Др Јоргованка Табаковић и Бојан Терзић - 23.02.2012.

Е па није могуће платити казну за злоупотребу закона. Такви канони откупа греха важе у једном делу католичке цркве, али је ово држава Србија и вас грађане Србије питам колико пута може да вам буде продата иста бајка о томе да вам власт жели добро, да мисли о вашем добру, а да у ствари 2011. године у септембру у време када прича о гиљотини прописа извлачи из архиве уредбу из оних страшних деведесетих година по којој је било могуће награђивати државне службеника са 5 просечних плата за посебан допринос у раду државних органа. Не, није ово за рубрику забавника „веровали или не“,12. септембра 2011. године господин Мирко Цветковић вероватно на једној од телефонских седница Владе доноси одлуку којом се доноси Уредба о допуни уредбе о признањима за обављање послова у државним органима.12. септембра 2011. године та се уредба мења тако да  износ новчане награде може да буде већи од оне која је у основној уредби наведена због успешне рализације задатака од нарочитог интереса за Републику Србију. Зашто је после 14 година Влада Републике Србије у време кад прича о брисању сувишних прописа једну овакву уредбу активирала? Уредбу о признањима из 1997. и немој да ми неко помеша то са 1998, годином касније, ово је време владавине социјалиста и оног дела ДС која је тада кроз Нову демократију чинила актуелну Владу Републике Србије коју је водио Мирко Марјановић, донела је уредбу по којем могу да се дају новчане накнаде 5 просечних плата, Влада је мења и каже може и више од 5 просечних плата, може да даје поклоне, то су три просечне плате и захвалнице. Шта је занимљиво? Коме се овакве награде могу додељивати? За успешно обављање послова од нарочитог значаја за рад државних органа, ако се сетите једног органа у року од 15 дана молим вас пријавите се добићете награду. Под 2, овакве награде могу да се додељују за посебан допринос у обезбеђивању и унапређивању правног система у одговарајућој области да та није реформа правосуђа, за успешан раду  повременом радном телу Владе или Народне скупштине и за дуготрајно ангажовање на пословима изван редовног радног времена. Онда када се тражи и објашњава грађанима, запосленим који имају ту срећу да буду запослени да не може да им се исплаћује прековремени рад, имали смо и штрајк у Колубари у најтеже време, Влада активира уредбу којом омогућава некоме да га награди поклоном или новчаном наградом са 5 или 3 или више плата за дуготрајно ангажовање на пословима изван радног времена. Али не по неком пропису и правилу где се зна - спремите документа, кажете и докажете колико сте радили и добијете то право. Нису то радне листе где вам се уписује колико сте сати радили, то је посебна одлука Владе, значи када бог у Влади, а питам ко је тај бог у Влади, одреди да неко заслужује ту награду добиће је. А добиће је и они који раде у повременом радном телу Владе или Народне скупштине. Тврдим да повремених тела, а један од њих је на пример и ово који се бави такозваном гиљотином прописа, Руси то зову гиљотину глупости, а ја то зовем замајавањем народа, може да се добије награда, а тих тела има више него агенција. Сваки министар је просечно ангажован у најмање три таква радна тела, и нама пласирају причу да раде за плату од 70.000 динара и да за плату од 70.000 динара постављају директора агенција који примају 300 и  400 000 динара. Е па неће бити, зашто ова Влада дозвољава да су агенцијама које злоупотребљавају монопол државе и не раде готово ништа или не раде нешто корисно исплаћују тако високе плате? Па зато што су нашли начин да уредбом из 97. ојачаном изменом  да та награда може да буде и већа од ове из 97. могу да исплате своје државне секретаре сами себе или оне који за њих раде у тим и таквим телима и органима од којих грађани Србије немају никакву корист а није сва несрећа у томе. Најстрашнија ствар у свему је што је уредба којом смо почели причу по којој су измењени коефицијенти за исплату оних који раде у државним службама, у ствари само конвалидација за већ исплаћен новац, значи Влада прво потроши паре па онда уредбом озакони.

Господин Цветковић  ми је то признао најдиректније на Одбору за финансије који смо имали поводом прекинутих разговора са ММФ-ом. Ова уредба из 97. на којој је Синдикат правосуђа реаговао тако што је тражио одговор од Владе и министра Цветковића да ли је и коме у њиховом мандату извршена исплата по овом основу. Добили су одговор да нису, а ја основано сумњам да је ова уредба такође требало да послужи као конвалидација кад у контролу дође тај зли ревизор па утврди да ова Влада разним својим помагачима сарадницима и онима који уместо њих раде против народа доносећи лоше законске прописе да им се исплате ове накнаде. Оно што је најстрашније код грађана пролази незапажено зато што седма сила, јавност, ви новинари и медији не смете то да објавите. Да се прво објави јавна набавка, па се онда распише тендер  у највећем броју случајева, прво се исплате плате онима који седе у саветима, комисијама и који добијају награде за лојалност режиму кроз ова тела  па се онда доносе уредбе којима се озакони потрошено. Колико ће пута та прича моћи да прође код грађана, да ли ће допрети до грађана да није грех господина Ђиласа то што су плате васпитачицама незаконито повећане вољом или присилом  за мене и грађане потпуно неважно. Сви медији објављују да ће Ђиласа зли ревизор распети на крст неког суда зато што је васпитачице стимулисао платом да лепо брину о нашој деци, а зашто не бринемо на исти такав начин и о лекарима који лече нашу децу, зашто не бринемо о онима који уче нашу децу, зашто не бринемо о онима који чувају наш ред и мир, зашто лажемо себе а можемо да слажемо грађане? Господо из Владе Србије, зашто лажете себе да ће грађани поверовати у ту лаж да сте имали добре  намере и да сте повећали плате само васпитачицама и незаконито исплатили пензионерима, зато што је извештај тог злог  ревизора порпилично обиман . Грађани нису у прилици да прочитају двеста двадесет једну страну, али ћу ја да им кажем само једну ствар - ово што је озакоњено, када је већ учињено, када је потрошено, покушано да се уведе у законски оквир могло је да буде избегнуто да је господин Ђилас поштовао свој статут по којем је градска управа дужна да му припреми пропис и створи законски основ за исплату васпитачица, пензионера или кога већ. То што је градоначелник одговаран за извршење буџета то је такође члан 52 Статута Београда и одговорност по Закону о буџетском систему и заиста је невероватно цинично и увредљиво за све нас да онај ко је обавезе које као град има на само 15 тестираних предузећа преко две милијарде динара у пословним књигама приказао да има обавезе само 568 милиона. Тај се брани добром које чини за васпитачице, односно посредно преко њих добром које чини за нашу децу.

На страни девет можете да проверите тврдњу коју износим само као један од детаља да градска управа, да град Београд који дугује по обавезама из пословања и то за испостављене рачуне и ситуације у 2010. години, а значи не по укупно провераваним корисницима којима дугују него само на основу 15 проверених дугују две милијарде и шесто седамдесет и један милион, а приказали су да дугују само петсто седамдесет и осам милиона и девесто четрдесет шест хиљада. Неуке књиговође, отпустите књиговође из Владе Републике Србије, можда ћете тако један од обећаних услова о смањењу запослених  у државној управи моћи да испуните. Да није овако озбиљна ситуација и да није то повећање по уредби о којој говоримо и по којој ће трајати ова српска серија мало дуже урађено то да је онима који имају дато још више, а да је запосленима са најнижим примањима смањена плата. Можда би неко и могао да поверује у добронамерност оног који је великодушан о туђем трошку, овако господине Ђилас тај ваш новчаник напуњен вашим способностима, вашом памећу и вашим знањем колико год да је пун неће моћи да опере грех за незаконито трошење јавних средстава и за одузимање грађанима Београда онога што им иначе припада, али господин Ђилас није усамљен случај. Господин Ђилас је издејствовао уредбу код премијера да се то његово незаконито трошење озакони па би питање за ову конференцију за штампу могло и да гласи: А ко је у ствари у Србији премијер? Још увек није најактуелније питање ко ће бити премијер, можда је најактуелније питање а ко је данас у Србији премијер?! Да ли онај који се потписује иза оваквих уредви извађених из деведесетих година и онај који незаконито потрошено уводи  у незаконит оквир или онај због кога се то ради. На то питање очекујемо одговор од грађана Србије, а могу да дају исправан одговор једино ако им ви пружите информацију да нису плате васпитачица проблем због којег ће се господин Ђилас наћи пред неким од судова за незаконито трошење средстава.

То би било оно што сам ја вама у најкраћем имала да кажем а ако ви имате неко питање изволите.
Само да додам када су из Синдиката правосуђа поставили питање Влади откуда то да после 14  година активирају уредбу и мењају је тиме што је допуњују на такав начин да награда може да буде и већа од тих пет просечних плата за допринос у раду државних органа. Добијен је одговор да никоме није исплаћена ниједна плата по томе, па да ли је заиста толико докон поп у српској  Влади да се бави изменом уредбе која не служи ничему? Да ли то делује логично? Или заиста верују да је ово велика светина која се много не разуме да су грађани Србије светина која се не разуме у начин функционисања власти? А коме ће то да доделе награду за тако добар рад и допринос у државним органима  ако је од 4000 амандмана поднетих само у 2011. години 1000 амандмана поднела СНС, и то не амандмана по систему „брише се“ него оних који су квалитетно требали да побољшају, иначе врло површне, неправедне и неписмене законе. Заиста на то питање није могао да добије одговор ни господин Шабић ни синдикат, а ево ми питамо као највећа опозициона странка и тврдимо да ћемо оваква питања постављати све време у кампањи која предстоји, а и да није кампања, јер потрошити незаконито оволика средства, дуговати онима од којих сте купили, који за вас нешто урадили, а бити добродушан и широкогруд према пезионерима и васпитачицама, како то каже и своди проблем на то господин Ђилас, то се заиста не може назвати другачије него бити великодушан о туђем трошку, а то значи о трошку грађана Србије. Има ли питања?

Новинар: Споменули сте да су награђене васпитачице и пензионери и да ће добити поене за изборе, а полицајци су штрајковали и верујете ли да ће их ово иритирати, за шта су штрајковали, такорећи?
Јоргованка Табаковић: Јесу васпитачице важне, чувају нашу децу, али су важни и учитељи, и професори, и лекари, и они који чувају наш мир и нашу сигурност. Да, то су полицајци. Шта се урадило? Покушао је господин министар да донесе посебан закон, јер му једино тај институт посебног закона о полицији омогућује да он посебно и одреди плате онима који су запослени у полицији. Упозоравали смо да не треба да имају исте плате они који седе за шалтером и они који су истурене мете у овој и оваквој Србији незадовољних, гладних, многих с правом, неких и без права. Тврдилису да су усвојили наш амандман да су одвојили те који су запослени на шалтерима од оних који обављају посао који је посебно опасан, који су на хладном без одговорајућих униформи, обуће и средстава за рад, без плаћања прековремених сати итд. Међутим, то се у закону није нашло. И када неко покушава да каже - имам добру намеру, он мора да донесе закон који је могуће спровести. Ако се за господина Ђиласа нашло средстава да своје бирачко тело подржи, да га поткупи, да ли су свесни тиме штоћете поткупити једну васпитачицу незаконито ви трајно уништавате систем, јер слична акција у Русији где се сеча прописа оваквих “глупих, безобразних“ у ово тешко време назива борбом против глупости. Знате како је дефинисана, не можете ви козметичким променама једну дефектну носећу конструкцију да учините прихватљивом и одрживом. Ако је кућа саграђена без арматуре, без закона, а то је арматура у једној грађевини, без закона који су праведни и логични та ће се грађевина урушити пре или касније. Џабе ви фарбате фасаду бојама у тренду и изигравате Владу која је модерна, сарађује са светом, конструкција челична која се зове закони који истичу у први план оне који јесу носиоци развоја, они који јесу развојне гране правосуђе и извршна власт и законодавна. Ви сте као извршна власт измешали те везе и узели сте и поткупили Уставни суд нудећи им огромне плате, ставили сте их под своје. Скупштина, законодавни орган се понаша као орган управе у саставу Владе. Ко је једини бог на земљи у Србији, тај за кога не знамо а јесте премијер. Није онај који потписује, то је евидентно и јасно свима, јесте формално, али тај прави премијер је који је измешао теме урушио ту челичну конструкцију државе Србије у којој више није немогуће ни штрајк полицајаца, ни просветара, ни лекара, ни свих других. Било је довољно упрљати образе свих и рећи да су сви подмићени, а то није проблем неколико и оних који су подмићени, то је проблем система у којем правосуђе не функционише, у којем у полицији није битно да установите хијерархијску структуру и обезбедите рад органа, него је битно ко ће који тендер да реализује и ко ће у који посао да се угради. Значи, кроз правосудни систем, кроз извршну грану власти која држи телефонске седнице ви сте митом и корупцијом свесно и несвесно буквално урушили систем и много већи проблем од самог избушеног колача буџета државе Србије и од финансија које су на дну бачве. Биће теже ојачати и убацити ту челичну конструкцију која се зове закони који значе јаке институције, а не појединце који по оваквом дискреционом праву стварају основ да награђују само оне од којих мисле да им зависи изборни резултат.

Има ли још питања? Ако не, ја вам се захављујем!