Насупрот томе стоји Влада Србије која се дичи редовним роком за одржавање избора и доставља нам књигу, нисам стигла да погледам целу, али ово што сам погледала заиста је било за угрожавање  здравља, има 1000 страна,  да бих се брзо вратила у Скупштину и наставила расправу о Агенцији за привредне регистре, ја ћу само да вас упутим на стране 155 и 156 буџета и на Министарство економије и регионалног развоја где Фијат на којем су добијени избори, тај пројекат деценије а не једне изборне кампање и даље је у буџету трошак и наћи ћете га као субвенције приватним предузећима. Овог пута се он налази са цифром од десет милијарди и четиристотине педесет милиона у буџету Републике Србије који је у другом таласу светске финансијске кризе и у никада нижем стандарду, мањем броју запослених, већим рупама у буџету, већим рупама у фондовима здравства и пензија, ипак за Фијат има пара. Има ли пара за неки програм замене старих аутомобила према посебном акту Владе, али има, што је најзанимљивије, за субвенције и субвенционисану продају домаћих трактора, камиона, грађевинских машина и домаћих аутобуса. То је део који сам вам летос причала да је фирма Липакс добила кредит без камате и на овоме лепо зарађивала и без обзира на сва упозорења да раде незаконите ствари и злоупотребу јавних средстава господа из Владе настављају рачунајући да ће у овом истом саставу и када буду друго, треће, четврто и петопласирани на изборима, а иза СНС, оваквом математиком моћи да наставе да владају.

Господо моја, на страни 154 буџета Републике Србије стоји фантастична ставка, Агенција за приватизацију се вратила на буџетска јасла са износом намењеним из буџета од 305.188.520  динара, док је било пара и док су се милијарде зарађивале од продаја у време када нико није водио рачуна где ће се запошљавати људи који губе посао у продатим фабрикама нико није контролисао испуњеност тих уговора о социјалном програму. Агенција за приватизацију није била под контролом буџета, колико сам само пута тражила да неко каже колико Агенција за приватизацију плаћа саветнике, правне финансијске оглашиваче, коме даје награду за успех у процесу приватизације па онда само кусур пренесе у буџет Републике Србије.  У буџету за 2012. годину у никад тежим временима за све нас, а не тражимо да купујемо круне него да народ није гладан, ви имате Агенцију за страна улагања са 508.190.480 динара и имате Агенцију за приватизацију са 305.188.000, али имате данас на дневном реду у Скупштини још једну Агенцију за привредне регистре и само ћу још на њу да вам скренем посебну пажњу.

Наводно самофинансирајуће агенције које раде послове развојне и стручне по Закону о агенцијама, оне које министарства не могу па препусте агенцијама, значи само одређене послове је добила овим буџетом, али је занимљиво посебним закључком Владе, што не пише за Агенцију за приватизацију и не пише за ову Агенцију за промоцију  извоза износ од 210 милиона динара. Та иста агенција за посао вођења јавних регистара који је дошао у Скупштину да тражи од нас дозволу да ради посао државе,  у образложењу тог закона каже - нису потребна додатна финансијска средства за те нове надлежности. Ја не знам да ли се у истој згради пише образложење за закон о агенцији за привредне регистре који потписује Влада као предлагач и да ли се ова књига иза које се опет потписује Влада пише у истој згради под истом Владом под истом диригентском палицом или можда не. Да ли је 210 милиона толико безначајна сума средстава која се посебним закључком даје тој Агенцији за привредне регистре одговрите ви господо новинари, ви савест друштва. Своју расправу о Агенцији за привредне регистре сам у Скупштини базирала на лошем Закону о јавним агенцијама назвавши га кривим торњем у Пизи који тоне и уместо да се тај торањ, јер није правна атракција и законска, као лош закон чува и показује туристима него да се исправи, и све остале законе усклађујемо са тим кривим торњем, Законом о јавним агенцијама који тоне. Оснују се средствима из буџета, средствима грађана, наводно стекну нека средства да се самофинансирају издајући потврде у које не улажу никакву памет, знање или било шта друго, а кад потроше новац врате се на државна јасла као Агенција за приватизацију. Шта је најстрашније? Агенција за привредне регистре је преузела из 14 других закона да води регистре, и гласила, и финансијског лизинга, и привредних регистара, и разних осталих спортова, од спорта до финансијског здравља, да тако кажем, привредних субјеката. Посао вођења јавних регистара као јавних књига је посао државе и не може да се као поверени посао препусти јавној агенцији над којом држава нема директну контролу. Да ли би када матичне службе Косова биле предате да су биле у рукама неке агенције и под влашћу једног човека као што то данас тражи директор Агенције за привредне регистре? Не постоји држава на свету у којој су матичне књиге и остале јавне исправе власништво неког другог сем државе. А предлогом закона о Агенцији за привредне регистре ова агенција тражи да буде власник те базе података коју производи, цитирала сам вам закон. Значи, ви дате неке податке да би се регистровали као предузеће или дате податке о финансијском лизингу или дате податке о томе да сте регистровали неки лист, неко удружење, Агенција сматра да она производи ту базу података, а ви сте унели у неки образац те податке и она ће то продавати. Информацију о томе ће она продавати и наплаћивати, да би је за то оспособили да је као држава плаћате захтев да вам да податак вама који сте је створили ви из буџета намењујете 210 милиона динара, а они  кажу - ми ћемо водити све регистре за то, не требају паре, али ће требати образложен захтев да дамо било који податак из тих јавних регистара. Да ли је ова држава шизофренична? Или мислите да сам употребила прејак термин?

Па од господина Шабића можете да добијете било који податак по Закону о приступу информацијама од јавног значаја, али кад код ове агенције будете тражили податак који вам је неопходан, да неког дужника пронађете или да видите какво је стање у привредном регистру који је оснивач, чак ће и држава морати да пише образложени захтев и да плаћа таксу, јер ту треба ангажовати неке људе и неке софтвере да се таква потврда издаје. Како је то могуће да на једној страни грађани имају право да сазнају све, а да на другој страни сама држава себи измиче ван надлежности контроле најважније јавне регистре. Је ли прејак термин шизофренична држава или је ово начин да се задовоље апетити оних са којима се и даље планира оном математиком која више није поуздана, где два и два нису четири него пет и где се изборни пораз може претворити у победу тиме што формирате коалициону владу попут ове која јесте и хвалите се да она почиње да крцка крај свог редовног мандата. А колико је то коштало грађани знају.

Знате, кажу и смрт која јесте губитак живота није увек чист губитак, јер ако човек смрћу губи неподношљив бол или прекида болест која унижава достојанство човека онда је та смрт нешто што доноси добро тако болесном човеку. Крај власти која чини недостојан живот грађана и која све ради тако да вам једно прича, друго мисли, а треће спроводи у дело, рачунајући да у овом бројгеловском другом плану никад не можете да пронађете њихове мотиве и циљеве и да нисмо у стању да сазнамо шта овакве промене коме доносе, таква власт не заслужује да траје. Требало је да распише изборе много раније, а наше стрпљење је изузетно. Ми ћемо сачекати редовне изборе, а да ли ће грађани сачекати, па и држава, да плаћају сутра за судски податак из 15 дефинисаних регистара које преузима ова агенција и све остале који се буду формирали, од  регистра судских забрана, регистра удружења, друштава, савеза у области спорта, представништава страних задужбина и фондација, регистар задужбина и фондација, регистар стечајних маса, регистар финансијских извештаја и података о бонитету, а нико не може да конкурише на јавним набавкама ако не добије овакав обрасац. Причала сам у Скупштини, добила грађанка да плати порез на стан који нема, ушла у шалу и каже - поклањам стан пореској управи, али вас молим да пре уручења кључева закажемо прес конференцију па да дамо градоначелнику Новог Сада и пореској управи да поделе тај стан, али је свесна да ако не напише формалну жалбу да се жали за одређен порез на стан који није у њеном власништву она заиста може да добије пореске обвезнике на вратима или решење о извршењу и да плати порез на стан који нема. То је у овој држави стварност, а знате колико кошта такса? 320  динара, јесте мало је то, али се за 320 динара неколико дана може купити хлеб, то је ова држава себи дозволила. Значи, регистар туризма, комора, мера и подстицаја регионалног развоја, регистар страних удружења, регистар јавних гласила, регистар финансијског лизинга, регистар заложног права на покретним стварима и правима и регистар привредних субјеката. Ова агенција би под причом да хоће да нам достави извештај како су и где потрошене субвенције данас кад су потрошене преко шест милијарди,  јер је  то значајна примедба Европе, потрошене у уредбама, нетранспаретно, тражи да добије све ово, а ми као држава не знамо ни власнике јавних гласила. Ево управо се данас о томе води жучна расправа, ми не знамо колико таквих агенција заиста постоји, не знамо кад су почеле да се самофинансирају. Сад се ево враћају на јасле и питање шта ћу ја све успети до понедељка да у овој дебелој књизи нађем и чиме ћу моћи да вам докажем да је ова власт заиста превршила сваку меру у непоштовању елементарне логике грађана и пристојности у комуникацији са посланицима.

Коме сад да верујем где ће сад 210 милиона, агенција каже нама не требају паре, Влада им одредила новац, хоћемо сада овде да правимо хумористичну серију и да данас тражимо од Агенције за  привредне регистре у расправи о појединостима да се одрекну оног новца који они нису тражили, а Влада им даје, а онај који траже ђаци, студенти, расељена лица, они који немаји да овере књижицу зато што им је у поступку приватизације неко исплаћивао плату, није им уплаћивао доприносе, ко ће њима да да, којој ће они држави да се јаве и пријаве и  ко је данас држава у ствари и ко је задужен да решава ова питања? Могу само да вам кажем да власт  која у новом буџету има отплату главнице повећану са 26 милијарди динара само на стране кредите, на 38,8 милијарди динара сопственом заслугом учинивши задужење већим од 45% од бруто друштвеног производа који је непоуздан. Као тако висок не може да каже да улази у редовну четврту годину улагања са правом или квалитетом владања. Власт која на камате треба да плати само на стране кредите 26 милијарди динара каква је то власт, власт која је имала гаранције које су јој пале на терет 5,5 милијарди а сада ће имати 11,1 она већ зна да ће јој 11,1 милијарда пасти на терет, она већ зна нешто зато што неће да заведе ред у својим јавним предузећима, каже - губиташи су и ми морамо уместо њих да плаћамо. Ко ће уместо нас грађана да плаћа наше неопходне рачуне зато што немамо посла, не зато што нећемо да радимо него зато што нам ова држава није дала прилику да радимо.

То су питања која не могу да буду сва постављена у ограниченом временском трајању седнице, то су питања која ће тешко доћи до оних у чије име их постављамо због цензуре која је на сцени, али не могу се укинути избори надам се још увек, па ћемо на њима имати прилику да сви о овој власти, али и о нама који ове појаве и овакве ствари критикујемо и о њима говоримо и раније ваљда моћи и да судимо и да добијамо оцене и да на основу тога преузмемо одговорност. Значи, буџет почиње у понедељак, расправа ће бити занимљива, још једном доказ - власт једе грожђе а нама грађанима трну зуби докле....Бог зна....Изволите ако имате питања:

Новинар: Поменули сте ову Агенцију за приватизацију да ће поново бити буџет корисник, та Агенција је радила 10 година, данас у скупштини има одбор, и сам премијер је рекао на једном скупу за инвеститоре  да је приватизација лоше рађена , да је било спорних приватизацији, чиме би одбор требало данас да се бави?
Јоргованка Табаковић: Ја молим грађане да своје сећање сматрају поузданим извором информација, 2001. год када је на захтев старатељског фонда Светске банке основана Агенција за приватизацију, Агенција за мала и средња предузећа и када је нацртана шема приватизације и списак предузећа које треба приватизовати. 2001. године, а пре тога су биле заустављене све приватизације по новом закону, још тада сам врло гласно аргументовано износила податке о томе да тај закон приватизацији где агенција сама расписује, спроводи, контролише поступак, није нешто што ће можда у спровођењу показати лоше резултате. Није то била роба са скривеном маном, то је био закон који је у себи имао уграђен фелер, сасвим намерно, јер толику количину површности и незнања оних који су узели да га некритички  примењују не могу ни да замислим. То су људи који су завршили редовне факултете и имају елементарну логику. Значи, ако је директор могао да у проспекту приватизације у пријави за приватизацију не прикаже имовину којом располаже и да то нико не проверава него да то тако иде, а онда се испостављало да се наплаћује дуг из иностранства, да је предузеће продато за мању цену од вредности залиха које има у магацину, да се уговор не поштује, али да агенција одлаже рокове за непоштовање, да се продаје имовина пре законског рока и у износима већим него што закон дозвољава о чему ми данас говоримо. Закон није био добар, а и тако лош се није примењивао. Уколико се по првој књиговодственој вредности не прода   ишли смо на смањивање вредности, у време господина Бубала, тих предузећа и могао је да постане власник предузећа било ко без икакве контроле и порекла новца и без икакве контроле да ли неко ко преузима неко предузеће јесте заиста са намером да настави ту делатност, таквих услова није било. Данас се чудимо одакле такав новац и како су нека млада и неука деца могла да учествују у приватизацијама и како је неколико породица купило пола Србије. То се никада није дешавало негде далеко иван нашег видокруга, одговорност за то сноси први господин Цветковић који је у то време био један од врло одговорних за саму приватизацију и чија је кућа из које је дошао изнедрила многе кадрове, па и самог гувернера, њихов је сарадник био, који су нанели овој држави ненадокнадиву штету. Чиме би требало да се бави одбор? Па ако је ова власт дозволила господину Јелашићу да се донесе Закон о Народној банци по којем он не одговара за штету коју нанесе такав закон код примене закона код Агенције за приватизацију не постоји, а самим укидањем акцијског фонда и превођењем у акционарски не може да се избегне одговорност. Значи, као што може да се одузима имовина и треба да се одузима имовина онима који су, кад се то докаже, стекли је на криминалан начин, на исти такав начин треба процесуирати и те директоре агенција. Да вас подсетим, моје посланичко питање је било - када је и ко приватизовао предузећа, по директорима Агенција за приватизацију, где су њихове имовинске карте, пре доласка функционери су били, какве су им имовинске карте данас, али по пријави пореза које пријављују као и сви други грађани Србије, колико је предузећа отишло у стечај у време владавине сваког од њих и кад кажем владавине то је више од царске владавине. Ја сам добила од љубазног господина Ћирића број у маси колико је предузећа, закључно са Владиславом Цветковићем који је тренутно директор, али колико су имали и колико имају данас то виде грађани који живе у срединама тих директора и нажалост у овој држави кажем онај ко тако много украде да може да поткупи он може и да, иако је олош и лопов, каже и тужи онога који га тако назове са правом зато што има довољно новца и може да оним институом, рекох недостатком доказа, опере свој образ и руке и да избегне затвор. Али кажу, може али не може довека, надамо се да таква пракса и неправда неће трајати.
Да има један куриозитет у буџету, веровали ви или не, где и објашњавају ставке буџетске по контном плану да би се посланици лакше снашли, а ми би волели да имамо ревизије завршних рачуна пре добијања новог буџета да би могли лакше да гледамо, јер до такве ревизије нисмо ни знали колико пара потроше на повучена средства које су добили. Значи, не умеју ни да искористе паре које су узели кредитима. Овде постоји једна ставка, каже та и та ставка садржи наканаде за одржавање посланичких клубова,  и сад замислите на сајту стоји овај закон накнаде за одржавање посланичких клубова укинуте пре три године, није то случајно. Значи, парламент дивна, лепа, осветљена зграда сав сјај који је ова власт пристала да да парламенту, сјај аргументоване расправе, сјај добрих разговора у којима ће се закони мењати набоље би можда да угрози сјај онога који једини треба да сјаји. Зато је парламент сведен на најниже гране, у њему се одржавају разни скупови, али се најмање о њему говори и памти као по добрим и квалитетним дискусијама које су учиниле да се неки закони побољшају и побољшају живот грађана, зато је могуће и такву неистину садржати у Закону о буџету, али је она кажем једна која мене вређа, али шта је ово, коме требају паре, коме не трабају, то су већ посебне приче, а кажем каквих ће све занимљивости бити до понедељка треба ово прочитати. Погледајте који је ово фонт, то је нешто минус два јел постоји такав фонт, е такав је овај, не диоптрија него фонт, страшно. Изволите. Ако немате више питања ја идем сада да радим, хвала вам на пажњи. Кажу министри највише воле кад сам ја одсутна. Пошто ја не волим кад су они срећни због мог одсуства ја идем да их мало подсетим шта треба да раде. Довиђења.