Јоргованка Табаковић, Никола Тасић и Миленко Џелетовић - 11.02.2010.

Никола Тасић: Вреди поменути да нам се монетарна политика свела на просто  управљање курсом динара и да смо се све укупно као друштво свели на то да је курс постао најбитнија цена  у Србији, тако да од цене која може да се промени током ноћи, која може да се промени од 10% до 20% и која може да промени и биланс успеха у пословним банкама и српској привреди, од тог параметра данас зависи све и то није чудно, јер је Србија мала отворена привреда, међутим чудно је како смо ми као мало отворена привреда успели да направимо монетарни оквир,  како смо успели да направимо монетарну политиу у којој све зависи од курса. Банке данас у Србији и даље располажу са неких милијарду и по евра које су у репо хартијама од вредности Народне банке. То је  био неки ниво од 170 милијарди динара на почетку године и ево у ових месец и по дана то се свело на 130 милијарди, дакле банке су већ повукле 40 милијарди динара. Тих 40 милијарди динара су наравно покушали да претворе у евро и ми се онда питамо шта се дешава са курсом. Дакле ових 40 милијарди и ово померање динара до те психолошке границе од 100, није ништа уколико би банке повукле и преосталу суму од 130 милијарди тако да је монетарна политика која је неодговорна довела до тога да ми сваки дан кад устанемо пре него што кренемо у продавницу погледамо колики је курс и шта ћемо моћи данас себи да приуштимо. Гувернер и руководство Народне банке притом не крију чињеницу да су штампали више новца, дакле тих 130 милијарди динара то није ништа више него новац који је Народна банка одштампала, а који сада зајми по високим каматама. Камата је на нивоу око 10%, 9,5% и она се није мењала, дакле и без промене камате дошло је до драстичног пада репо стопа, и онда ми даље причамо о референтној стопи и о томе како она прати инфлацију и да ли ће да је обузда, а у ствари видимо да при константној стопи новац који су банке спремне да понуде је доста опао, дакле за 40 милијарди. Репо стопа дакле ништа не значи данас у Србији, новине брује о томе, прича се о томе дакле и на неким стручним скуповима, међутим она ништа не значи за реални сектор, јер реални сектор не зајми у динарима већ у еврима. Да би задржали ту неку привидну финансијску стабилност ми смо се одлучили да бранимо курс овако као земља и то изгледа као нека рационална одлука. Напросто, зашто дозволити да курс толико депресира и да угрозимо озбиљну куповну моћ нашег становништва. Међутим, гувернер у име свих нас доноси те одлуке већ дуже време или из године у годину се наставља са интервенцијама, а да притом ако подвучемо црту ми као друштво, дакле успели смо да задржимо нереално јак динар, али нисмо успели да саградимо ниједан нови мост. Сад није ситуација да кукамо за новим мостовима, сад је ситуација само да молимо да нам се не сруше ови које имамо. Дакле, уништили смо у потпуности свако јавно добро које смо имали, а са друге стране и даље покушавамо да одржимо динар нереално јаким.

Такође треба поменути да је монетарна политика махом вођена колико од стране гувернера толико и од стране ММФ-а. Економски тим СНС већ је изашао, има два месеца како смо изашли и  са саопштењем и са ставом да смо успели да закључимо да ће доћи до повећања ПДВ-а и сада томе може да се дода  да поред повећања ПДВ-а готово да је извесно и смањење пензија. Да ли ће бити смањења пензија у номиналном износу, да ли ће се прескочити једна пензија, то може да одговори министарка финансија, јер она располаже са касом, а ми смо као економски тим већ говорили о томе колико су се реално смањиле пензије, јер иако су пензије остале на нивоу на ком јесу, ми сваки дан можемо са једним динаром да купимо све мање и мање. И на крају да не буде да се све своди на просту критику и на кукање и да оставимо простор да власт каже да је то све због кризе, они не знају шта говоре, остаје неко време да попричамо мало о будућности, у ствари о монетарној политици каква би била у корист грађана, како би окренули монетарну политику у корист грађана. Пре свега треба пустити банке да раде свој посао, да од грађана који штеде прикупе средства и да грађанима који имају најбоље пројекте, који су најпродуктивнији да та средства ставе на располагање и банке ту имају низ ризика које би требало да смање од девизног ризика, дакле од чињенице да не треба грађанин Србије да се задужи у еврима већ банка којој је то посао, да се задужи у еврима и да тај новац пласира у динарима, дакле то је само једна од мера. Напросто је нелогично да имамо финансијски сектор и монетарну политику где уместо да 15 или 20 банкара размишља колики ће бити курс и да предвиђају то, ми смо наравили монетарну политику у којој сваки грађанин кад устане размишља да ли ће имати рату за стамбени кредит тако што сваки дан гледа курс и сви се бавимо курсом динара. Дакле, монетарна политика мора да буде окренута много више динару, мора да се зна колико се динара штампа, шта се са тим динаром ради, а курс ће после као и свака цена, бити напросто последица понуде и тражње, а не рецимо ово што је данас, да курсом управљају банке, а не увозници и извозници и да се курс динара одређује на тржишту капитала, а не тржишту роба и услуга што је наша реалност у дугом року. Без обзира колики је ниво курса да би ми задржали ту потрошњу, да би возили аудије, да би причали на нокијама ми напросто морамо да будемо свесни да роба и услуга мора да дефинише курс и да ми исто тако тој Европској унији и целом свету морамо да понудимо неки производ.

Миленко Џелетовић: Ја ћу подсетити јавност да Економски тим СНС одмах после 8. децембра упозорио јавност кад је министар економије и регионалног развоја господин Млађан Динкић саопштио намеру да ће на Бадњи дан поделити оних 1700 динара од обећаних 1000 евра и 5 акција НИС-а по 500 динара, а онда је провукао реченицу да ће доћи до укидања Акцијског фонда и да ће се формирати Акционарски фонд. Верујте, ми опет упозоравамо  с обзиром да је Влада усвојила одлуку која ће се вероватно наћи у скупштинској процедури, Економски тим СНС упозорава и позива јавност и све парламентарне странке, чак и парламентарне странке владајуће коалиције да заиста озбиљно поразмисле приликом дизања руку за један такав предлог који представља завршни чин једне буразерске приватизације и проћердавања онога што је генерацијама муком стицано. Наиме, формирањем неке виртуелне институције која неће имати запослене, неће имати ни органе управљања, располагаће огромним капиталом, располагаће капиталом тек приватизованих ЈП, ЈКП, и свих предузеће која се буду капитализовала путем јавног тендера ће ући у власништво тог капитала и  оно што ових дана је посебно забрињавајуће јесте изјава директора из Агенције за приватизацију да ће се од сада закон стриктно поштовати. Јел то значи да до сада закон није поштован или  поштовање закона зависи од воље и расположења директора агенције или било кога у овој држави, што јасно одсликава каква је држава и каква је морална политичка, законска и професионална одговорност оних који су носиоци економске власти. Друго важно јесте тај талас раскидања уговора са Агенцијом за приватизацију и откуда баш сада то интересовање када све те фирме годинама, две или три године не поштују уговором преузете обавезе према агенцији. Циљ, сврха и смисао јесте да раскинути капитал фирми са раскинутим уговором уђе у сада постојећи Акцијски фонд, а онда се преносе непостојећем Акционарском фонду којим управља Агенција за приватизацију и којој ће опет доћи тај капитал на проћердавање кроз директне погодбе, кроз приватизиционе услуге, услуге приватизиционих саветника и свега онога што се од времена увођења по започињању процеса  приватизације показало неуспешним.

Јоргованка Табаковић: Изволите ако имате неко питање!

Новинар: У вези измена Закона о државним ревизорским институцијама, не знам да ли сте видели то, за сутра је заказан Одбор за финансије, па ме интересује шта мислите о томе?
Јоргованка Табаковић: Шта ја о томе мислим, рекла сам у званичном обраћању уз дозволу председника странке још пре две недеље када ми је најављена измена коју сам иначе договорила на Одбору за финансије, а тиче се повећања плата, једноставно речено људи који треба да се баве овим одговорним послом и договорили смо да се са тим изађе на Одбор за финансије и у овом тренутку по законским решењима једино овлашћен предлагач тих измена десило се то да је скупштинско руководство службе и Одбора за финансије покушало да одсутношћу осталих посланика чланова Одбора за финансије одложи достављање тог материјала посланицима, на чему сам инсистирала и могу вам рећи да сам направила молбу да се посланицима који не живе у Београду доставља материјал поштом или мејлом да би ми могли да радимо свој посао. Значи, измене тако важног Закона о  државној ревизорској институцији нажалост, као и много шта у овој држави, зависи од воље неког бирократе који вам ускраћује право да сазнате шта у прегледу закона пише или да ли ћете неку дозволу или информацију добити или не. Коначно, ми смо тај предлог добили, заказали седницу за сутра и првенствено се тиче повећања плата запослених у Државној ревизорској институцији да би они могли да раде свој посао. Верујем да је вама свима разумљиво да је извештај Државне ревизорске институције био велико изненађење за власт која није научила да икоме полаже рачуне и да ће користити све механизме, рупе у пословнику и скупштинској процедури да уопште дође на ред, да се изгласа и да предмет контроле грађана Србије и посланика постану сви они који су у закону побројани. Ја се томе не чудим, али ћу се као посланик СНС борити да измена тог закона што пре буде у скупштинској процедури, не попут оних споразума и гаранција које су давали за поправку Газеле да нисмо ни видели основни уговор, већ по најхитнијој могућој процедури сви они који новцем грађана Србије поткупљују грађане да би се одржали на власти и да се не би знало како су злоупотребљавали власт и да би коначно власт у овој држави постала одговорност да се врши функција за коју сте од грађана добили право. Једном речју, грађани треба да се баве избором политичара који врше власт, монетарном политиком, курсом треба да се баве банкари и гувернер, са једном битном разликом за коју се СНС залаже, а то је у интересу свих нас а не тек неких.

Новинар: Како тече акција прикупљања потписа, да ли имате неке податке?
Јоргованка Табаковић: Одлично и очекивано. Ја живим у Новом Саду и бавим се углавном економијом, ту су моји пријатељи, другари из Економског тима, Александар Вучић се бави истраживањима, медијима, председник странке се бави генералним стварима и добија обавештења о свему овоме, и важимо за једну организовану  и јединствену странку, а што се тиче петиције задовољни смо врло.
Ако нема више питања хвала што сте дошли на нашу конференцију!