Миленко Џелетовић - 09.07.2010.

Наравно, неуспешно се показао и премијер Цветковић, а подсетићу вас да је као успех представио и то да нам је неко дао кредит од 100, 200, 300 или 500 милиона „под повољним условима“! Поставља се објективно питање - шта су то повољни услови за 80.000 блокираних предузећа, за привреду која не ради, за привреду у којој свакодневно 500 људи остаје без посла, шта се подразумева под повољним кредитима за пољопривреднике који данас блокирају улице и међународне саобраћајнице, јер не могу да живе од свог рада, затим - када пацијенти одлазе у иностранство на операцију, јер не могу да остваре могућност да се лече у својој земљи, а и што би веровали сопственом здравственом систему, кад и сам министар здравља за једну рутинску операцију није имао поверења да је обави у оквиру домаћег здравственог система, већ у иностранству. Заправо, економски тим СНС сматра да је сам начин руковођења и управљања средствима која добију поједина министарства, претворио та министарства у квази пословне банке којима буџет на крају године располаже одређеним средствима, а онда министри уредбама располажу нашим парама и пребацују их тамо где њима највише одговара и где постоји за њих највећи економски интерес. Подсетићу вас, а имате то и на сајту Републичког фонда за развој, на један фрапантан податак да је овај фонд 17. јуна ове године одобрио десетине развојних кредита општини Бор, само неколико дана пре локалних избора. Треба ли подсећати да је председник Управног одбора фонда управо министар економије и регионалног развоја господин Млађан Динкић?
Наравно успех Владе је и подршка изменама Закона о НБС која није испунила ниједан од својих циљева, инфлација највећа у Европи, кретање курса непредвидиво...
Успех Владе је свакако и укидање готово једине институције која је функционисала под тржишним критеријумима, Акцијског фонда и проглашавања Агенције за приватизацију надлежном да раскида или не уговоре о приватизацији, по нахођењу директора или потребама налогодаваца из Владе или око ње. Премијер је и нагласио поводом две године рада Владе, да је остало доста отворених питања. Ми смо уверени да Влада нема одговоре на та питања, али да грађани Србије сигурно поседују одговор, а то су ванредни парламентарни избори. До тада, остало нам је онако да бирамо како нам Влада сервира а то је да бирамо као једино могуће решење између два крила Владе: Динкићево или министра  финансија и осталих, који нас само замајавају расправама за и против ПДВ-а, ММФ-а, регионализацијом, у политичкој мери и политичкој користи оних у власти и који се грчевито боре нашим парама да у њој остану. Расправа се води у штампи, на састанцима коалиције, пресуђује свемогући председник, а рачун се испоставља свим грађанима Србије.
Ево, ових дана чујем да Влада од наших пара има намеру да помогне онима који имају најмање пензије и плате, што поздрављамо, али постављамо и питање шта са онима који уопште не примају плате, са онима који су из фабрика пресељени у дуге редове испред шалтера тржишта рада, чија су они обавеза и брига? Време је, према нашем мишљењу, за промене и Србији је потребно да свако у Србији ко жели да ради, оствари право на радно место, оствари право на плату и да у сваком систему и на сваком кораку, у било којем делу Србије обезбеди егзистенцију, за себе и своју породицу.
Изволите, ако има неких питања, ако не - хвала вам најлепше!