„За сваку агенцију треба да се направи попис имовине, свих предмета који нису решени, свих злоупотреба, утрошених средстава, урађених и неурађених послова, а изнад свега попис рачуна и новчаних средстава чији су се токови гранали на разне стране, али су увек мимоилазили буџет Републике Србије. Грађани више немају времена, а имају избор 6. маја да не дозволе трошење јавног новца, који је њихов новац, да не живе све безнадежније и теже. Српска напредна странка створиће бољу инвестициону климу и покренути инфраструктурне пројекте „Морава-Вардар“ и „Лука Београд“, који ће учинити да Србија буде мост између истока и запада,“ истакла је др Табаковић.  

Транскрипт конференције за новинаре, 29.03.2012.
Др Јоргованка Табаковић: Поштовани новинари, отварам редовну конференцију која четвртком има тему економска питања, али морамо да започенемо оним шта Србија бира 6. маја, односно имамо наметнуту тему да по изјави Јелене Триван Србија 6. маја бира између „рата и мира“. Ја не верујем да у Србији постоји иједан грађанин који се неће насмејати овако постављеном избору за изборе 6. маја, јер не верујем да постоји ико у Србији ко мисли, верује, ко се боји и не дај боже нада да ће Србија бирати између рата и мира. Избори 6. маја су избори између Србије просперитета, Србије у којем најбољи треба да иду напред и Србије која краде будућност генерацијама које долазе задужујући их неконтролисано и бахате за сопствено самоодржавање. Онима који нису свесни да је ова Србија 2012. поручујем - 6. маја Србија бира између напредовања и развоја и назадовања и дугова. А кога ће бирати, то ће грађани да одлуче сами. Кажу СНС није кренула агресивно у кампању и онима који су заборавили ја желим једно подсећање да поднесем као извештај о раду СНС уназад 3,5 године где је на пример данас општеприхваћена прича о укидању парадржавних органа и организација које су побројане до 137, прича коју данас радо плагирају сви. За СНС, да подсетим, то је била прича која се заснивала на томе да ова држава мора да има државни апарат који може да поднесе њена привреда, државни апарат који је ефикасан и који могу да поднесу њени грађани у чијем интересу та држава и треба да ради. Почев од научне основе како то изгледају, како се понашају и која права имају регулаторна тела у правном систему Републике Србије, који су то недостаци у вези са њиховим функционисањем у Уставу прескупом функционисању и тиме што трошковима не одговарају за услугу и корист коју грађани имају од њих до амандмана где је само у последњој години четвртину од укупних 4000 амандмана поднела СНС са својим 21 послаником говоре о томе да смо ми странка која се борила за бољи живот грађана Србије, не само у кампањи за разлику од многих, већ све време свог постојања и то на начин да смо овоме поднели закон у скупштинској процедури по којем се прича о одговорној, јефтиној и ефикасној држави превела у законске пројекте. Један је био на нивоу измена Устава о смањењу броја посланика примерено величини државе, а овај који се тиче укидања сувишних агенција о чему данас причају сви такође је предат као законски пројекат по којем  по закону о Влади се доноси решење по којем се све агенције које раде сличан посао спајају,  али не онако како су се спајала и оснивала министарства, значи не према апетитима коалиционих партнера него према снази државе коју треба да сачувамо и унапређујемо, а то значи да се за сваку агенцију направи попис имовине, попис предмета који нису решени, попис свих злоупотреба, утрошених средстава, али и попис послова који је урађен, или није урађен, а изнад свега попис рачуна и новчаних средстава чији су се токови гранали на разне стране, али су обавезно и увек мимоилазили буџет Републике Србије. И то је строго прецизирано амандманима и ја подсећам оне који данас воле да у јавним наступима кажу укинути сувишни број агенција да смо на пример Законом о буџетском систему тражили да свака агенција има свој рачун који ће се водити у рачуну трезора том такозваном консолидованом рачуну трезора код Министарства финансија где се контролише, прати и евидентира сваки трошак ових и оваквих агенција. Да нам се не понови пракса да док има пара Агенција за приватизацију је самостална и само кусур од продаје предузећа уплаћује буџету, а када јој понестане пара, а  не знамо где су утрошене онда се поново накачи на буџет Републике Србије.

Докле ће грађани Србије који немају да финансирају оне који неодговорно троше државни новац, који не полажу рачуне о томе грађанима и који би најрадије да укину Државну-ревизорску институцију. Грађани Србије више немају времена, а хвала богу имају избор да не дозволе да се даље трошење јавног новца који је њихов новац обавља на начин да власт троши своје политичке привилегије, а да грађани живе све безнадежније и теже. Чули смо синоћ да је радо дочекан одлазак ММФ-а као јединог контролора, нас не чуди плоча и реприза коју нуде поново. Власт увек у изборној кмапањи не жели контролоре у лику ММФ-а, не жели да призна да је ДРИ стручна и компетентна да контролише како се троши новац грађана, а ми кажемо 6. маја грађани бирају не између рата и мира него између просперитета и развоја и напретка који је оличен у програмима СНС и бирају између таворења и задуживања које ће генерације уназад да плаћају. На чему темељим овај избор? Од правне сигурности и јефтине и ефикасне државе закона о јавним набавкама који је практичан доказ како ће се СНС борити против сукоба интереса и против корупције ја истичем да ћемо се у наредном периоду бавити детаљним објашњавањем своја два велика инфраструктурна пројекта који практично значи враћање слободе грађанима Србије. Слобода је једнако запосленост, слобода је једнако примати плату од свог поштеног рада, а тај поштени рад и могућност да се посао добије биће обезбеђен у пројектима Морава-Вардар и изградња луке Београд који треба да искористи географску погодност Србије која је између истока и запада мост, Србије која мора своје грађане да ослободи од беде тако што ће им дати посао и то не задуживањем, него јавним приватним партнерствима, најпре по угледу најуспешније земље попут Канаде у којима су од болница, школа и мостова изграђени инфраструктурни пројекти, а избегавајући грешке које су у тој области начиниле на пример Мађарска и Бугарска. Те мале грешке ћемо елиминисати разрађујући детаљно пројекат реализације спајања Дунава и Европе на најпрактичнији начин са Егејским морем и доказујући – не, ово није избор између рата и мира, јер је пут ка Европи, Европа је у ствари једини доказ мира и напретка  и да је Европа својим системом придруживања омогућила да се повећа животни стандард највећем броју грађана на пожељан ниво за разлику од система где је на пример могуће богатити се брзо и лако, знате где је то могуће или за разлику од система који омогућавају једнакост, али на много нижем нивоу животног стандарда, све потенцијале Србије, незапослене људе, младе људе запослене, а у ствари заробљене у агенцијама где им је пут до посла био страначка књижица. Ослободићемо да своју креативност примене и употребе и у оваквим инфраструктурним пројектима за које нећемо бележити кредите и рачунати колико нам треба камата да их отплаћујемо, него ћемо омогућити да Србија буде пожељан амбијент за улагање у којој неће бити ни јавне ни притајене корупције, и Србије у којој ће једини пут за напредак у друштву бити знање и кавлитет.

СНС је гарант тога и ми ћемо све оно што смо практично радили уназад три године понављати, али ће фокус бити заиста на инфраструктурним пројектима које ћемо реализовати и уверена сам оног тренутка када грађани буду давали поверење СНС и могућност да ове пројекте реализује да ће неки следећи избори бити не као за ову власт питање живота и смрти, него ће бити питање што бржег напретка и развоја, али ми за то имамо снаге данас у искусним људима и младима који уче поред нас и да ће неки од будућих мандата СНС заиста препустити младима који су сада моторна снага за добијање ових избора, а у неким следећим верујем она носећа снага која ће наставити реализацију неких нових пројеката. Ја у то чврсто верујем, зато се борим са огромном страшћу и жељом да грађани чују без обзира на цензуру која постоји у држави, која лагано клизи у тиранију и надам се да ће бити прилике да ове пројекте представимо свуда у Србији за шта је већ припремљен и план кампање.
То је било оно што сам ја имала у уводу да вам кажем, ако неко од вас има питања, нека изволи?

Новинар: Влада Србије је најавила седницу на којој ће тема бити мере штедње, па ваш коментар с обзиром да су у последње време трошили више новца?
Др Јоргаованка Табаковић: Грађани Србије немају никакав увид у начин трошења новца, а Влада која саму себе демантује јесте она која је прилично новца уложила у такозвану гиљотину прописа, за то је основала један савет и начин како га плаћа и финансира у време техничког бивствовања, јер у  време проглашених избора та Влада је техничка. Ми имамо свакодневно доношење уредби које су тај први коров који треба да се сасеца кроз гиљотину прописа, јер у свакој земљи гиљотина прописа не значи само укидање сумњивих процедура него укидање оних нејасних иза завесе донетих процедура, а то јесу уредбе. Грађани већ протестују, сељаци већ протестују против начина финансирања у нову сетву, ми би протестовали, али су избори начин да протестујемо што се и даље из шупљег буџета и државне касе повећава износ који се обећава страним инвеститорима да би овде отворили неко ново радно место, са 2000 евра по новом радном месту на 4000, и ефекте тога имате најбоље објашњене у буџету 2012.  године где је Влада која је од 2006. до 2012. уложила 5 милијарди евра, а у буџету даје образложење да је и да ће тим новцем запослити близу 19.677 радника. Изволите па поделите 5 милијарди евра са 19.677 радних места које је отворила или ће отворити, дословно пише у образложењу Влада Републике Србије. Колико се транспарентно троши новац на субвенције таквог типа, најбоље говори онај затамњени уговор за Фиатом, о томе довољно јасно говори неповучен кредит за Железнице од 800 милиона долара колико су Руси одобрили Србији и кажу нису били у стању да за 2,5 године од потписивања освоје тј, пројектима заслуже кредит и ево у изборно време поново потписују меморандуме, споразуме, најаве окоришћењу тих кредита. Значи, ако и то умеће да потпишу уговор о кредиту као врхунац умећа у Републици Србији не значи никакав бољи животни стандард, значи само нове обавезе и колико је још и кавих уредби донето вероватно на телефонским седницама пошто су сви на терену, суочићемо се када будемо дошли на власт када ћемо од тих који буду требали да напусте власт тражити прецизан попис имовине, класичну примопредају предузећа шта остављају иза себе да би грађани знали шта је стартна позиција неке нове власти. Значи примопредаја Србије њених биланса, њене имовине и њених средстава и што је најгоре њених дугова мораће да буде предмет тог записника, а ја уверавам грађане Србије да је та примопредаја, тај биланс и највећи разлог зашто власт ове изборе проглашава и изборима на живот или смрт, али не за грађане Србије него за њих саме, оне који су обављали власт у задње 4 године, а богами и многи од њих и мало дуже.
Има ли још питања? Ако нема више питања, ја се вама захваљујем. Хвала што сте присуствовали, видимо се, пријатно!