Затим, 35% у ребалансу буџета су повећани и општи трошкови задуживања, 97.341.000 и, веровали ви или не, ни у образложењу овако дебеле књиге која од тежине пада нема образложења зашто је ова цифра оволико повећана, али иако је ово на дневни ред дошло тако касно и разматрано брзо није промакла следећа ствар - управа за јавни дуг постоји као управа, али није нашла за сходно да објасни већ само једном једином реченицом каже, 442 ставка, отплата страних камата извршена је због повећања обима средстава. Због чега? Да ли су повећане или лоше процењене камате, шта је то довело да се за 50% омаши и погреши у процени трошкова за отплату тих кредита, за земљу за коју већ сви тврде да Србија озбиљно улази у црвено?! Питам Владу да ли је истина оно што неименовани извори из НБС шапућу кришом да је задуженост и висина јавног дуга не 44,4% како је саопштено него 45,7% у односу на ДБП и да је то врло наљутило ММФ. Без обзира на то што се фингирају, увећавају и лажно приказују увећавајући и друштвени производ и остале показатеље да би ова стварност изгледала лепша него што јесте.

Шта је посебно занимљиво и на шта ћу да задржим вашу пажњу? У тренутку када правите ребаланс који повећава дефицит, када кажете да дате за социјална давања, а ви у ствари само усклађујете пензије са инфлацијом која је под вашом контролом, ви тврдоте да сте за социјалну заштиту дали много више средстава, а дали сте свега 1.190.000.000 за родитељски додатак зато што је повећан број прималаца ове накнаде за милион и шесто. Има ли ова држава податке на основу којих може да предвиди да ће се број прималаца такве накнаде повећати, а све се евидентира од одласка код доктора, од рођења, од запошљавања и било које врсте промене која се у животу деси. И 1.400.000.000 је дато за социјалну помоћ угроженом становништву и то за материјално обезбеђење породице, додатак за негу и помоћ и накнаду за инвалидност. Повећан је број грађана Србије који су ушли у категорију оних који треба да примају социјалну помоћ. Ово је најјаснији знак да Србија залази у црвено.

Истовремено, смањују се давања Националној служби за запошљавање зато што се смањује број корисника накнада, а не зато што су нашли посао него зато што је ова држава нашла начин да смањи број оних којима даје накнаду за незапосленост. Значи, 72 милиона евра више за пензије, свега 33 милиона за социјална давања и то због повећања броја корисника, а не због повећаних права или повећања износа који прима. Прећуткује се чињеница да је 62 милиона евра потребно за камате, 50% веће него што је предвиђено да би у исто време било одобрено у овом ребалансу Влади Србије за набавку авиона 30 милиона евра, исто онолико колико је дато за социјалну заштиту, за породиље, за негу и за социјалну заштиту угрожених породица. Министарство спољних послова за реконструкцију и куповину зграде за потребе представништва 7,5 милиона долара и, веровали ви или не, Влада која нема прецизну евиденцију све своје имовине којом располаже и у којој је сместила небројене органе управе и нарасле агенције у овој години. И у оваквој кризи Агенцији за борбу против корупције се купује посебна пословна зграда у износу од 4,5 милиона евра. Има ли неко коментар на то?

Они су успели да ставе у ред и Фискални савет који ово промашивање трошкова за отплату камата по страним кредитима назива овако - процењено смањење расхода за камату државе у складу са резултатима и анализе и дају табелу где сабирају камате по домаћим кредитима и камате по страним па се камате по домаћим кредитима смањују (не смањују се оне већ им  вероватно долази исплата) да би то у укупном збиру са повећањем од 66 милиона евра у овој години само камата дало неки неутралан ефекат. Најгоре је лагати прећуткивањем, најгоре је лагати сопствене грађане уљуљкујући их да се налазимо у бољим условима него што се заиста налазимо и у исто време причати причу да бринемо о становништву које је социјално угрожено док купујемо авион за Владу, док отплаћујемо кредит Комерцијалној банци за зграду у Бриселу, док купујемо још једну зграду за део државног апарата који се зове  Агенција за борбу против корупције. И још један занимљив податак за Министарство правде, за куповину и извођење неопходних радова предвиђено је 13 милиона евра. Зато је ребаланс усвојен у октобру, ово је требало у марту приликом реконструкције Владе урадити, али је Влада мислила да ће успеси у стицању кандидата бити довољно сјајни и бљештави да прикрују сав мрак овог оваквог неодговорног и себичног понашања.

СНС неће престати да анализира начин трошења новца, Влада Републике Србије која то ради у сопственом интересу и највише у сопственом интересу желећи да своју лакоћу задуживања уједначи са лакоћом обећавања. Па није свеједно кад се олако задужите и кад олако обећате нешто. Неиспуњено обећање може да створи одређен отпор према некој политичкој странци или човеку, оном који га воли или  не воли, али кад се задужите онако како се задужује Влада Републике Србије па кад овде остане не само камата него кад почну да пристижу и главнице то више није да ли их волимо или мрзимо, то значи да сви ми који пунимо буџет независно од тога колико немамо или колико мало имамо треба да плаћамо то олако задуживање оних одабраних који су о тим кредитима одлучивали стварајући вештачки занос код грађана Србије да су ти кредити уложени на најбољи начин и да ће донети најбољу добит.

Молим грађане Србије да озбиљно схвате, без намере да се уноси паника, али да озбиљно схвате да начин на који Скупштина Републике Србије расправља о законима где се на дневни ред стави 12 тачака, а приликом усвајања тај дневни ред добије  27 тачака и где вам се без икаквог претходног подношења на увид ставља у дневни ред Закон о концесијама, о приватном јавном партнерству, о играма на срећу, о рударству и геолошким истраживањима који су од суштинског значаја за даље функционисање државе Србије, за очување њених ресурса, за очување ресурса који се зове буџет Србије, од којег треба да се издржавају основне државне функције, то није случајно. Такође, није ни случајно што се у Скупштини јуче расправљало без опозиције о комуналним делатностима које су такође преко ноћи ушле у дневни ред, а комуналне делатности јесу оно што поред хране морамо да платимо као цену комуналних услуга. Значи, о најважнијим животним питањима  Влада Србије не дозвољава озбиљну и одговорну расправу зато што не води ни одговорну ни дугорочну политику развоја, економску политику, чак ни политику живљења, да не кажем одговорну политику преживљавања. И није ни важно колико ће вас ово пренети што сам рекла да је 66 милиона евра и промашај од 50% трошкова за отплату страних камата и то нико није образложио зашто је до тога дошло, али се неопходно давање и за пензију у складу са законима покушало назвати социјаним давањима. Не, то су транфери по којима је држава обавезна да изврши пренос зато што је уништила индустрију која је у ствари била извор за стварање средстава из којих ће се пензија плаћати. Не желимо да нас ико увери да су пензије социјално давање, пензије су зарађено право оних који су свој радни век провели на раду. И ако има неки случај прераног или незаконитог одласка у инвалидску пензију то  не може да омаловажи и обезвреди све оне који су своју пензију зарадили како треба. И не можете грађане лагати да мислите на њих дајући им нова права у социјалној политици, а у ствари ту је милион и шестстотина неких нових корисника.

Надам се да ће авион да добро служи, да ће бити исправнији и да ће на тим путовањима наших представника државе долазити са бољим вестима о успостављеним економским односима и надам се да нас убудуће неће лагати где су уложени и колико коштају инфраструктурни пројекти а видим да су се и сами забринули када се сабрала цифра колико је новца у ову државу ушлоод 2001. до краја прошле године. Не могу ни да верују да је по проценама преко 75 милијарди долара ушло у Србију, а да иза тога није остало ниједна једина фабрика или неки инфраструктурни пројекат. Али ћете ви поверовати када се уторак на дневном реду нађе поновна прича о париском, лондонском клубу и осталом, да ли је требало славити својевремено отписе дугова о којима се тако много и тако пуно причало.

Политика Владе која каже - лако ћемо, која прода имовину и после каже - нисте знали ни ви шта продајете а камоли ми шта купујемо, политика Владе која оставља дугове будућим генерацијама и следећим Владама ће надам се бити кажњена на најскоријим и што пре изборима, али до тада нека свако разуме да СНС анализе које износи не износи да би показивала само неспособност своје политичке конкуренције, а да показује и њихову неспособност и себичност. Желимо пре свега да покажемо да је сваки дан одлагања избора велика штета не само за Србију и грађане Србије него и за саму власт, јер ће се све више и више огољавати њихови краткорочни неосмишљени и себични потези у економској политици.
Захваљујем вам се на пажњи, волела бих да има неко нешто да пита, да појасним, изволите?
Али да вам појасним само једну ствар, мислим да то неиспуњено обећање Владе Србије не брине само грађане Србије, мислим да много брине и коалиционе партнере, па понекад чак и учеснике исте странке у оквиру владајуће коалиције. Динкић је озбиљно забринут што је његов Закон о регионализацији тада усвојен, није нашао валоризацију кроз новац који је требало да добије, па да он то валоризује као политичку корист. Исто онако као што је својевремено покрајинска власт у Војводини преварена преношењем надлежности, а да јој нису обезбеђена и средства за те надлежности. Та врста обећања које нико нема намеру да испуни имам утисак да су сад и у ове три транше које су као куповина подршке за изгласавање рабаланса са истом судбином. Заиста не очекујем да тај новац који није исплаћен Војводини осам месеци уназад буде исплаћен у року од 45 дана. На исти начин како и не очекујем да све оно што власт није урадила три и по године уназад да ће успети да уради сада за 8 месеци или 6 како то већ челници ДС могу да кажу.
Јасно да је све усмерено на неко насилно куповање гласова бирача, а ја ћу да поновим полугладан човек се најтеже купује, али богами и гладан човек тако лепо избистри своју слику о томе ко колико ради у његовом интересу. Хвала вам!