Сви који раде и понашају се разумно су губитници у овој држави. Они који уче, они који плаћају порез, они који поштују правила и уговоре су губитници. Ја морам да кажем да имати губитника у овој држави значи да схватате разлоге зашто постоје губитници, али није довољно само о томе имати мишљење. Није довољно објавити вест да сте ухапсили Николу Ђивановића као неког коме је ментор био Млађан Динкић све време и оптужити га за утају пореза од 1,5 милиона динара. Није довољно ухапсити једног од многих за приватизацију којима је лажно приказана имовина ако то није инцидент него је општа појава у процесу приватизације. Такође, није довољно водити дугогодишње спорове који ће се на крају завршити недостатком доказа и ослобађајућим пресудама. Поручујем овој власти да није довољно спроводити предизборну камапању а говорити да избора неће бити у овој години, јер сва дешавања која говоре о наводној борби против корупције, о наводном поштовању уговора о приватизацији, правилима игре приликом запошљавања, плаћања пореза уствари су двоструки аршини за грађане и привилеговане људе. Не могу нечија пореска решења да стоје у фијокама, не могу се куповати нови ормани да се слажу нове неплаћене пореске пријаве, а да се неки за најмање пореске обавезе налазе у ситуацији да им се плени имовина или чак кућа у којој живе.

Ја не желим да пред светом, пред грађанима Србије будемо сви исти, јер нисмо исти. Само онај ко омогућава злоупотребу привилегија може да буде прозван за корупцију ону врховну и то у врху власти. Не прихватам да опозиција може да буде прозивана за таква понашања. Очекујем изборе и у очекивању да Србија постане држава у којој ће сви имати једнака права, држава у којој се неће куповати диплома него ће се стицати знање, да би могли да одете на операцију код неког ко је уредно завршио и научио оно што му је потребно да постане хирург, да пошаљете дете у школу код учитеља или професора који је редовно и уредно завршио факултет и који ће имати чему да научи ваше и моје дете. Ми данас такву Србијиу немамо. Ми имамо Србију која разводњава и отеже преговоре са професорима, која се брани тиме да нема довољно новца да повећа плате професорима у тренутку када су званично објављени подаци да смо достигли горњу границу задужености од 45% бдп-а за јавни дуг. Не оно што дугују приватна предузећа банкама, него оно за шта је држава или непосредни дужник или гарант. Значи, држава која има довољно новца за сопствену раскалашност живи на рачун највећег броја грађана, која не жели чак ни професоре наше деце да плати како треба. Мислим да сиромашан буџет не може да поднесе пребогате јавне агенције. А да ли то власт чује кад јој каже СНС? Говоримо то две године уназад или ће чути данас кад јој то говори записник са примедбама на одговоре које  је ова власт доставила у упитнику, оцене су готово исте. То је оно што поражава грађане Србије и све људе. Док представници народа указују на бахатост, на недомаћинско понашање, на задуживање, на трошење да 10% људи живи добро, а остали у беди и сиромаштву. Власт не чује и потпуно је равнодушна. Више није ни важно под чијим притиском и на чија питања, али заиста очекујемо да власт, знамо ко је представља, коначно схвати да је дошло време да израчуна да сваки изгубљени дан није изгубљена добит у акционарском друштву њених коалиционих партнера. То је изгубљени дан за Србију и њену будућност и да се то више не може дозволити.

У очекивању да лицитирањем датумима буде и званично објављен датум избора, ја се надам да ће нека већ следећа конференција говорити о томе, а шта СНС нуди конкретно од пореских реформи и подстицаја за раст привреде и тако редом да уверимо грађане да њихове наде у оно што им СНС нуди јесу реалан будући живот који ја очекујем већ следеће године. Захваљујем се на пажњи, то је оно што сам ја имала да вам саопштим, а ви ако имате неко питање изволите?

Новинар: У чланку је данас објављено да су избори 18. децембра и да ће се уклопити то са отварањем фабрике у Крагујевцу и зелено светло за кандидатуру ЕК, у склопу тога како се тврди да је Тадић путовао у Италију да би утаначио датум за отварање фабрике. Како то вама  изгледа?
Јоргованка Табаковић: Па изгледа ми као да је власт 3,5 године спавала зимским сном. Можда неко мисли да смо заборавили да је то била вест пред гласање да Фијат долази у Србију. Од тада до данашњег дана прошле су готово 4 године, стотине милиона евра су из буџета Србије отишле за ту заједничку фабрику, од страног улагача је стигло врло мало или готово ништа и оно што је најстрашније људи су отпуштани са квалификацијом да нису довољно стручни да раде тај посао. Плаћали смо да одлазе они који умеју да раде за будућег произвођача. Слушамо причу о новим типовима аутомобила који ће бити произведени, али за грађане Србије, за грађане Крагујевца Фијат је још увек само прича.
Подсећала сам грађане све време да не наседају на причу да је прича о неком праву у ствари само право. Годинама су се пописивала права за реституцију, људи су пријављивали шта треба да им се врати у реституцији. Где смо данас? Немамо чак ни спискове тих потраживања грађана, не знамо шта је са оних 5% који су из приватизације, из приватизационих прихода остављани да се некоме надокнади имовина у новцу. Неки кажу да су добри износи тих средстава већ потрошени. Ми не можемо поуздано то да тврдимо.
Прича о бесплатним акцијама се данас претворила у признање да је то била лаж да Бориса Тадића не би победио Томислав Николић. Ја заиста очекујем да, без обзира на сву инвентивност маркентишких тимова окупљених око владајуће коалиције, грађани Србије покажу да имају довољно памћења и логике и да не можете да наседнете на исту причу поново. Прича о кандидатури за ЕУ је нешто чему се радујем. Лично мислим да они који највише причају о уласку у ЕУ у ствари не желе да се то брзо деси, јер оно што се дешавало у земљама у окружењу, а зове се провером имовине до које је власт дошла и која очигледно није у складу  са примањима која су имали, је нешто чега се они изгледа боје и док год причају о брзом уласку у ЕУ они у ствари моле бога да се то не деси. Оно што бих ја могла да претпоставим у вези са тим је да је врло известан и могућ улазак Србије у процес који се зове кандидатура и можда чак истовремено отварање и преговора, октобар месец, ја ћу се томе радовати, сматрајући и понављам по ко зна који пут улазак у ЕУ за грађане Србије мора да значи поштовање уговора, дијалог са сопственим народом, развој привреде, мир и напредак. То је оно што треба да остваримо сами ради себе највише ослањајући се на саме себе, а власт је више пута уверена од челника ЕУ и упозорена да  под ЕУ не сматрају само фондове већ правила игре која се граде у кући. Да под реституцијом не подразумевају финансије буџета којег су исцрпели и довели га до дна, већ праведност у смислу повраћаја имовине којима је она незаконито одузета. Мислим да нас чак и то квалификује за неког ко ће Србију учинити достојним комшијом у оквиру ЕУ у односу на постојећи раст, јер кад кажем залажемо се за ЕУ значи залажемо се за правила игре која морамо да градимо за себе не сматрајући власт злоупотребом привилегија, већ напротив, одговорношћу да се за највећи број грађана живот учини бољи. Изволите!

Новинар: У вези реституције, поменули сте, ако узмемо у обзир врло могућ сценарио, рецимо да дођу избори, а тај закон не прође и какав ће ваш однос бити према том закону, да ли ћете га преиспитати и да ли ћете га оставити, дати му позитивну оцену?
Јоргованка Табаковић: Закони се доносе у Скупштини Србије, али Скупштина Србије одавно није место где се закони креирају, поправљају и иза којих стоји највећи број грађана Србије. То је проблем који ми морамо да решавамо, ако имамо дијалог са влашћу и пре избора, ако га немамо имаћемо га после избора. Реституција није проблем ниједне странке, ниједне власти, то је проблем будућности Србије са решавањем основних питања, која је то година уназад до које треба ићи у смислу праведности за остварење тог закона. Оно што су достигнућа цивилизације мораћемо да поштујемо. Ја очекујем од актуелне власти да Закон о реституцији не буде као један од многих мртво слово на папиру већ да буде донет уз уважавање свих оних који су за њега заинтересовани, било као оштећени, било као они који очекују да им се поврати имовина или да се обештете у новцу, али сви грађани Србије очекују да ми постанемо праведна и законита држава.
Захваљујем се свима, пријатно!