Јоргованка Табаковић - 29.04.2010.

Говорили смо вам у више наврата да су носиоци економске политике признали да су штампали динаре под покрићем девиза које су стизале у Србију, а после нашег прозивања да су то и радили. Чињеница да се динари не штампају према активности домаће привреде већ према токовима тог страног капитала, сврстава то српско циљање инфлације која је главни циљ нашег бившег гувернера,  кажу биће и овог, да је далеко од монетаризма на које се власти позивају.  Ова чињеница нам намеће још једну бригу, а то је све у светлу најављене продаје Јавног предузећа, не јавног у називу него под власништвом државе 80%, Телекома Србије и врло је интересантно ако се продаја Телекома буде обавила и дође до прилива девиза и ако гувернер нови који наслеђује старог и води стару монетарну политику буде одштампао динаре за девизе које уђу у ову земљу и ако се таква пракса настави питање је где ће завршити тај новац који ће НБ одштампати, али у име свих грађана Србије, у чију ће корист завршити, а биће одштампани у име грађана Србије.
Највећа је стрепња да се та динарска ликвидност препусти банкама, јер су банке показале да нису  у  стању да пласирају динаре грађанима ни привреди већ да имају најсигурнијег трговца новцем у држави тргујући репо папирима са НБ и у трезорским записима тргујући са Министарством финансија. Тако НБ која штампа динаре па их после повлачи преко својих репо папира учи трезор како да то исто ради повлачећи кеш из привреде где се банке у ствари не баве кредитирањем већ то ради једно министарство у оквиру Владе Србије.

Јавни дуг Србије је од почетка 2009 године до данас порастао са четвртине на трећину БДП. И ако бих сад занемарили институционалне механизме и свели то на једну просту економску логику прича би гласила - држава позамљује новац од пословних банака, а оне су тај новац добиле од НБ. Тако се понаша НБ уверавајући вас да циља инфлацију и да ради како раде и остале централне банке у свету и Европи, а какве то заиста ефекте има знају заиста не само они који су узели кредите него и ми који немамо кредите, али преко инфлације плаћамо цену ове и овакве монетарне политике. Економске последице су исте и у случају да се пословне банке не нађу као посредници између јавне потрошње изнад могућег нивоа девиза с једне стране, динара и НБС са друге стране.

У Србији можемо очекивати још већу инфлацију него код наших трговинских партнера што уз „јак динар“ јак значи још неповољнији положај извозника. Шта ће то значити у светлу најављеног пада вредности евра због Немачке тврдоглавости да помогне Грчкој, а мотивисане изборима у једном делу Немачке остаје нам само да страхујемо.

Док је куповна моћ динара нереално јачала у односу на евро и док нас је монетарна политика уводила у једно нереално стање у којем данас живимо, медији се нису бавили монетарном политиком. То вам није била задата тема и то није примедба вама који седите овде него онима који уређују теме, мишљења и ставове о институцијама и појединцима који их воде. Кад је курс подивљао,  тј динар ослабио према евру, онда су медији усмерили сву пажњу према курсу. Ми смо све време упозоравали на узроке, медији и они који одређују теме говоре само о последицама.
Овако се најлакше и оправдавају интервенције из девизних резерви којима се покушавају смирити страсти у монетарној политици, а и расту страсти у политичком животу Србије. И тим нараслим страстима у политичком животу Србије можете наћи узрок у овим темама које су прећуткиване до тренутка када су постале свеопшти проблем.
Да ли је неко приметио да је од 29. марта, дакле од пре месец дана динар ојачао према евру за 30 пара и док не осећамо промене од по пару дневно, значи месец дана по једну пару проблеми управо настају, а када динар крене да слаби касно је да о томе бринемо.

На овој теми и на овакој вођеној монетарној политици  упозоравам јавност и оне који воде власт у Србији - немојте да буде касно и за Србију, јер њене финансије и њена монетарна политика јесу шупљи ко швајцарски сир. Оно што јесте проблем, кад они који мисле да не постоји смењивост да су богом дани да раде наводно у интересу грађана Србије ствари, неће моћи лако да се поправе нити ће за њихове грешке моћи да се нађу изговори ма колико били маштовити они који им те изговоре налазе и пласирају кроз медије, писане, штампане и електронске.

То јесте тема број 1. и за СНС и за њене симпатизере и гласаче, а тема број 2. је да смо на јучерашњем Главном одбору изабрали потпредседнике ГО СНС и да су то: господин Божидар Делић, да је то Небојша Стефановић, Гојко Радић и Јоргованка Табаковић, која стоји пред вама.Четири подпредседника ГО ће помагати председнику странке и заменику председника у вођење странке и у дефинисању осталих мера и стратегије за изазивање превремених избора који јесу наша нужност, а остатак конституисања ћемо завршити када будемо изабрали и сараднике. Јуче је изабран и председник Извршног одбора СНС господин професор доктор Милан Бачевић. Пет имена које сте чули нису вам непозната, четири потпредседника и господин Милан Бачевић, који је био вршилац дужности на тој функцији сада и званично има ту функцију. Да би могли да се бавимао озбиљно државним проблемима ми уређујемо и своју унутарстраначку инфраструктуру на начин да покажемо како би водили и државу.

Текст конференције ћете добити у писаном облику и имаћете ову конференцију као и сваку на сајту, јер СНС у жељи за променама стоји иза сваке речи, иза сваке процене и податка који вам објављује и нажалост, наше се слутње остварују и врло је интересантно морам да поменем да се режим, власт усудила да прошле недеље промовише као сопствени пројекат пресељење Фонда за развој у Ниш иако смо 2009. године, 15. маја, у препуној сали у Крагујевцу промовисали пројекат „Вратимо живот у Србију“ који је управо промовисао пресељење државних органа и  министарстава. На пример предвидели смо да НБ  буде у том неготинском крају у којем је замрло готово све, за све институције и јавна предузећа одредили начелно, МУП је требало да буде у Новом Пазару по том нашем пројекту. Као што видите, власт преписује од СНС, али само делимично и у мери у којој то преписивање доноси интерес њима самима, а не интерес и добробит грађанима Србије.  Па ето, они тако замишљају регионални развој, за разлику од нас који смо промовисали пројекат на један потпуно другачији начин.
Изволите ако имате неко питање, ако не, хвала вам најлепше!