Ако погледамо остатак приходне стране републичког буџета, видећете да поред оптерећења прихода највећи део буџета долази из оптерећења потрошње, пре свега кроз ПДВ, царине и акцизе. У овакав систем, значи систем који се више од 50% на својој приходној страни ослања на потрошњу, наравно да је осуђен на пропаст. Систем је крајње неправичан, пре свега зато што у опорезивању потрошње не правимо разлику између појединаца и богатих и сиромашних, сви плаћају стопу ПДВ-а од 18%, а то није прихватљиво, у ствари прихватљиво је, наравно, да сви плаћамо исту стопу ПДВ, али није прихватљиво да се једини приходи у буџету јављају кроз приходе од потрошње, дакле кроз ПДВ, што је најгоре, можда још и кроз акцизе, које додатно оптерећују сиромашне. Овакав регресивни систем, дакле систем који опорезује сиромашне, са вишом стопом ствара само дубље разлике у друштву. Наравно, ствари су се већ отргле контроли и један пример за то је покушај да се опорезује имовина. Дакле, почетком године је било у плану опорезивање имовине, међутим, од те идеје се одустало, односно приходи у републичком буџету по основу пореза на имовину су и даље на нивоу статистичке грешке на 1,2%. Наравно, било је оправдано смањити оптерећење за опорезивање имовине, међутим, то је могло да се реши тако што би се ослободио свако од плаћања пореза на имовину на први стан, дакле могли смо да опорезујемо само 2, 3. или 10. стан, ко зна колико неко има станова, а не сноси никакав порез на имовину. Дакле, да би се систем учинио правичним неопходно је пре свега увести велики део привреде назад у бело тржиште рада, смањити порезе и доприносе који оптерећују плату и наравно окренути се опорезивању имовине.

Велике проблеме видимо и на расходној страни буџета и то нам управо показује неодрживост система, иако дакле зарад доприноса за пензије се оптерећују плате, као што смо рекли да истискују из белог тржишта раднике и терају их на то да раде на црно. Те уплате нису никако довољне да пензиони фонд исплати своје обавезе и тако на расходној страни имамо трансфере попут трансфера фондовима, на пример пензионом, који су по својој природи ванредни, међутим који су за нас постали једна редовност. Дакле, ако гледамо републички буџет најнормалније је да срећемо трансфере фондовима, што би требало да се деси само у екстремним ситуацијама, дакле у ситуацијама као што је, на пример, ванредно стање, као што може да дође, на пример, до неке природне катастрофе, до не дај Боже, рата или тако нечег, ми виђамо сваки дан буџет који указује да смо у ванредном стању. Оваква ситуација довела је до потпуно хаотичне ситуације да сада ванредни трансфери скоро сваки месец износе далеко више него редовни.

Суштинске промене може да донесе само нова Влада, као што смо већ рекли, и због тога се Економски тим и цела СНС залажу за ванредне изборе и за Владу која ће донети нов програм, која ће донети нове реформе и која ће смело ући у све промене, односне у неке које смо данас споменули.