Др Јоргованка Табаковић и Бојан Терзић - 19.01.2012.

Актуелности ове теме доприноси извештај Државне ревизорске институције и јавно објављен налаз који је захваљујући градоначелнику Београда постао тема број један. Господин градоначелник је вешто замењујући тезе у својој одбрани рекао да неко брани да он исплаћује васпитачицама плате не 20.000 него 35.000, оне раде тако одговоран посао, то нам није рекао да он то ради незаконито, рекао је и да он врши централизовану набавку горива и мазива за све школе и сваки би обичан грађанин помислио да је то корисно, јер кад набављате са једног места добијате бољу цену. Јавност је остала ускраћена за објашњење да то ради посебна агенција и да државни ревизор нигде није могао да добије отпремнице и документацију која документује да је тај угаљ заиста стигао, да је испоручен и по којим ценама. О свим детаљима везаним за извештај Државне ревизорске институције у ових 47 ревидираних субјеката који, како каже мој колега Бојан, превазилазе наше најконзервативније процене одливања новца из буџета су у ствари превазиђене високо, високо и указујемо још једном да је било потребно усвојити измене и допуне које смо ми још у фебруару дали и да је уштеда коју смо предвиђали милијарду евра могла заиста да смањи дефицит у буџету. О детаљима како су те јавне набавке вршене  у полицији, Старој планини, Министарству одбране и Граду Београду као најзанимљивијим говориће вам колега Бојан Терзић.

Бојан Терзић: Хвала. Државна ревизорска институција је извршила ревизију 47 субјеката којима је обухватила јавне набавке и објавила је извештаје на својој интернет страници. Доступни су свима и зато вас молим да сви погледате, видећете колико је неправилности утврђено само у области јавних набавки. Искрено, заиста сам изненађен, много је горе од онога што смо претпостављали.
Извештај ДРИ, показује да смо ми из Српске напредне странке у праву што смо велики значај дали јавним набавкама. На претходним конференцијама, износили смо проблеме постојећег система који се могу обухватити са две речи: корупција и слаба конкуренција. Као основне недостатке у примени важећег закона навели смо неоправдану и неправилну примену преговарачког поступка без објављивања јавног позива, нетранспарентне мале набавке, спровођење набавки без примене закона иако за то не постоје услови.
Према извештају ДРИ, 85,9 милијарди динара, што је око 850 милиона евра, потрошено је на набавке које су извршене супротно Закону о јавним набавкама. Да подсетимо, укупно евидентиране набавке за 2010. износе 273 милијарди динара. Дакле, 1/3 тог износа потрошена је супротно Закону о јавним набавкама. Морамо да вам кажемо да ни сами нисмо очекивали оволико неправилности.  
Притом, овај податак односи се на само 47 наручилаца, а у 2010. години извештај је поднело 3.529 наручилаца. Извештајем ДРИ нису обухваћени неки од највећих наручилаца који су у 2010. према њиховим извештајима спровели веома вредне набавке. То су између осталих:
Министарство за инфраструктуру – 16, 3 милијарде
Термоелектране и копови Костолац – 13,7 милијарди
ЈП Електропривреда Србије 7,7 милијарди.
Ово само говоримо да покажемо колико су заправо неправилности веће, јер због недостатака особља Државно ревизорска институција није могла да спроведе ревизију већем броју субјеката, односно наручилаца па се и сума од 850 милиона евра која је потрошена мора узети са резервом.Она је свакако много већа..

ДРИ је спровела ревизију пословања Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова која иначе спроводе поверљиве набавке. Поверљиве набавке уговарају се непосредном погодбом.
Министарство одбране потрошило је преко 5 милијарди динара на поверљиве набавке, а 6,3 милијарди на јавне набавке, дакле видите однос. Основ је Уредба о средствима посебне намене. По тој уредби, поверљиву набавку спроводи комисија коју именује министар одбране и њему доставља извештај. Међутим, за 2010. годину ДРИ је утврдила да извештај о поверљивим набавкама нису достављени чак ни министру одбране. Занимљиво је шта је све предмет тих поверљивих набавки. Па рецимо као   поверљива набавка, између осталих, спроведена је и набавка шлемова, погодите ко је испоручилац, Миле Драгић. Плаћено је 37,6 милиона динара, и то авансно 100%. Кад плаћате аванс продавцу, ви га заправо кредитирате. Уопште у скоро свим поверљивим набавкама предвиђено је плаћање аванса 100%. То значи да наручилац кредитира испоручиоца односно продавца и то без камате.
Нисмо могли да видимо шта је све предмет поверљивих набавки, али имајући у виду да је по уредбама о средствима посебне намене дозвољено набавити кроз тајну набавку између осталог и превозна средства за службене потребе, ситан инвентар,  потрошни материјал, мазива и алате за одржавање покретних ствари за посебне намене, можемо само да претпоставимо шта је ту све обухваћено. Ми можемо да претпоставимо, а Одбор за безбедност Скупштине Србије  би то требало да зна. Међутим, уредбе о набавци средстава посебне намене су такве да не предвиђају било какав механизам контроле поверљивих набавки. Ми питамо министра одбране зашто нема извештај о набавкама средстава посебне намене, мислимо на писани извештај, не на усмени рапорт? Да ли ће и он, попут свог страначког колеге, рећи да ће наставити да ради као до сада, па било то и супротно закону, јер закон не ваља?! Изгледа да тренутно у Србији министри одлучују шта је добро у закону, а шта није, па зато и њихови партијски кадрови у јавним предузећима примењују само оне одредбе закона које им се допадају. Кад их на то упозори председник институције која је предвиђена Уставом, они јавно кажу да њих не занима шта та институција каже. Шта је још занимљиво у набавкама Министарства одбране?
Ако погледате тестиране јавне набавке у Министарству одбране (то је узорак који је ДРИ контролисала), видећете да су радови често уговарани по систему кључ у руке. Овакав начин уговарања је добра основа за корупцију, јер у тренутку уговарања, када утврђујете цену не знате шта за то добијате. У оваквим случајевима боље је, ако је систем инжењеринга неопходан, спровести преговарачки поступак са објављивањем јавног позива, с обзиром да код нас још увек не постоји конкурентни дијалог као одговарајући поступак за ову врсту набавки.

Иначе, однос тајних и јавних набавки још је лошији у случају Министарства унутрашњих послова у чијем саставу не постоји ни једна служба безбедности. Уредбом није прописано за потребе којих служби, односно организационих делова се прибављају средства која имају поверљив карактер. Пише - о томе одлучује министар. Ситуација је ту још гора,  52,28% чине тајне набавке што износи 4,6 милијарди динара. То је министарство које је, како министар каже, повратило поверење грађана. Ми питамо грађане - да ли им верујете да су ове тајне набавке спроведене легално? Ко то контролише? Подсећамо да набавка оружја, муниције, војне опреме осетљиве опреме по себи није поверљива набавка. Морају да постоје још неке околности које указују на потребу да те набвке буду поверљиве. У ЕУ оне нису поверљиве зато да би се обезбедило јединствено тржиште и у области војне опреме, а код нас је то потребно да би спречили поново неку нову набавку сателита или неку нову набавку панцира која реално може да се спровде под овим условима постојећим као поверљивим.

Занимљиве ствари су се догађале и у Министарству економије. У овом министарству често је конкурсна документација наплаћивана 15 хиљада динара, или 150 евра, иако се Законом о јавним набавкама  предвиђа да се могу наплатити само трошкови умножавања и слања конкурсне документације. Уз то, Закон о јавним набавкама дозвољава да се конкурсна документација може послати и путем електронске поште када не постоје никакви трошкови, ни умножавања ни слања.15.000 динара може да кошта умножавање конкурсне документације само ако она има 30.000 страна. Е сад, ви питајте у Министарству економије и регионалног развоја које су њихове конкурсне документације имале 30.000 страна.
Занимљива набавка је на пример и набавка жичаре Гондоле на Старој планини, направљено је толико неправилности да су једва стале на три стране густо куцаног текста. Највеће неправилности су што наручилац није припремио инвестициони програм, затим што је банкарска гаранција за озбиљност понуде тражена у већем износу супротно правилнику и што је уговор накнадно мењан анексом којим је рок коначне исплате смањен са 4 на две године. Поред тога, анексом је промењена вредност уговора са 496.378.000 динара на 4.669.000 евра, притом је рок плаћања преполовљен. Ово је пример на који начин се озбиљно крши Закон о јавним набавкама. Један од најважнијих услова конкурса, начин, односно рок плаћања накнадно је промењен. Како је министарство то могло да уради? Компанија која је изабрана као најповољнија изабрана је на основу тих услова, можда би друга компанија (будући да су у поступку учествовала  два понуђача) била повољнија и од накнадно снижене цене да је знала да ће рок исплате заправо бити 2, а не 4 године. Такође, будући да је постојао још један понуђач да су такви услови били у самој конкурсној документацији, питање је ко бих дао најповољнију понуду.
Затим, ЈП Путеви Србије, један је од рекордера по броју и вредности незаконито спроведених хитних преговарачких поступака, 1,13 милијарди динара када су у питању радови и 3,88 милијарди динара на кредите. Дакле, више од 5 милијарди динара потрошено је без објављивања позива, а да за то нису постојали законски услови. Само један наручилац незаконито је спровео преговарачке поступке вредне преко 50 милиона евра. На ово је указала и Управа за јавне набавке, коју ће Влада укинути наредних дана.
Ови хитни поступци спроведени су позивајући се на закључак Владе, број  344-6068/2009,  неки чак и годину дана од доношења закључка, а позивају се на хитност. Бар да је и тај закључак поштован, него није, није позивано више понуђача у поступак како је предвиђено поменутим закључком, него се углавном ишло са једним.
Исто тако, овај наручилац је и пример како се не поштује План набавки. Наиме, Управни одбор усвојио је априла 2010. План набавки у укупној вредности од 5,6 милијарди динара, од тога јавне набавке су 3,7 милијарди динара, остало су набавке на које се закон не примењује. Међутим, предузеће је у 2010. години покренуло поступке јавних набавки у износу већем за 6,29 милијарди динара, односно наведене јавне набавке нису биле предвиђене у годишњем Плану јавних набавки, већ су накнадно предвиђене усвојеним Изменама и допунама Плана набавки за 2010. годину, и то, замислите, у фебруару 2011. године. Ето начина да се План набавки учини бесмисленим, ето шта је за власт План набавки, обичан папир који могу да донесу и након што је завршена година у којој су набавке спроведене.

Град Београд је такође један од субјеката ревизије, тачније Дирекција за грађевинско земљиште, Агенција за јавне набавке и Агенција за инвестиције и становање. Дирекција је од планираних набавки реализовала мање од половине, а Агенција за инвестиције и становање спровела је мање од петине планираних набавки. Образложење је 1)недостатак документације, 2)незавршени претходни радови, 3)недостатак финансијских средстава. Није јасно како се нешто могло планирати ако нису обезбеђена финансијска средства и како је толики раскорак могућ од 50%
Дирекција за грађевинско земљиште је од укупно закључених уговора у вредности од 7,4 милијарди динара, у 63 преговарачка поступка без објављивања јавног позива закључила 3,5 милијарди динара, дакле скоро половину. У отвореном поступку додељено је свега 209 милиона динара, што је свега 2,82%.
На основу члана 7. ст. 1. т.2, без примене Закона о јавним набавкама  спроведено је 56 набавки  у износу од 14,1 милијарду динара, већи део по правилима Европске банке за обнову и развој од које су средства и добијена и у том случају закон предвиђа да сте дужни да приликом избора извођача примењујете правила те међународне финансијске институције која вам је доделила средства.

Постављамо питање - да ли је интерес кредитора важнији од интереса грађана који ће тај кредит плаћати? Правила међународних финансијских институција у области јавних набавки су сувише општа, непрецизна и не представљају никакву ограду за корупцију.
На овом месту, постављамо питање Влади као предлагачу Закона о изменама и допунама Закона о јавним набавкама, зашто се бар супсидијарно не примењују одредбе Закона о јавним набавкама и на ове набавке. Дакле, у реду примењиваћемо правила Европске банке за обнову и развој, али примењујмо и одредбе Закона о јавним набавкама које нису у супротности са тим правилима. Иако кредити нису буџетска средства, она ће то бити онда када будемо плаћали камате и главницу.

Агенција за инвестиције и становање  спровела је јавне набавке вредне више од 2 милијарде динара, од тога више од милијарду у 36 преговарачких поступака без објављивања јавног позива.

Пример злоупотреба правила поступка јавне набавке мале вредности представља Агенција за јавне набавке. Наиме, 120 комплета униформи за комуналну полицију укупне вредности 8.785.262 динара, набављено је у више поступака јавне набавке мале вредности, углавном наруџбеницом. Јасно је да су то истоврсна добра и да на годишњем нивоу прелазе износ који представља горњу границу за примену овог поступка. Ово је клаичан пример уситњавања јавне набавке да се избегне отворени поступак. Значи, једну јавну најбавку која вреди 8 милиона динара ви уситните на неколико мањих и спроведете, а то по закону није дозвољено.
Такође, имате и случај где је Агенција најпре примила испоруку уџбеника за потребе ученика 5. разреда, а тек затим спровела 9 фиктивних преговарачких поступака и закључила уговоре у укупној вредности од 19,5 милиона динара. Поставља се питање како је утврђена цена, начин плаћања, начин и рокови испоруке и други елементи уговора, ко је то уговорио пре Комисије за јавну набавку.

Јоргованка Табаковић: Оптужиће нас да смо против тога да деца уче, немојте молим вас.

Бојан Терзић: Таман посла, само је то требало на време планирати и спровести,  јер се зна увек када почиње школска година. И само да кажем да је нарочито занимљиво да је ДРИ коначно утврдила цену моста на Ади. Прва фаза унутрашњег магистралног  полупрстена са мостом на Ади, износи 450,5 милиона евра. Ето толико нас, за сада, кошта градоначелников новогодишњи „поклон“.

Поред свега што сам рекао, велики проблем је што се одлуке Републичке комисије за заштиту права не поштују, а она нема механизме ни да их спроведе нити да контролише њихово спровођење. Са оваквим овлашћењима Републичка комисија је само трошак, исто важи и за Управу за јавне набавке. Ми не сматрамо да их треба укинути, напротив ми сматрамо да их треба ојачати, то смо нашим предлозима закона предвидели, власт то није хтела да слуша, она ради управо супротно. И сад бих само хтео да вас подсетим на изјаву бившег министра још увек постојеће Владе која и даље траје на штету грађана, који каже, парафразирам – „можемо да имамо савршено чисте папире и поступак и да опет буде корупције.“ Ми постављамо питање - да ли су ово чисти папири о овоме што је писала Државно ревизорска институција, она је управо извештај дала на основу папира. Ми смо завршили наш предлог Закона о јавним набавкама, у наредном периоду ћемо и објавити на нашем сајту. Предлог закона садржи детаљна образложење свих понуђених решења и детаљну анализу ефеката. Ја се надам да ће власт коначно схватити значај јавних набавки и да ће наш предлог Закона о јавним набавкама уврстити на дневни ред неке од седница. Уколико не, ми ћемо усвојити Закон о јавним набавкама када будемо за то у прилици и примењиваћемо га ефикасно, строго и без икаквих изузетака.
Ја вам се захваљујем на пажњи, ако имате неко питање изволите?

Јоргованка Табаковић: Ја бих само да додам, ако у држави Србији никаву надзорну улогу није у стању да оствари скупштина Републике Србије преко својих института, ако штампа и медији због цензуре нису у стању да остваре контролу трошења јавних средстава, ако је и цивилни сектор као један од контролних органа до те мере компромитован да ни они не могу то да ураде, да ли је могуће да у држави Србији и Државна ревизорска институција као законит, Уставом основан, стручан орган не може да буде контролор трошења јавног новца? Да не може то доказује и признање, врло искрено и  несмотрено господина Ђиласа, који је рекао да он део закона неће примењивати и да се он неће придржавати препорука и закључака из чега можемо да извучемо закључак да онај који се кандидује за још један мандат градоначелника понавља једну историјски врло интригрантну реченицу која гласи – закон, то сам ја.! СНС се залаже, понављамо, за моћне институције, а не моћне појединце, а докле ће овако моћни појединци моћи да буду они који дискредитују једину  контролну институцију која може да ради, јер за то има овлашћења. Изволите?

Новинар: Ја бих хтела да питам, синоћ је Расим Љајић изјавио да неће у коалицију са СНС, па како гледате на то?
Јоргованка Табаковић: Ми данас гледамо само на злоупотребе Закона о јавним набавкама и не коментаришемо оно што ће бити предмет будућих разговора и не бих да коментаришем оно што није тема расправе. Ја мислим да онај ко  даје такве изјаве на позив СНС која се представља широким народним покретом да свако ко има било какву креативну енергију и жељу да помогне том народу да живи боље говори мало више о себи и да нисам сигурна да су спремни да се одрекну даљег посла на побољшању живота грађана Србије, али коалиција која је на власти одбијањем да разговара о овоме још у фебруару месецу је довољно рекла да њој нимало није важно што ће се грађани задуживати преко Владе. Управо онако како је Бојан рекао, да у овом тренутку то није терет буџета, кад се мимо постојећих средстава планира једна јавна набавка. Значи, нема пара, а планирамо нешто да урадимо, да створите дужнички чвор па неко предузеће, јер му нисте измирили обавезу иде у стечај, па ликвидирате нечију фирму, па неке људе оставите без посла и кад ствар дође до те мере да морате тај дуг да исплатите ви узмете кредит који плаћа ко? Ви, ја, сви грађани Србије.
Ако је неко спреман да оваква отицања јавних средстава из буџета подржи и да не буде на страни не СНС него на страни интереса грађана Србије то је њихов избор, ја сам уверена да чак ни господин Љајић не мисли то тако, али о свему томе отом-потом. Ја разумем те изјаве, знате, много је лакше спроводити изборе и изаћи на изборе док још буџет и државна каса пружају подршку да се иде на терен, да се обећава и нуди итд. Али сам ја уверена да ће грађани моћи да процењују учинке власти кроз извештаје јединог контролора чију стручност и добронамерност нико не може да доведе у питање. Значи, ја вас молим да и ви имате на уму да је заиста изузетно опасна изјава оног ко каже да неће поштовати закон, јер то није закон где он ставља на колима зимске или летње гуме па само свој живот доводи у опасност. Неко ко не поштује Закон о трошењу јавних средстава доводи у питање опстанак свих нас, будућност наше деце где имате буџет од 9,5 милијарди евра и где држава већ има проблем са отплатом страних кредита. То више није питање личне одговорности или неодговорности, то је питање одговорности за земљу у којој сте неки функционер. Тако да јесте то мало конформистички у овом тренутку, али ми не замерамо. Томислав Николић је много пута доказао да није сујетан човек, да наша врата стоје отворена, избори још нису расписани. Само госпођа Зорана Марковић из Агенције за борбу против корупције има термин предизборних активности који ниједан закон не помиње као основ да кажњава оне који су у опозицији, а и једну чланицу власти која је пола риба-пола девојка (говоримо о УРС-у) па само њима подноси пријаве и осталој опозицији. Нама су сарадници грађани Србије и ја верујем сви они који желе да грађанима Србије буде боље. Ми се поносимо онима  који ће у најскорије време бити представљени као неко ко се прикључује овом нашем покрету и овом тешком и мукотрпном послу којег се не бојимо  и којег једва чекамо да се прихватимо, а то је рад на бољем животу грађана Србије. Имаћете прилике да вас заменик председника странке у наредним данима о томе обавести, мало стрпљења па ћете и сачекати то. Најбољи ће бити с нама, сигурна сам. Најдобронамернији и најбољи ће бити са СНС.

Новинар: Поменули сте процентуално 52,28% су биле поверљиве набавке у МУП-у, о којој суми је реч?
Бојан Терзић: 4,6 милијарди динара то је планирано, међутим спроведено је негде око 2,6 или 7 милијарди динара, то можете проверити баш у извештају, али 4,6 милијарди динара је планирано а мање је планирано јавних набавки.

Јоргованка Табаковић: Али врло занимљиво, кад Бојан онако стручно каже - покретно средство, значи набавка аутомобила, горива, мазива то се сматра поверљивим.

Бојан Терзић: Знате да су биле критике из ЕУ везане за Министарство одбране и МУП у вези са набавком униформи, тако да...

Јоргованка Табаковић: Можда они који иду на неке тајне задатке, али ови који се појављују дневно, јавно, које видимо не видим да би били у домену тајних набавки.
Тако да се ми више бавимо овим законским пројектима, и биће занимљиво да чујете какав нам је закон о развојној банци понудила Влада. Мислим, имамо подељен посао, имамо оне који се баве сарадњом са коалиционим партнерима и разговорима, а ми из Економског тима се бавимо анализом Владе одлазеће која заиста све бесмисленије и бесмисленије законе предлаже. Очекујемо неки нови развој плаћања, али овај о развојној банци је такође нешто што ће бити врло занимљиво и не знам да ли ће бити за рубрику економија или за рубрику оно смешна страна новина.
Ми смо иначе увек овако мало досадни, аналитични, али шта да радимо кад је новац у питању бићемо још досаднији и аналитичнији кад будемо требали да то као власт радимо, будите уверени, зато смо сад овакви. Можда се некима и то не свиђа.

Новинар: Можете министарство по министарство, јер ово је превише.....

Бојан Терзић: Најзанимљивије детаље смо извукли имате, заправо се јавне набавке свуда појављују, и кроз билансе стања, и кроз извештај о правилности пословања где спадају јавне набавке, али кроз ревизију самих финансијских извештаја можете видети сваку конкретну набавку. Ми смо овде извукли што је најуочљивије на први поглед и најзанимљивије.
Јоргованка Табаковић: Занимљиво је ово што се у Нишу није одржала скупштина, управо због теме извештаја Државне ревизорске институције.

Новинар: Да ли ће ико да сноси санкције?
Јоргованка Табаковић: Па ја сам у једној од изјава управо то и рекла, ако Државна ревизорска институција не материјализује ове своје извештаје подношењем пријава и ако правосуђе које нема довољну дозу независности, евидентно је сами знате о чему се ових дана највише говори и пише, ако се то не заврши предвиђеним казнама онда се поставља питање да ли уопште Држана ревизорска институција и треба да постоји, као што у буџетском календару Влада има обавезу да нам достави у неком року буџет, али она то не чини. Ја сам хтела тај члан 31 да бришем потпуно. Чему служи нека одредба, што би рекао господин Ђилас звани „Закон, то сам ја“, чему служи то ако не поштујемо. Хајде да не трошимо папир и то не објављујемо. Међутим, Мишел Фуко врло цењени филозоф никада није одвајао надзирање и кажњавање. Његова врсна студија која говори о историји затвора и надзирања држи да је то једна целина две ствари, надзиремо трошење јавних финансија да би казнили оне који то не раде у складу са законом. То очекујемо. Колико ја могу да проценим, државном ревизору  не недостаје ни воља, ни храброст да ове поступке оконча, показао је то када је сутрадан по тој конференцији где се мени чинило да се господин Ђилас није осетио довољно ни стручним ни јаким да сам изађе на конференцију него је окупио екипу својих сарадника да му чувају леђа, сећате се како је то изгледало и визуелно, сутрадан одмах објавио врло стручан коментар где је демантовао све оно што је господин Ђилас као примедбу дао.

Бојан Терзић: Ако могу само да се надовежем на ово ваше питање, Државна ревизорска институција има ипак ограничена овлашћења, не из самог закона Државне ревизорске знституције  него из Закона о јавним набавкама, рок застарелости прекршаја је само годину дана, а ми смо још у фебруару предвиидели да се повећа рок застарелости на три године.

Јоргованка Табаковић:  У нашем закону казна за злоупотребу јавних средсава је забрана бављења делатностима ове врсте, значи оне дугопрсте којима се лако прсти умачу у мед, не можете да оставите  са правом да то ураде више пута. Врло занимљива казна и ми сматрамо да је основна предност нашег предлога закона управо то што све набавке морају да буду представљене као план набавки, а не да неко сам одлучује шта ће по јавним набвакам а по закону да ради а шта не и кажњавање које значи забрану бављења тим послом онога ко је спреман да умочи не прсте у мед него да одлије пола канте меда себи, тај поред канте више не може да се нађе.

Бојан Терзић: Ми смо предлогом закона предвидели и да  прекршајни поступак води Републичка комисија за заштиту права, то је рецимо и сама Влада, односно тим који је радио стратегију јавних набавки дао као један од предлога. Ми смо то већ имали раније као идеју зато што ће на тај начин прекршајни поступак бити ефикасан. Није само циљ да се рок застарелости повећа на три или пет година па да прекршајни поступак траје исто толико него да републичка комисија када се неки понуђач жали  да неки наручилаца није објавио јавни позив она може сасвим једноставно да утврди да ли јесте или није и одмах да изрекне казну и то је у складу и са директивом ЕУ и са националним законодавствима држава чланица где предвиђају да дела која врше ревизију поступка јавних набавки могу да изричу новчане казне и тамо баш пише да те мере морају бити застрашујуће, тако гласи предлог у случају кршења неких одредби закона. Наравно, могућност поништења уговора итд. Међутим, проблем је што у неким областима је наш правни систем застарео, не прати неке новине и онда је проблем то ускладити са свим постојећим законом.

Јоргованка Табаковић: Драго нам је што сте показали интересовање, заиста сте нас пријатно изненадили. Значи да смо успели да макар вас заинтригирамо за тему, искрено хвала.