Др Јоргованка Табаковић и Бојан Терзић - 17.09.2011.
На чему инсистирамо? Ми смо још у новембру месецу прошле године почели причу о уштедама које је могуће направити ако се смањи број министара у Влади Србије. Предали смо о томе у процедуру Предлог заакона у новембу месецу и шта се десило? Владајућа коалиција је одбила да расправља о томе, али је у марту месецу, 14. марта, изабрала нову Владу, реконструисану. Ми, напредњаци, смо тај подухват назвали „Реконструкција Титаника“, а да се показало да је то спашавање Титаника говори и податак да ће нам се у скупштинској процедури за који дан наћи ребаланс буџета после 6 месеци од реконструисања Владе и то уз притисак Међународног монетарног фонда.
Српска напредна странка је предлагала смањење броја министарстава пре доношења буџета за 2011. годину да би се уштеда могла предвидети у буџету који се троши читаве године. За разлику од нас, владајућа коалиција је реконструкцију направила под притиском , ребаланс ће нам донети после 6 месеци и нећемо моћи да утврдимо ни начин трошења, ни злоупотребе средстава из буџета управо због тога што ребаланс није урађен онда када је то било неопходно. Али су то ипак урадили и под притиском Међународног монетарног фонда. Оно што је најважније, Закон о јавним набавкама којим, видећете када вам колега Бојан буде образлагао детаље, којим је могуће уштедети 2 процента од бруто друштвеног производа, односно преко 60 милијарди динара, о томе неће ни да разговарају. То су само прилози за Дневник РТС-а где се прича да ће они нешто наводно урадити. Ако на интернет страници Српска напредна странка поставља свој Закон којим отвара јавну расправу и остаје отворена за примедбе, сугестије и критике, Закон којим се штеди 60 милијаарди динара, то значи да ова држава не би морала да узме међународних кредита ни кредита од комерцијалних банака у вредности од 600 милиона евра. То је директна уштеда, а уштеда ако се не би узели ти кредити и не би плаћали трошкови задуживања, трошкови камата, оптерећивања будућих генерација, сигурно се може проценити на милијарду евра годишње.
Српска напредна странка није странка која прати друге док причају о променама, али их не чине. Српска напредна странка је странка која води и за то има снагу, енергију и знање и Закон о јавним набавкама ја управо један од најконкретнијих примера економског програма Српске напредне странке. О детаљима мој колега Бојан Терзић, а све ћете иначе имати на нашој интернет презентацији.
Бојан Терзић: Дакле ја ћу почети са новинама које предвиђа овај Предлог закона о јавним набавкама. Најпре, то је усклађивање са директивама Европске уније, пошто важећи Закон није ускађен са директивама, иако је донет 2008. године, а директиве 2004. године. Затим, уводи се нов поступак, то је конкурентни дијалог, и два нова облика постојећих поступака, то је систем динамичне набавке и оквирни споразум.
Такође, механизам за контролу примене преговарачког поступка без објављивања јавног позива, затим је ту механизам за спречавање сукоба интереса и корупције у јавним набавкама, што постојећи закон уопште не садржи. Има и споразум о интегритету којим се спречавају договори између понуђача.
Увођење посебног начина контроле највећих набавки, сматрамо да је то негде, с обзиром на износ који смо предвидели као гранични, да је то негде између 35 и 40 уговора о јавним набавкама годишње. Дакле, те уговоре и тај поступак би надзирао грађански надзорник. Јавна набавка мале вредности је овим нацртом уређена на начин који обезбеђује потпуну транспарентност и отвореност овог поступка, са друге стране не дира у једну једноставност с обзиром да се ради о набавкама мање вредности.
Унети су међутехнолошки стандарди изричито и еколошки стандарди и различити подстицаји за наручиоце да приликом набавке воде рачуна о заштити животне средине. Уосталом, то је и посебно начело заштиту животне средине, јасно прописан начин и рокови за закључење уговора. Дешава се да прође и по три и више месеца од доношења одлуке о избору најповољније понуде до закључења уговора. Можете да замислите колике трошкове то проузрокује понуђачима.
Јасно и рестриктивно прописане могућности промене уговора. Знате да се у јавности често говори да је један од облика злоупотреба у јавним набавкама промена већ закљученог уговора о финансирању чиме се мења његова вредност, мења спецификација и слично.
Уређена концесија радова у складу са директивом Европске уније. Постојећи Закон о концесијама није усклађен са правом Европске уније. Влада је најавила да ће донети нов Закон о концесији ама и ми ћемо пратити да ли ће испунити обећање.
Уређене набавке у области одбране и безбедности. Ово је потребно нарочито нагласити, јер је ова врста набавки у потпуној тајности, а сведоци смо да су се управо у овој области појавиле две највеће афере („сателит“ и „набавка панцира“). Ми смо овде поставили бар јасну основу за детаљније уређивање набавки у области одбране. Јасно су прописани критеријуми када одређена набавка може бити проглашена поверљивом. Оно што је такође значајно, што нисам чуо до сада у јавности да је неко поставио питање: „Да ли и колико се набавке у области одбране и безбедности за потребе безбедносних служби, за потребе војске финансира из јавних средстава, средстава које контролише држава, али не из буџетсаких средстава које су намењене за те врсте набавке?“. Волео бих да, пошто стално говоримо о цивилној контроли служби безбедности чујемо и ово питање, рецимо у Одбору за безбедност Скупштине Србије. Повећане су надлежности и овлашћења државних органа које треба да контролишу поступак јавне набавке. То је пре свега Управа за јавне набавке, Републичка комисија за заштиту права и Државна ревизорска институција. Рад Републичке комисије за заштиту права је промењен, уведене су новине где треба да Републичка комисија за заштиту права доноси одлуке у предвиђеним роковима, јер је сада кашњење по неколико месеци. Рок застарелости прекршаја повећан је на 3 године, постојећи рок застарелости од годину дана је потпуно неприменљив. Ако ви знате када Државна ревизорска институција са недовољним капацитетима изврши ревизију јавних набавки из претходних година онда вам је сасвим јасно да постоји мала могућност за покретање прекршајног поступка и утврђивање одговорности. У примени овај Закон треба да донесе ефикаснију употребу јавних средстава. То је оно што се назива најбоља вредност за новац и надамо се и верујемо да су промене које смо предвидели добра основа за то. Само бих хтео да кажем да је увођење оквирног споразума веома важно, јер то омогућава укрупњивање набавки, бољу контролу самог поступка и уштеда у самим трошковима поступка. Овим нацртом смо подстакли поручиоце да примењују електронске набавке. У Србији нема уопште тог податка, нисам могао да дођем со њега, Управа за набавке то није навела, да ли је спроведена електронска лицитација, јер према проценама у Европској унији електронске набавке повећавају број понуђача и остварују уштеду од 5 посто. Такође, ова централизација набавки треба да омогући да се, пре свега државни органи, не набављају одвојено поједина добра, услуге и радове који се стално понављају и на тај начин ће се такође смањити трошкови примене.
Оно што је најважније, колико се може уштедети применом овог Закона, нова економска истраживања рађена у Европској унији показују да чак и мало повећање транспарентности и отворености доводи до уштеда. Објављивање позива за подношење понуда резултује уштедом од 1,2% (вредности набавке) у односу на набавку где позив није објављен. Уз коришћење отвореног поступка сачува се додатних 2,6%. На основу овога наручиоци који објављују позиве и још користе отворени поступак могу очекивати уштеде и од 3,8% укупне вредности набавке. Очекујемо да се вредносни удео јавних набавки мале вредности са садашњих 12% , смањи на око 7% (пре свега због промене режима набавке услуга из садашњег анекса 1Б), а вредносни удео преговарачког поступка без објављивања јавног позива са садашњих 24% преполови на 12%. Уштеде само по том основу би биле 1.6 милиона динара.
Процењује се да се 20% - 25 % јавних средстава намењених јавним набавкама изгуби због корупције. Уколико би смањили учешће ова два потпуно нетранспарентна поступка , дакле преговарачки поступак без објављивања јавног позива и јавна набавка мале вредности, остварили би уштеде за додатних 6 милијарди динара Предвидели смо бројне мере за смањење корупције које, уколико се ефикасно примењују, могу смањити ниво корупције са тренутних, како се процењује, 20 - 25% (имајте у виду да се велики број набавки уопште не евидентира и не подносе извештаји Управи, а према изјави директора Управе за јавне набавке, велики број малих наручилаца уопште не пријављује своје набавке) на прихватљивих 5% до 10%. Дакле, смањити корупцију за великих 15%, што је од укупне вредности евидентираних јавних набавки 40.958.295.900 динара (више од 40 милиона динара).
Ако би се корупција смањила и за 20 процената, што је сасвим могуће ако енергично примењујете и овај и друге законе уштеде, само по основу смањивања корупције биле би 54 милијарде динара што заједно са овим претходно наведеним уштедама износи више од 62 милијарде. Напомињемо да би се поред ових оствариле и велике уштеде у примени овог закона на набавке на које се тренутно не примењује (куповина и закуп непокретности, бројне набавке у области одбране и безбедности које се неоправдано проглашавају тајним, техничка опрема за потребе продукције радио и тв програма и др.). То значи да имамо празнину, не постоји било каква процедура по којој ви можете купити непокретност као државни орган било где у Србији. С обзиром да држава нема јединствену евиденцију о овим набавкама на које се закон не примењује, не можемо да проценимо колика је њихова укупна вредност (свакако да није мања од 1/3 до ½ евидентираних набавки), тако да не можемо проценити ни уштеде које би овај закон остварио у погледу тих набавки, али би оне биле свакако велике. Уколико део тих набавки пренесемо у оквир закона имаћете додатну уштеду.
Нацртом смо предвидели изричито да се у извештај који се доставља Управи на наведе које су набавке спроведене изван оквира закона. Проблем јавних набавки није само корупција, већ и конкуренција. Пад просечног броја понуда по поступку је константан од 2003, када је износио 8,5 док у 2010. износи 3,5. У ЕУ је просечан број понуда по поступку 5,4. Узрок пада конкуренције у поступку јавне набавке није само економска криза, већ и недовољна транспарентност, неизвесност наплате потраживања (што узрокује да се мала и средња предузећа појављују најчешће као подизвођачи великих компанија, чиме се смањује конкуренција и истовремено повећава понуђена цена), високи трошкови поступка, договори понуђача. Ако се на овом плану проблеми умање остварићемо и овде додатне уштеде. Што се тиче трошкова, и овде нема никакве евиденције. Ми не знамо колико заправо један поступак набавке кошта и колико је она ефикасна. У ЕУ се трошкови процењује на око 1,4 одсто средстава намењених за набавку. Неопходно је ради смањења трошкова поступка укрупнити набавке, делимично централизовати набавку, али водити рачуна да та централизација не доведе до смањења конкуренције и немогућности да мала и средња предузећа учествују, запошљавати стручне и независне људе, награђивати комисију и чланове комисије за јавну набавку када остваре конкретне уштеде.
Наравно, не очекујемо да се ове уштеде остваре само доношењем овог закона и одмах након његовог доношења. Потребна је његова вишегодишња и одлучна примена, а што је наравно ствар политичке воље. Српска напредна странка, њено руководство и њени чланови имају ту вољу, енергију и знање да остваре наведене уштеде.
Подсећамо Владу да је неопходно, али не на брзину, донети закон о приватно јавном партнерству и нови закон о концесијама , ради стварања услова за инвестиције у инфраструктуру и комунални сектор и ради усклађивања са правом ЕУ, јер инвеститор није спреман да троши своје време и новац на проучавање наших специфичних прописа. Потребно је пре свега због инвестирања, али и ради добијања статуса кандидата и преговора за приступање Европској унији донети ове законе. Ова три закона (Закон о јавним набавкама; Закон о концесији; Закон о јавном приватном партнерству) темељ су уређене и јединствене процедуре доделе јавних уговора.
Нацрт закона који је припремила Српска напредна странка је велики допринос у том смеру и зато позивамо још једном јавност и владајућу коалицију да погледају овај нацрт закона.
Јоргованка Табаковић: Ако дозвољавате ја бих само да додам следеће: Иако смо још у фебруару изашли са изменама и допунама Закона где смо кључне ствари које спречавају сукоб интереса, корупцију, повећавају конкурентност и омогућавају уштеде изнели још тада, владајућа коалиција није нашла времена да се о њима чак ни изјасни. Чиме се бави власт? Сведоци сте, правном празнином коју је стварила одлука Уставног суда као могућношћу да њихови функционери не напусте дупле функције. То довољно говори о природи режима и то довољно говори о крајњем времену да се власт промени и да после избора неко ко законе сада предлаже, не обећава него предстаља грађанима начин на који ће водити тај одговорни посао који се зове вршење власти. Не владати људима него обављати ту одговорну дужност најекономичније, најефикасније и најодговорније.
Хвала на пажњи и имаћете прилику да и извод о којем је Бојан говорио о кључним решењима Закона видите такође на интернет презентацији, али и читав закон ће бити постављен већ данас у току дана. Надамо се да ћете поред осталих важних тема, посветити пажњу овоме што треба живот свих нас да учини бољим.
Хвала свима.
