Ево, са задовољством одговарамо ДС и пред грађане излазимо са потпуно конкретним подацима и то није никаква демагогија, али ни статистика која се може оповргнути. Подаци непобитно показују да је Влада Мирка Цветковића поређењем онога што је обећано и онога што је остварено заиста најгора српска влада у последњих пола века. Да кренемо редом, први циљ је био да просечни раст привредне активности буде 7% годишње, то би значило да је данас реална производња за око 30% већа него 2008. Насупрот томе, привредна активност и кад смо најоптимистичнији бележи кумулативан раст од само 2% што значи да је у протекле 4 године реализован 15 пута слабији резултат. Индустријска производња је смањена за 10%, а реална грађевинска активност за чак 30%. Друго, Влада нас је увела у циклус драматичног раста задужености, јер је дуг државе за последње 4 године увећан за преко 6 милијарди евра чиме је пробијена законска граница задужености од 45% БДП, тако да долазимо до невероватног податка, као што вам рекох на почетку, да је сваки пунолетни грађанин Србије задужен са 1250 евра као један од најважнијих резултата „испуњених обећања“ под знацима навода ове Владе.
Други економски приоритет, уједно и највећи промашај Владе, је онај који се највише тиче свих нас- запосленост. Постављен је чак и нумерички циљ од најмање 200.000 нових радних места што би за 4 године довело до смањења стопе незапослености са 18% на испод 11.9%. У стварности на тржишту су се десиле драматичне промене на штету радника, тиме и на стандард грађана. Према анкетама о радној снази у априлу 2011. године у Србији је евидентирано 2,28 милиона запослених, што је у односу на април 2008. године смањење за 556.000 радника. И нико није смео да објави податак који смо износили док ММФ није изнео цифру оних 400.000 радних места мање. Дакле, за само 3 године више од пола милиона људи је изгубило посао, или сваки 5 запослени. Данас  стопа незапослености званично износи 24%. Ја тврдим да је и више зато што је методологија најчешћи изговор и начин да се грађани лажу о стварном стању. Број формално запослених је у ствари изједначен са бројем пензионера чиме је угрожена исплата пензија, јер више се из зарада запослених не може издвојити довољно за попунавање пензионог фонда. Зато је преко 30% буџета републике управо оно што се зове обезбеђивање средстава за исплату пензија.
Обећање се односило и на пољопривреду као стратешку грану и значаја пољопривреде су пуна уста Влади била све време, „развојна шанса Србије“ тако су говорили. То адекватно место ако рачунамо учешће аграрног буџета у укупним буџетским средствима говори о томе да смо имали два најмања аграрна буџета до сада у историји Србије. Такође, данас имамо најмање засејаних површина од 1945. године, сточни фонд је на нивоу 1895. године. Жао ми је, али немамо чаробно огледалце ни у статистици, ни за нашу власт која жели себе да увери да резултати нису овако страшни. Преостала два циља Владе била су усмерена на повећање стандарда становништва и на смањење разлика у нивоу развијености. То је она прича о регионалном развоју. Одговор на питање какав је данас стандард не треба да знате, ни статистику, довољно је што кажу да отворите свој новчаник и фрижидер. Ништа вам друго не треба. Кретање реалног промета у трговину то потврђује на начин и тај податак каже да је стварни пад животног стандарда мерено прометом у трговин на мало 35%, што мислим да је такође улепшан податак и да свако од нас зна да му је животни стандард угрожен и погоршан за више од 35%.

Сад о регионалној развијености. Из података о исплаћеној маси зарада, јер тако они мере, раст по окрузима види се да су региналне разлике на нивоу развијености додатно повећане и то за око 10% у корист два града, Београда и Новог Сада, а на штету остатка читаве Србије. То је стварност. Треба истаћи да Влада премијера Цветковића не заслужује прелазну оцену ни за реализацију предуслова које је обећавала и поставила за остварење претходних циљева. Причамо о макроекономској стабилности, убрзању реформи, наставку економских интеграција као значајном фактору који ће условити путање инвестиција. Влада је обећала да ће годишњу инфлацију смањити на 4%, инфлација је за међународне стандарде остала релативно високо и  по томе смо европски лидери. Обећала је да ћемо већ 2010. из буџетског минуса прећи у буџетски плус, да ћемо из фискалног дефицита прећи у фисклани суфицит. Напротив, овој Влади је пошло за руком оно што није ниједној Влади до сада, а то је да дуплира буџетски дефицит са 70 милијарди 2008. године на 152 милијарде динара пројектоване овим буџетом. И сад се испоставило да ће бити више, значи још већи минус у буџетској каси, јер се неће реализовати планирани економски раст. Шири се фискални дефицит, повећава се неликвидност привреде и заиста не знам ко се усудио да говори о стабилној валути, јер је динар у односу на евро за мандата ове Владе номинално ослабио такође 35%.

И само још да вас подсетим на неке од обећаних инфраструктурних пројеката која је Влада обећала да ће започети, а нико од нас још није видео. Изградња ауто-пута према јужном Јадрану, сећате ли се тог обећања? Модернизација железнице и мреже регионалних путева, модернизација коридора 7, почетак изградње гасовода Јужни ток итд. Тако је северни крак и обилазница око Београда такође незавршен пројекат, али у извештају ревизора прочитајте колико су увећани  трошкови, ко потписује плаћање консултантима и колико ће у ствари буџет Републике Србије бити оштећен, јер град тражи да плаћање тих услуга буде ослобођено ПДВ-а.У јуну 2010. поднет је захтев да се град ослободи плаћања ПДВ-а за те услуге и износи 23,5 милиона евра. Значи, тај пројекат ће бити скупљи кад Министарство финансија одобри тај захтев за 23,5 милиона евра и то ће бити мање у буџету Републике Србије за 23,5 милион евра. То смо сазнали из извештаја ревизора, а када ћемо сазнати пуну истину, питање је колико ће дуго каснити неки ревизорски извештај или је то питање које ћемо већ од 6. маја отворити пред грађанима Србије онако како свако трошење јавног новца и заслужује.

Шта смо још заборавили од обећања Владе? На јужном краку је изграђен 21 километар и морам да их похвалим. Изградили су 21 километар на тој деоници, али 97 километара пута ка Македонији из тог пројекта још чека. На источном краку коридора 10 кроз Србију и даље се ради на више од 80 километара на потезу Ниш-Димитровград, али оно што ја истичем као највећи проблем то је обмана младих људи, људи пред којима је будућност и који би морали да буду носиоци развоја. Обећано им је запошљавање, решавање стамбеног питања, што би требало да представља најбољу брану у њиховом одласку у иностранство. Колико су млади у то поверовали, колико су успели да остваре то закључите из податка да су Срби четврта нација у свету по броју азиланата у ЕУ. Испред нас су Авганистан, Русија и Ирак. Кажу - тешка су времена и светска је криза. Тражили грађани Србије да купе себи круну или дворац или само траже да имају довољно хлеба који ће купити од поштено зарађеног новца. Ја мислим да тај захтев да грађани Србије не буду гладни и да власт према њима има минимум поштовања и да их не лаже овако безочно заиста мора да се раализује што пре. Јер када ви имате забрану да ово пренесете или кад вас одбије да чује ове податке она је побеђена, али није проблем тај,  проблем је што губимо сви. Треба само бити довољно храбар и не ћутати о овим подацима и не ћутати у овом стању, јер за многе је ћутање безбедно, па се бране белим листићима, па кажу нема смисла да се интелектуалци ангажују, да је бављење политиком назахвалан посао, неки кажу и уносан, а ја вас молим само једно - немојте да ћутите, јер ћутање јесте комфорно, али је јалово. И док год ћутимо пред онима који могу да се договоре са целим светом, али не могу са својим политичким опонентима, чак ни о чињеницама које су математички мерљиве, а то су подаци о стању у којем се налазимо, нико нем аправо да ћути. Ни да оставите људе да живе свесно или несвесно у илузији потпуно је свеједно. И само да кажем да мене никад и нико не може испровоцирати на прејаки атрибут,  јер давно је познато да онај ко нема аргумент има повишен тон, али помало је смешно да неко позива на толеранцију и уљудан речник у изборној кампањи, а његов повишен тон и страх толико бучан и видљив у ствари говори о томе да је и сама ДС свесна да није заслужила ни дан дужег опстанка на власти.
То вам је у најкраћем оно што сам  ја имала да вам кажем у вези оног што неко жели да назове ратом саопштења, а ја кажем о чињеницама нема преговора, чињенице су у статистичким билтенима и у оним личним статистичким показатељима које мери свако од нас за себе. Захваљујем се на пажњи и ако имате неко питање поводом овога ја сам спремна да одговорим.

Новинар: Да ли сте чули да имамо ново задужење од 940 милиона евра држава узела обвезнице?
Јоргованка Табаковић: Не само да сам чула, они су већ кренули са тим пројектом и пошто скупштина не заседа и нема нових могућности да се одобравају кредити и гаранције то је смао настављање праксе где се један кредит обнавља другим и где се доспеле обвезнице и хартије од вредности обнављају новима и ако вам некад дам одговор да наши конкретни пројекти нису дати до те мере прецизно управо мислим на то да у ствари и не знамо колико је наш буџет бушан, односно колико је рупа у њему, али ни швајцарски сир није ни до колена. Најспорније је што су камате које се дају због оваквог рејтинга државе које је и сам Цветковић признао својевремено да се унапред задужио прошле године у девизном предзнаку зато што нећемо имати рејтинг ове године, а замислите какве су камате сад на те хартије од вредности. Један мој политички конкурент се љутио што износим податке из ревизорског извештаја да је председник успешне општине узео кредит са каматом од 12,6%. Која то производња може да створи разлику у цени такву да покрије трошак камате од 12,6%, а од кад то општина зарађује? Не сваки буџет се троши од оних који раде и којих има готово једнако као и пензионера, али их има много мање од свих осталих које треба да издржавамо. Ја ћу у прилог томе да, и не можемо доћи до прецизних података колико у ствари износи дуг по врстама валута и врстама задужења, илустровати признањем госпође Дијане Драгутиновић која је по напуштању Владе у врло кредибилном часпису Квартални монитор признала да Влада потцењује своје обавезе, а прецењује приходе да би сама могла да живи комотније, а можете мислити када се у тренутку избора треба поткупити,  подмитити. Много њих да дају глас ономе кога није заслужио својим резултатима чији сам део само изнела да ће сви државни ресурси тајни, јавни, посредни, непосредни бити употребљени у ту сврху и мислим да је то један од рекла бих најгорих достигнућа парламентарне демократије код нас да се средствима самих грађана поткупљују грађани лажним обећањима где им се из једног џепа узме да им се наводно у други врати. Ево узмите само Фиат који вози поново сад у рикверц од кандидатуре до избора, од једних избора до других. Ево опет имамо најаву новог  модела после 4 године ми поново причамо о Икеи  ми поново причамо о Фиату и ја само питам грађане Србије - није ли доста да призна РТС-у хоће ли репризу избора у свом животу где стагнирају и губе наду. Ја вам кажем пред злом и глупошћу човек не сме да се повлачи пред горима од себе нико нема права да се повуче, јер је зло све веће док паметни кажу пусти нека глупост служи том злу. На нама је и много пута сам рекла бележница разума, просуђујте сами колико вас варају да ли је заиста вредно да запамтите њихове изговоре. Ја мислим не да није да је заиста крајње време и да је било среће да су се избори одржали још 2008.

Новинар: Кад сте рекли повишен тон је л сте мислили на неког конкретно или?
Јоргованка Табаковић: На господина Тадића који, ми говоримо све отворено, човек који позива све и каже може са читавим светом и тражи уљудан тон и пристојну кампању, каже ми нећемо, каже са па наводи странку и онда чека громогласан аплауз. Зашто сам баш то рекла математика је егзатна наука не можете цифре које су минусне и негативне да претварате у позитивне у језику термини су под овом влашћу изгубили суштину и речи су изгубиле суштину. Позивате на најневероватније непоштовање политичке конкуренције својим чињењем, речима покушавате да грађанима пошаљете другу поруку, само попови кажу немају права али они тако раде, слушај ме шта говорим а не гледај ме како се понашам колико ја знам ту верску функцију још председник Тадић није добио мада од нуклеарних наука до отварања и свих осталих неких послова бави се њиме, али овим још није а ко зна...
И још само да вас обавестим да су господин Томислав Николић и заменик председника СНС Александар Вучић службено одсутни на путу су у Немачкој и имаће састанке са  највишим представницима политичких и привредних структура где представљају инфраструктурне пројекте које СНС има тек назначене у Белој књизи и надам се да ће добре вести о интересовању свих улагача који ће кроз СНС добити уверење и кроз Закон јавним набакама и кроз поштовање правне државе добити уверење да ће корупција остати главна ознака власти коју ћемо испратити на следећим изборима и да те и такве сусрете СНС очекује данас од Немачке, а врло брзо имамо и позиве са свих других страна где се новац налази и места преко којих долази, али чист и новац који жели да буде овде уложен у сопственом и у интересу грађана Србије, а не ничијем личном појединачном бити нешто што ће резултирати не причом о отварању радних места него заиста отварањем радних места за велики број грађна Србије. Нема питања. Захваљујем.