задуживање привреде у време када цео свет зна да је ово криза тражње, да нема ко да купи, да грађани немају куповну моћ за елементарне животне потребе, у тренутку када се смањују стране инвестиције, значи да привреду усмеравате пречицом у потпуни крах или колапс. Средства за субвенције у буџету су исцрпљена, а начин поделе  тих средстава и примедбе на то како су дељена, на страни 26 оне књиге коју  сам вам помињала, „Извештај Европске комисије о напретку Србије за 2010. годину“, до које  сам ја дошла, јесте једна од основних примедби на то како се средства погрешно усмеравају и употребљавају. Једна мала дигресија веома важна, немојте да ико тврди да је Косово само разлог, него је ова књига са оволико страница неиспуњених обавеза реформе структурне, основни разлог за неулазак Србије у Европску унију. Јесте ли заборавили да се месечно милион евра плаћа судијама које су незаконито остављене ван судница? Да су се судске инстанце о томе изјасниле, као о незаконитој ствари. И опет ћутање. Са таквим начином вођења економске политике и таквим начином вођења реформе нама је остало да раздужујемо, као привреда и грађани, те субвенционисане камате од 4% сада са 9% колико је најјефтинији кредит за привреду. Девет процената! Е на овакав начин привреда никада неће изаћи из дужничке кризе. Банкама је обезбеђен посао, држава је својим миљеницима решила проблем неликвидности, али у буџету више нема пара за то. Само у овој години, по слову закона који је ова власт донела, у аутоматски стечај је требало да оде 22.000 предузећа. То су она која су у блокади дуже од две године. У овој години стечај је спроведен над 11.400 предузећа, а отворено је нових стечајева 6.000. И ова  држава је у стечају, само јој још то нико није рекао. То је погубан тренд. Следеће године, по закону, треба спровести стечај над фирмама и које су у блокади, не више две, него годину дана само. Број новорегистрованих фирми и  даље радикално пада. Пад индустријске производње у овој години преко 4%, пад  тражње преко 6%, а сва оптерећења државе према грађанима су или остала иста, а нека од њих су и повећана. Дневно 50 предузећа иде у стечај. Шта је најстрашније? Иза ових бројева, предузећа која одлазе у стечај, иза ових кредитних задужења и обавеза за отплату камата, стоји небројено личних трагедија. Ово нису бројке које описују стање на Марсу, ово су бројке које описују стање стандарда и личних судбина у држави Србији. Привредници ће губити имовину која служи као гаранција или обезбеђење за кредите.

Ако нисте видели синоћ прилог на телевизији, ја ћу вас подсетити како реагује човек коме су дошли да заплене кућу и стоку, јер не може да врати кредит. Трагичније од онога ко је веровао, хтео да ради, задужио се, а данас та хипотека долази под наплату,  трагичније од било које трагедије од грчког времена до данас. Доцња у отплати кредита већ је достигла  стопу од 22%. Процењује се да ће идуће године то бити 40%. Дакле, привреда је само проточни бојлер који служи да се остваре максимални интереси државне бирократије и банака. Молим вас, обришите наочаре, скините ружичасте наочаре, спречите цензуру, јер овакво стање не може да траје још дуго. У најкраћем могућем року  данас, подаци, да не би било забуне, ће се наћи на сајту страначком, ја вас молим да неке од њих објавите, грађани њима неће бити изненађени. Њихова црева крче звучније од било ког податка који сам ја данас овде изнела, јер између тих података моћи ове власти, њихове добронамерности и њихових резултата стоји знак једнакости.
Толико сам ја имала да вам кажем,  изволите ви, ако има неких питања.

Новинар: Јесу ли то подаци Економског тима Српске напредне странке?
Др Јоргованка Табаковић: Да, Економског тима Српске напредне странке, али су подаци који су потпуно поуздани, јер у тиму Српске напредне странке раде и сарађују многобројни млади људи који су уверени у искреност наших намера да учинимо нешто боље за највећи број грађана у Србији. Не кажем за све, јер онај мали број којима је данас добро, вероватно ће морати да се лиши неких својих привилегија, да би остатку Србије било добро.

Новинар: Ја ћу да вас замолим за коментар зашто увозимо бели лук из Кине, ако то може да расте и у Србији?
Јоргованка Табаковић: Зато што је увознички лоби већ десетак година навикао да не брине где ће да обезбеди девизе да би могао да увози све и свашта,  што је контрола квалитета тих производа на врло слабом нивоу и што је пре свега залагања ове власти за развој пољопривреде декларативно. Ова се власт декларативно залаже за ЕУ, за јаке институције, за борбу против корупције, за борбу против дуплих функција, али у стварности све ради другачије. Управо по оној Нушићевој кад кажу „да не би било демантија, не би знали шта нам се спрема“. Е тако читајте и сваку поруку ове власти, кад кажу - борићемо се за то да развијамо као стратешке гране извозно орјентисане, а то је пре свега наша пољопривреда која је остварила суфицит у односима са ЦЕФТОМ, ви одмах у својој свесци запишите да ћете морати из увоза да купујете и бели лук и многе пољопривредне производе који  су да би издржали тај дуг пут и да би били складиштени у разним условним и неусловним просторима морали да буду заштићени са много разноврсних хемикалија, о којима ћемо можда тек за десетак година читати какав утицај имају на здравље.
Али вам ја као једна жена политичар и домаћица могу рећи да сам пре две године имала изузетан проблем са куповином брашна у којем се нашао необични жижак који није био жижак из житарица и онда сам претражујући интернет сазнала да се у магацинима негде далеко ван земље Србије налазе ти и такви магацински складишни инсекти који се зову „жижак“ са специфичним методама опстанка и то је, знам да сте уверени, поспешило развој средстава за, ...знате оне лепљиве траке па ви утврдите и кад мислите да немате тих инсеката у кухињи ви их можете, тако да кажем, уловити када залепите тако нешто.
Значи, то је учинак ове власти, не само увоз лука него и увоз оловака и оног чега смо били традиционални произвођачи и, искрено да вам кажем, ко год може сналази се да на пијаци познаје неког свог ко гаји не оно што се модерно зове органском храном него има људи који гаје за себе, па изнесу понешто мало и на пијацу. Ја лично волим онај мало ситнији бели лук који још увек својом вештином озбиљније жене умем да исецкам тако лепо. Није нимало смешно, али увозимо и пасуљ, а најпознатије сорте су из ове земље. Колико ја знам, бели лук и пасуљ су у врху увозних намирница и обично тамна кеса и ви на кеси видите фотографију финог крупног и здравог пасуља, а унутра шта ћете затећи то је посебно питање. Битно је да ми имамо Закон о заштити потрошача, да имамо удружење које се тиме бави и да имамо вероватно још по неку агенцију, фонд или неки орган управе који се том тематиком бави, а по којој цени купујемо те производе, којег квалитета и са којим парама то су питања којима ће се бавити СНС када она буде одговорна да врши власт.
Ако нема више питања, ја вам се захваљујем на пажњи и позивам вас да пратите сав остали рад СНС. Хвала пуно!