Бојан Терзић: Дакле, Управа за јавне набавке је објавила овогодишњи извештај, за 2011. годину за период 01.01-30.06.2011. Одмах на почетку треба подсетити да управа сачињава и овај полугодишњи извештај на основу кварталних извештаја који достављају сами наручиоци. Укупан број наручилаца у Србију процењује се на 12.000 при чему само 3.529 наручилаца је поднело извештаје Управи за јавне набавке  за 2010. годину. Откуда толика разлика у укупном броју наручилаца и броју наручилаца који су поднели извештаје? Свакако један број наручилаца не прелази у својим набавкама доњу граничну вредност за примену закона, а то је 18.000 динара, један број наручилаца спроводи набавке преко других наручилаца, али се основано може претпоставити и да велики број њих не подноси редовно извештаје о јавним набавкама управи. Иначе, укупна вредност евидентираних јавних набавки за првих 6 месеци 2011. године износи 122.527.190.000 динара. Укупан број поступака је 60.022, значи за првих 6 месеци, у 2010. годину за целу годину износио је 83.693, очигледно је у 2011. години просечна вредност поступка јавне набавке  опала, што је лош показатељ, јер то значи да долази до укрупњавања јавних набавки. Ово је први пут да је просечна вредност по поступку опала од 2003. године, то онда отвара питање економичности јавних набавки, односно да ли су трошкови поступка јавне набавке оправдани уштедама којима се остваре у том поступку. Таквих података нема нажалост, Управа о томе нема евиденцију као ни о просечном времену потребном за спровођење поступка. Постојећи негативни трендови су да су вредности удела малих набавки порасли са 12 на 16%, вредност удела преговарачког поступка такође је порасла са 24 на 26%, а оно што можда највише забрињава јесте и даљи пад конкуренције у 2010. години, просечан број понуда 3,5, а ове године 3,17%. Притом, то су поднете понуде, за конкуренцију  је прави показатељ колико има одговарајућих понуда по поступку. То су оне које се такмиче, то су оне које се рангирају применом критеријума који одреди наручилац тако да је овај број по нашим проценама и испод 3 понуде по поступку и то је заиста забрињавајуће.

Поставља се питање зашто је Уговор о јавној набавци мале вредности порастао поново на 16% и то се може објаснити злоупотребом појма истоврсности. Тај термин је уведен управо да се не би велика набавка уситњавала у мање процењене вредности, међутим ово се злоупотребљава па се ова истоврсност тумачи уско и тако је за неке наручиоце услуга сервисирања једне марке аутомобила и услуга сервисирања друге марке аутомобила истоврсна, а за неке наручиоце су то потпуно различите услуге иако сви знамо да је сервисирање аутомобила истоврсна услуга било која марка да се ради. Такође, проблем је и са поделом када говоримо о малим набавкама, поделом услуга на на Анекс 1а и Анекс 1б и то постоји у ЕУ и у директивама ЕУ. Код нас је то само преписано и очигледно се није разумела идеја те директиве. У ЕУ услуге у Анексу 1а су услуге које нису везане за територију, за националне прописе и слично и да те услуге ако прелазе одређену граничну вредност објављује се позив на нивоу ЕУ у Службеном гласнику ЕУ, остале услуге у Анексу -1б као што су правне услуге, здравствене услуге, услуге образовања,  јасно је да су због националних прописа и због могућности пружања везане за одређену територију. Оне се не објављују у Службеном листу ЕУ. Е сад наш законодавац је то преписао па је настала могућност злоупотребе, јер ви услуге из Анекса 1б можете набављати у поступку јавне набавке мале вредности без обзира на њихову вредност. Дакле, то показује површност оног ко чита директиве и њихово неразумевање. Велике набавке учествују са 84%, у тим великим набавкама отворени поступак учествује са 58%, а рестриктивни са 12%, како би слика изгледала боље. Управа за јавне набавке рестриктивни поступак је прогласила за конкурентан па је тако сабрала тај поступак и отворени поступак и утврдила да је учешће конкурентних поступака 70%. Ми не можемо да прихватимо да је рестриктивни поступак конкурентан зато што је довољно да имате три кандидата на листи и та три кандидата читаве две године учествују на тендерима, односно другој фази при чему се често дешава да та три кандидата само два подносе понуде и деле набавке.

Колико је ситуација лоша показује пример из окружења, у Хрватској за исти овај период је удео отвореног поступка око 83%, вредносни удео, наравно да не говоримо о неким другим примерима попут Пољске где је 93% или Шведске 99%. На нивоу ЕУ у периоду 2006-2010 тај удео конкурентних поступака је 75% зато што тамо рестриктивни поступак заиста је уређен да се може прихватити као конкурентан. Управа је у извештају навела да је у преговарачким поступцима из разлога хитности чије је релативно учешће у преговарачким поступцима порасло са 17-24% написала да је утврдила неправилности у поступцима вредним 1,4 милијарде динара и да је о томе обавестила надлежне органе Државну ревизорску институцију и Буџетску инспекцију. Поставља се питање зашто није поднела захтев за заштиту права? На тај начин би се пред републичком комисијом утврдила повреда закона и то би био директан доказ и основ за нечију прекршајну одговорност.

Један од бројних примера представљају две набавке МУП-а у овој годину, то је набавка факс ролни и 3.000 противградних ракета. Укупна процена вредности ове две набавке су око 2 милиона евра. Поставља се питање да ли је град ванредна појава, да ли можете очекивати у јануару или фебруару или марту месецу да ће у јуну или јулу месецу бити град. Мислим да сви врло добро знамо одговор на то питање. Али ево шта у вези са овом набавком у изјави у једном дневном листу каже начелник сектора МУП Србије за ванредне ситуације. “Полиестер“ мисли на компанију, тренутно има залихе од 2000 ракета, „Крушик“ око 200 ракета, док „Траел“ нема ракета на лагеру, објаснио би да уколико би ова прва фирма добила уговор да би те ракете могле да буду на располагању за три дана, а уколико нека друга фирма буде изабрана то може да се добије и за месец дана. Мислим да коментар није потребан.

Такође велики проблем су и преговарачки поступци који се спроводе са једним понуђачем из разлога разних где наручилац тврди да је то једини понуђач који може да изврши посао. Могуће је да у Србији има другог понуђача, али се поставља питање зашто наручилац није одлучио да у поступак позове и стране понуђаче. На тај начин бих конкуренција и домаће понуђаче натерала да дају нижу цену. Треба наравно рећи да је конкуренција највећи проблем. Разлог за то се налази на страни наручилаца и на страни понуђача. Наручиоци доприносе паду конкуренције и спровођењу преговарачких поступака, поступка мале вредности и необјављивањем јавног позива, док с друге стране понуђачи склапају недозвољене договоре чиме повређују конкуренцију. Понуђачи имају наравно економску логику када су видели да се такви договори исплате. Они на томе истрајавају, међутим држава у вези са тим мора да предузме озбиљне мере. Постоји и негативана пракса у виду подношења захтева за заштиту права од стране понуђача и у случају када су сами уверени да им је право у поступку повређено како би се у међувремену припремили за учествовање у поступку, на пример набавили неку робу коју нису имали или како би спречили конкуренте да закључи уговор. С друге стране, наручилац се тада налази у заиста тешкој ситуацији, замислите неку медицинску установу која набавља медицински материјал, лекове и када неки од понуђача уложи захтев за заштиту права она се налази пред избором да ли да настави да пружа услуге, да лечи пацијенте, да врши операције или да чека одлуку републичке комисије 3-4 месеца. Ако се погледа релативно учешће наручилаца видеће се да највеће учешће уимају јавна предузеће са 55%, затим установе са 20% , притом нико не говори о проблемима у Закону о јавним набавкама који се односи на комунални сектор. У комуналном сектору, он је тако урађен да никоме није јасно шта заправо ту пише. На пример, овај део закона прописује да субјекти који нису јавни наручиоци односно они који су приватно власништво имају обавезу да набавке спроводе примењујући Закон о јавним набавкама ако им је држава територијална аутономија и локална самоуправа долелила искључиво и посебно право на обављање неке делатности у комуналном сектору наравно. Проблем у овој области између чега уосталом одудара од комуналне директиве ЕУ што се то право не формализује, није додељено формално, али у пракси монопол не постоји и онда се поставља питање да ли у Србији постоје привредни субјекти у привредном власништву, већинском привредном власништву који имају искључиво и посебно право или једноставно речено који имају монопол. А који у некој комуналној делатности рецимо енергетика нпр. или превоз путника у јавном саобраћају, а који не примењују одређен Закон о јавним набавкама и када би требало да их примењују.

Такође, област телекомуникација је неуређена или уређена на погрешан начин, доношењем Закона о електронским комуникацијама 2010. године је уведен општи режим у складу са европским телекомункационим правима и од 2012. ће они фактички ступити на снагу, примењиваће се па се поставља питање да ли је Закон о јавним набавкама прави начин да се регулише и сектор телекомуникација. Такође,  проблематичне су набавке у области безбедности. Ту се троше огромна средства без контроле захваљујући уредбама о средствима посебних намена на Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране и Безбедносну информативну агенцију. Изузетак код примене Закона о јавним набавкама је постао правило. Готово све набавке која ова министарства односно БИА спроводи су изузете од примене закона. Притом, у тим уредбама пише да се извештај о спроведеним интерним поверљивим набавкама подноси министру односно директору агенције, дакле испада да сам себе треба да контролише и да извештава. Због свега овога можете видети да у извештају за јавне набавке нема међу највећим наручиоцима ни Министарства одбране, ни МУП-а, ни Безбедносне информативне агенције. Међутим постоји директива ЕУ која уређује набавке области одбране безбедности. И тамо се јасно каже да се Закон о јавним набавкама, национални, примењује и у случају набавке наоружања и у случају набавке опреме, и то се назива војна опрема и у случају набављања осетљиве опреме за потребе Безбедносне информативне агенције код нас нпр и да не може самим тим што се набавља неко наоружање да то буде поверљива набавка, потребно је да су испуњени неки други услови.

Подсећамо јавност да смо поднели Народној скупштини Предлог закона о изменама и допунама закона у фебруару и да смо објавили на нашем сајту и Нацрт закона о јавним набавкама. Овим нацртом се ствара један чврст правни оквир и добра правна база за реформу система јавних набавки у Србији. Искористићу прилику да се захвалим свима који су нам послали предлоге, коментаре, мишљења и учинили да овај закон, који тренутно довршавамо и побољшавамо, буде још бољи. Ја се надам да ће неко од вас, даме и господо новинари, поставити питање неком од министара – зашто нису разматрали Предлог закона, односно Нацрт закона који смо представили. Зашто нема ни речи о томе? И зашто нам не дају могућност да објаснимо решења која нудимо и да објаснимо како мислимо да побољшамо систем. Како смо синоћ чули, сви, Министарство финансија, планира да следеће недеље објави нацрт свог Закона о јавним набавкама. Тачније, то је нацрт о изменама и допунама Закона о јавним набавкама. Према нашим сазнањима, а чули сте и ви, о томе се доста говори у медијима, Управа за јавне набавке ће бити укинута. Наравно, ми смо жестоко против тога, то се може видети из наше предлога закона, где смо предвидели, уместо укидања Управе, заправо јачање и њених капацитета и њених овлашћења, јер сматрамо да је потребно да постоји једно тело, посебна организација, какав је њен статус, које ће контролисати и проверавати јавне набавке, која ће давати стручну подршку наручиоцима и слично. Такође, уводи се, колико знамо, оквирни споразум, притом тај оквирни споразум најдуже може да траје четири године. Е сад, то јесте у складу са директивом Европске уније. У тој директиви је дат рок од четири године као најдужи могући рок. Међутим, то није у складу са Законом о буџетком систему, где имате трогодишње финансијске планове, како ћете за четири године знати како ће, тј. колико ћете средстава имати за тај оквирни споразум. Предвиђено је да рестриктивни поступак, односно, листа која се сачињава у рестриктивном поступку се ажурира тим Предлогом закона министарства. Међутим, продужено је важење те листе на три године, а није повећан минималан број кандидата, како смо ми предвидели. Остало је три кандидата. Тиме рестриктивни поступак није учињен.

Такође, уместо да се укину основи за изузеће о примени закона који не постоје у директиви Европске уније, а и који немају никаквог оправдања, ни у смислу постојеће ситуације код нас, уведени су нови основи за изузеће. На пример, биће изузети од примене закона републичка, покрајинска и локална службена гласила. Зашто? Мени то, заиста, није јасно. Уместо додатне контроле преговарачког поступка, они су укинули и ону једину која је постојала, а то је била контрола хитних набавки. Укинули су обавезу за наручиоца да извештај о хитној набавци достави кроз јавне набавке. Такође, они укидају доказивање обавезних услова за све понуђаче, већ предвиђају да само понуђач који буде изабран као најповољнији доставља доказе о испуњености обавезних услова. Ми сматрамо да је то погрешно и да то није у складу ни са европском директивом, није у складу ни са осталим одредбама закона, са основним појмовима које закон дефинише. И ми смо у нашем нацрту предвидели и олакшали могућност доказивања олакшаних услова на начин што смо рекли да сви докази, који су јавно доступни на интернет страницама или на други начин, понуђачи нису дужни да  доставе. Предвидели смо, такође, да Агенција за привредне регистре води регистар понуђача, значи привредних субјеката које је она већ регистровала, а који испуњавају услове за учешће у поступку јавне набавке, који су платили порезе, који су платили доприносе, који нису осуђивани за кривична дела.

Подсетићу вас да постоји Закон о одговорности правних лица за кривична дела. Не знам колико се он озбиљно примењује. Уместо тога, они су увели једно једноставно, али неприменљиво решење. У Владином нацрту нема ни речи за борбу против корупције, што доказује да не поштују ни сопствену стратегију коју су усвојили пре месец-два дана. Нема значајнијих измена којима се регулише комунални сектор, а уместо да се реорганизује начин рада републичке комисије, како би доносила одлуке у предвиђеним законским роковима само је повећан број чланова са пет на седам. Такође, застарелост прекршаја није продужена, рок застарелости остала је годину дана. Засад толико о тајном нацрту Министарства финансија, а Српска напредна странка ће о овоме посебно говорити када тај Нацрт буде објављен и буде доступан свима.

Само кратко да се осврнем на уредбу којом се ограничава рок плаћања, јер велики део дуга државе према привреди је настао у поступцима јавне набавке, односно извор је Уговор о јавној набавци. Подсетићу да се моделом уговора који је обавезан и саставни део конкурсне документације дефинише рок плаћања. Тај рок може бити 15, 30, 60 дана и тако даље. И у зависности од тог рока плаћања понуђач ће и дати цену. Проблем је у држави, заправо. Односно, у извршењу буџета. Покриће се набавка, закључује се уговор о јавној набавци, а да ви немате обезбеђена средства и онда је потпуно неважно да ли ви имате 15, 20, 30, 40 дана. Ви то не можете платити у одређеном року. Не можете извршити уговорну обавезу, а уговор је странкама закон, што би рекао знаменити Валтазар Богишић. С овом уредбом се ништа не решава. Ограничен је рок на 60 дана, али ако држава не плати тих 60 дана, опет ће привредник морати на суд. И са уредбом и без уредбе. Осим тога, ако погледате из перспективе јавних набавки, том уредбом нису обухваћени највећи наручиоци. Значи, ни установе, ни јавна предузећа на која одлази 75% вредности свих јавних набавки.
Ја вам се захваљујем, ако имате неких питања, спреман сам да вам одговорим. Изволите.

Новинар: Питање је за госпођу Табаковић. С обзиром да треба парламент ускоро одлучивати о Декларацији о Косову, да ли сте ви можда дошли до неких сазнања како ће изгледати та декларација? И да ли сте спремни да је подржите? Очигледно да ће бити проблем око гласања у оквиру владајуће коалиције. И да ли је тачно да би Србија могла да има проблема са добијањем кандидатуре уколико та  декларација, тако да кажем, буде оштрија од онога што се очекује од ње?
Др Јоргованка Табаковић: О декларацији ћемо се изјашњавати онда када будемо видели текст. Без обзира на значај питања Косова и Метохије морам да вам кажем, ова Влада ничим у свом мандату није заслужила поверење унапред и на невиђено, чак и на овако важној теми. То да ли ће бити одложен датум, имали се прилике да чујете да Немачка већ предузима кораке да се одложи тај дан. Међутим, ја морам да вам кажем једно, колико год сви они који директно и индиректно подржавају ову власт одлажу тренутак силаска са власти оних који мисле да су вечити, редован рок за изборе се не може мимоићи. А ја бих, и у одговору на то ваше питање, а и у закључивању око Закона о јавним набавкама рекла следеће – најбољи, најбоља илустрација је управо Закон о јавним набавкама, коју можемо овако да кажемо – неспособни се баве последицама, а способни унапред спречавају злоупотребе. Зашто власт десет месеци, након нашег Предлога о изменама и допунама пропушта прилику да уштеди директно милијарду евра за оне који су у систему јавних набавки, за ових 12.000, а колико оних који су ван система, ја вам тврдим – буџет не би имао дефицит ако би ова одржава наплаћивала порез, ако би Пореска управа наплаћивала порезе и доприносе, што јој је законска обавеза, ако би сиву економију, у највећој мери увела у легалне токове, ако би применила Закон о јавним набавкама. А то значи да би велики износи кредита, којима се попуњавају буџетске рупе, могао да буде усмерен заиста за инфраструктурне пројекте. Колико су грађани изгубили што је ова власт састављена, на начин како јесте, и што је трајала оволико дуго, ја мислим да показује животни стандард, страх и безперспективност грађана који говоре, чак и о не изласку на изборе. Неспособни се баве последицама,  и то углавном причом, чак не и конкреним предлогом закона, а ми спречавамо злоупотребу унапред.
Има ли још питања?

Новинар: Нисте добили никакву чак ни неформалну информацију о томе како изгледа та декларација?
Јоргованка Табаковић: Ја мислим да три године постојања СНС говори о томе да су разговори и договори јавни, да су консултације такође јавне и присуства на колегијумима на скупштини су потпуно обисмишљена. Били смо на једном који се тиче ове теме и кад смо видели да се Скупштина и даље од стране Владе доживљава органом управе у њеном саставу. Ми више ни на те колегијуме не идемо и не бавимо се никаквим неформалним разговорима, али имамо информације да власт која је у паници, тако се прича, да можда чак покуша да избегне расправу о Косову, а ја се заиста тиме не би бавила. Ми се као опозиција бавимо пословима који ће конкретно допринети бољем животу грађана Србије, стављањем под контролу јавних средстава, јер за то имамо информације поводом овог извештаја, а за то шта је потписано, шта је ко са киме договорио и на шта ће Србија евентуално морати да пристане, ја о томе не могу да се изјашњавам, али морам још нешто да вам кажем, на питање а шта би СНС урадила. Ја могу само да парафразирам и верно пренесем став председника СНС ми би наставили преговоре стрпљиво, одговорно и озбиљно, јер проблем такве тежине се не решава ни брзоплето ни брзо без обзира на то каква обећања имате или колико желите да будете запамћени што сте решили неки проблем, стрпљиво, одговорно и дуго преговарање. Зашто? Сукцесија је завршена за 4 дана, ако се сећате, наводно завршена, сукцесија и дан данас јесте отворен програм ако им неко зарађује хонораре, пише нова правила, многи људи немају правила своје куће, пензије, своје фирме у бившим републикама и даље се деле конзулати амбасаде и даље не знамо где су наша средства. Све што је брзо то је и кусо. Проблем државног интегритета захтева озбиљност и стрпљење, а не маркетинг и махање неким новим политичким поенима. Ово је питање на којем се заборављају и сујете и размирице  и остављају у позадину различити политички програми, али власт мора да заслужи подршку опозиције искреним и прецизним информисањем да се иза затворених врата договора око судбине било кога од нас. Не замерите на једној личној ноти. Синоћ сам имала прилику да на једној телевизији видим прилог у којем се славни професор иначе лекар Нобелову награду је добио за мир, лекар, спашавао је децу у Етиопији, вратио се у неким 80-им годинама у Београд и проводи своја поподнева у кафаници ту негде код Каленић пијаце, Радоман је презиме човеку, његова реченица: „Ја се као стари слон враћам у место где сам рођен“  је сувише тешка за све нас који смо са Косова, још тежи за оне који тамо живе да би неко рекао не могу да допустим да мој народ са недопустивом присвојном, мој народ, буде оштећен, да бих ја могла кад затварам свој животни круг да се вратим у место где сам рођена и многи који данас не живе тамо, а желели би, и они који су синоћ настрадали ти разговори морају да буду и отворени за народ за оне чију подршку очекујете, али врло мудри, јер последице таквих поступака стотинама година трају, а не животног века једног политичара, а не мандата једног политичара. Ја бих волела да они тога буду свесни. Надам се да ће бити, имаће нашу подршку ако се буду окренули таквом односу, а не стварању своје популарности односно славе на једном таквом тешком питању. Извините што је одговор био мало дужи, али ја тамо још имам и своју породицу и много тога. Уосталом, обоје смо и многи од нас воде порекло или имају директне везе, а то јесте наша држава без обзира на то што фактичко стање јесте најрастегљивији појам данашњице.
Хвала вам свима на пажњи, ми не умемо да будемо кратки зато што смо детаљни, али ви нам на томе нећете замерити. Пријатно.