Пошто ова власт све мери новцем и то сматра једином вредношћу, покушај поткупљивања судија Уставног суда необичним привилегијама и дозволом да кроз сукоб интереса у вршењу функција у ствари доказују колико неуставних закона је усвојено, само део ћу навести, да је покушај кандидовања актуелног председника по трећи пут такође неуставан покушај и ово је начин да се Уставни суд потплати да не ради свој посао. А то да Уставни суд не ради свој посао имате много доказа у саопштењима са седница које се на сајту Уставног суда могу наћи и ви видите са колико се мање важних (нећу рећи неважних), али мање важних тема и проблема баве у Уставном суду. И ако нам неко ко је члан поретка у смислу уставности тај највиши правни ауторитет нађе у ситуацији чак не да захтева али да пристане на ту врсту привилегија какву ми шансу на будућност имамо као друштво?! Какву шансу на правду имају грађани Србије ако се СНС суочила са одбијањем амандмана на Закон о судским таксама где су тражили да се судских таксе ослободе они који треба да воде поступак за насиље и дискриминацију?! Одбијен је тај амандман са образложењем правно-техничких неких проблема па не знају како то да ураде, али је зато синоћ господин Цветковић усвојио један од наших аманмана где се казна за неплаћање као порески прекршај повећава да би распон био већи и да казна кад не платите порез неко правно лице не доведе буквално у стечај плаћањем те казне, а да неког другог та казна кошта једне бруто плате коју прима као директор у некој фирми. Значи, ми смо предложили да се висина казне  примери и величини предузећа и величини прекршаја и то је господин Цветковић усвојио.

Значи, кад треба узети од грађана ту се прихвата амандман опозиције, али кад треба ослободити оне који су жртве насиља и дискриминације држава не жели да се одрекне ни пар стотина динара судске таксе. Та врста лицемерја, та дволичност власти која пропагира кампање и не можете а да не укључите телевизор и да не видите узнемирујуће рекламе, да не жмуримо над насиљем и да се не правимо да не чујемо, не видимо на било ком каналу плаћеним рекламама, и на јавном сервису, а у ствари се претвара у одбијање да се ослободи таксе неко ко поведе поступак за то насиље. Ја се надам да ће грађани Србије заиста видети да је ова власт изгубила сваки осећај за реалност и да користи речи у инверзном значењу какве смо могли само да нађемо у књигама, не верујући да ће то једног дана да буде наша стварност.

Доносимо правила која једну функцију која се зове судска где грађани треба да добију правду и да рачунају да ће добити правду, министар правде и Влада предлажу да се судско особље финансира као остали државни службеници. Ко је завршио средњу школу зна да су три гране власти, законодавна, судска и извршна одвојене, а само Министарство правде део свог особља из реформисаног правосуђа препушта Влади, извршној власти,  најосетљивијем делу где им одређују плату. Нема везе што је то супротно закону, које је то исто Министарство правде усвајало у том истом дому где се надлежност Врховног савета одузима из руку да оно одређује примања, буџет и плате запослених у тим органима. Мени се чини да власт постаје аутистична увек када осети да је на измаку мандат, када покушава да уредбама и на неке незаконите начине тим зупчаницима који су да уредно пренесу функције са законодавне на извршну и када покушава да одлучује апсолутно о свему играјући улогу бога, али не да не могу да буду богови, не да ово није монархија, али они немају ни минимум људскости када усвајају буџет, када мисле само на себе и када могу да буду задовољени само захтеви коалиционих партнера да би ова власт по цену заиста најтеже ситуације доживела редовне изборе. Препоручујем им да прочитају ову причу и да виде како завршава човек који је хтео да постане краљ. И сви они који не желе да извлаче поуке из прошлости, из историје, ни ближе ни даље, морају да се сете да макијавелизам је старији од самог Макијавелија и да буџет који пишете по правилу Макијавелија а не по економским правилима и законитостима не може да опстане. Сви они који мисле да из историје не могу да се извуку поуке нека прочитају књигу оснивача Европске инвестиционе банке, господина Жака Талија, чија је последња књига Прорицање историје, кратка историја будућности где ће схватити да историја не почиње ни са овом Владом, ни 5. октобра и да овај народ има право на трајање, али уз овакву власт то трајање постаје немогуће.
Изволите, имате ли питања?

Новинар: Шта очекујете у економском смислу у Србији у 2012. години?
Др Јоргованка Табаковић: Па шта могу да очекујем од Владе којој је Фискални савет дао негативну оцену и то је докуменат који смо добили уз Закон о буџету који каже да се неће остварити пројекција, да нису реални основи, оспорили  су чак и дефицит, они су говорили да је 125, а тек на указивање Фискалног савета су рекли да дефицит износи у ствари 140 милијарди, измене Закона о порезу на добит Фискални савет оцењује као Закон који неће донети ниакакав нови приход у буџет, али ће тиме што ослобађају пореза на приход од камата оних који купују ове  хартије које штампа држава у првој или другој години смањити приход буџета. То је управо један од доказа колико Влада мисли само на себе, значи ослобађа пореза на добит оне који имају приход од камата, купују њихове обвезнице, и знате кога – нерезиденте, значи странце. На тај начин ускраћује буџету прилив по основу пореза само да би могли да продају хартије од вредности којима ће постојеће дугове да замењују. Шта можемо да очекујемо у таквој ситуацији? Ја сам запретила господину Цветковићу јуче да ћу га тужити код Тадића. Тадић је рекао као председник да не могу више да хартије од вредности иду за кредите, оне морају да иду у привреду, а ова Влада  и даље одузима средства привреди тиме што своје  хартије од вредности чини атрактивним тиме што се умањује порез по основу тог прихода. И то, замислите, странцима који у својој држави треба да буду ослобођени тог пореза или  макар нашим Споразумом о избегавању двоструког опорезивања.
Шта очекујемо од Владе која се не држи основних економских постулата, од Владе која када предлаже законе се не држи ни елементарне логике, правде, правичности, фискалних правила и дефиниција, значи издашности пореза, узнемирава пореске обвезнике беспотребно тим изјавама од којих нема никаквог новог прилива, шта да очекујемо од власти која незаконито преноси на пословне банке контролу наплате пореза и доприноса, а то је посао Пореске управе. Поставила сам посланичко питање шта је од 2006. године Пореска управа урадила да изврши ту контролу наплате пореза. Ја се питам шта ова власт очекује од народа у смислу стрпљења и заиста немам објашњење чиме се руководе када излазе пред посланике са таквим законским предлозима, када се потпуно укидају права људи да пред судом остварују правду. Ви можете жалбу да пренесете само на трошкове поступка, али не и на пресуду на пример. Значи, нека елементарна права, двостепеност поступка, посао порезника препуштате  пословним банкама, а чиме се баве министри који одржавају телефонске седнице? Не желим да се у овој држави сматра нормалним да за професионално обављање посла неко добије награду, јер за професионално обављање посла постоји изузетак и надам се да се и грађани неће навићи на то да нормалност и одговорност постану инцидентне појаве. И ако предуго траје такав начин односа према грађанима, али надам се да ће их овај извештај Државне ревизорске институције отрезнити, јер био је онај краљ у причи који је хтео да запали све књиге да нико не сазна да ли је пре њега било бољег краља. Изградио је велики зид да нико не може да оде у другу краљевину да види да ли је било бољег краља. Али да ли се може тако уништити и извештај Државне ревизорске институције о контролисању 47 пореских обвезника корисника јавних средстава код којих су утврђене неправилности и, веровали ви или не, само код два ревидирана субјекта нису утврђене неправилности, само код два и то даје наду, ја нисам песимиста ако постоје и 2 од 47 контролисаних субјеката, постоји још неко у овој држави ко је сличан СНС, ко верује да може да постоји ред, да закони треба да се поштују, а не да излазе са предлогом као ова Влада која тражи да се текућа буџетска резерва за коју не подноси нико извештај, ни Скупштини, повећа са 1,5% на 2%. Значи за 25% они повећавају масу средстава за коју никоме не полажу рачун где ће потрошити.А знате у односу на шта је одређују? У односу на приходе од прибављања рефинансијске имовине, у преводу, у односу на хартије од вредности које сами штампају. У односу на оно за шта си се задужио, себи дајеш право још 2% да можеш да трошиш, а да никоме не полажеш рачун. У кућном буџету каже супруг својој жени, знаш минус по текућем рачуну који сам направио за првих недељу дана од 100 евра некако ћемо подмирити, али још 2 евра немој случајно да си ме питала где сам те паре потрошио. Ако државни буџет износи 9,5 милијарди евра и ако су обвезнице у значајној цифри извор за финансирање тог толиког трошка, немамо поуздане цифре, али је огромна. Можете да замислите колико је то кад нама Влада каже - немој случајно да би ме неко питао где сам потрошио 2% од укупног прихода од те нефинансијске имовине. То значи да сте се осилили, то значи да вам је крај близу. То значи да сте умислили да сте бог, а кажем - нисте довољно ни само човек.
Изволите? Ако нема више питања, ја вам се захваљујем!