Миленко Џелетовић, Дејан Миљковић и Никола Тасић - 24.03.2010.

Никола Тасић: Добар дан, ја сам Никола Тасић доцент на Мегатренду, ја се бавим јавним финансијама професионално, међутим желим да вас упутим у најновија дешавања у монетарној политици и о кретању у банкарском систему курса динара. Наравно да је сада најбитнија информација да је гувернер дао оставку, међутим поред тога треба да сагледамо и шта је гувернер оставио иза себе. Ми смо још 8. октобра, значи пре скоро шест месеци, упозорили на хартије од вредности којима Народна банка контролише колика је количина динара у оптицају, да су оне достигле 154 милијарде динара, у фебруару смо напоменули да се сума смањила на 130 милијарди, док је данас она свега 107 милијарди динара.
Дакле, банке су повукле од НБ 47 милијарди динара и, као што смо упозорили ако је неко пратио како се кретало то повлачење средстава, депресијација курса од 7,2% не чуди. Дакле, банке су повукле та средства а курс се са 93 померио на 99,7 динара. Наравно, ту постоји доста ствари које ми пратимо и највише је интересантна чињеница да то повлачење динара из НБ је обично праћено и трговањем на међубанкарском девизном тржишту те банке, уз помоћ државе прикупљају девизе. Дакле то су интервенције НБ које долазе из девизних резерви свих грађана, односно свих нас. НБ је интервенисала наравно и ми са тим немамо проблема, дакле коментарисали смо разне одлуке - да ли се ми слажемо са нивоом девизних резерви, да ли се слажемо са нивоом интервенција. Ту можемо да имамо неких економских дискусија, неког економског дијалога, али као што је колега Миљковић рекао, НБ је пре свега једна институција и испред ње стоји гувернер са својом економском политиком. Ми се нисмо слагали са економском политиком гувернера зато што је дошло до неких грешака које нису смеле да буду допуштене.

Најпре, комплетно руководство НБ је одштампало 150 милијарди више да би онда те исте динаре повукло и плаћело камату на тај новац. У другим земљама, на пример нешто што ради Европска централна банка,  они не откупљују сопствене обвезнице него откупљују обвезнице које издаје и штампа Министарство финансија. Дакле, то би била ситуација у којој НБ не би требало са сопственим обвезницама већ обвезницама Министарства финансија и у тој ситуацији би то задуживање могло бити искоришћено за нешто продуктивно.Тренутно, Влада се задужује код ММФ-а да одржи наше девизне резерве стабилне и гувернер је имао политику интервенисања, вероватно у тренутку кад тај притисак није могао да издржи определио се за оставку. Нама је пре свега потребна монетарна политика уколико укажемо на циљну инфлацију без обзира који је притисак на НБ, без обзира какав је притисак Владе гувернер не сме да интервенише. Ако погледамо још шта би Влада могла да уради у финансијском сектору треба напоменути такође још неке мере када причамо о укупним мерама и вратити се на нешто што смо ми већ поменули. Значи, уколико Влади недостаје средстава и уколико се размишља о повећању ПДВ-а треба укључити финансијски сектор уопште у порески систем, финансијски сектор укључујући банке, мењачнице,  дакле сви који су под ингеренцијом НБ и немају никаквог додира са ПДВ данас у Србији. Ако банка заради камату на кредит не плаћа порез, уколико ви као грађани зарадите камату на штедњу, плаћате порез, тако да су то неке ствари о којима Влада треба да размишља и треба да нађе повољног гувернера који ће бити подложнији притисцима.

Дејан Миљковић: О тим стварима Влада не треба да размишља, већ треба да размишља о оставкама.

Миленко Џелетовић: Само да се надовежем на моје колеге. Заиста, оставка гувернера јесте вест дана, али човеку коме крче црева, а то говори податак да је преко милион људи који не испуњавају минимални егзистенцијални услов, заиста је много важнија најава продубљивања буџетског дефицита. Сведоци сте да је премијер на саветовању изјавио да пуњење буџета не иде предвиђеном динамиком .
Поред, дакле, буџетског минуса од пола милијарде евра министар Динкић најављује потрошачке кредите које ће субвенционисати Влада, а питамо се заиста од којих пара. Ако постојећа буџетска пројекција није у стању да одговори обавезама државе према корисницима буџетских средстава како ће онда обезбедити додатна средства и који је механизам? И још нешто бих рекао при чему надам се да сте обавештени - Економски тим ће сваког четвртка имати тематске конференције, тиче се повећања ПДВ-а. Колега Миљковић и госпођа Табаковић који су не међу првима, него први чак и у телевизијској емисији представницима власти саопштили да су они укалкулисали повећање ПДВ-а које је сакривено од грађана и од очију јавности, а које ће, када се дође у буџетски дефицит бити неминовна релација тако да заиста та неконзистентност политике Владе указује да је једино право решење ванредни парламентарни избори и долазак одговорних људи, професионалаца који су спремни да прихвате одговорност и да новим моделом економске политике или новим економским концептом покушају да изваде Србију из катастрофалне економске и социјалне ситуације.

Дејан Миљковић: Ако могу још на нешто да вам укажем, знате Влада се налази у велики проблемима и чак ја мислим да постоји сукоб у одлуци и лута се. Ово што је колега Џелетовић објаснио, да смо већ видели на почетку код доношења буџета нереалну пројекцију са приходне стране, углавном се људи баве расходом и тада смо схватили да постоји могућност укалкулисане стопе раста ПДВ.
Зашто вам ово кажем да је важно и зашто Влада делује као раштимовани оркестар? Ззато што су три предлога на столу: један је ПДВ, други је убрзана приватизација нечега што можете добро да продате под знацима навода добро, можете добро да продате у смислу да добијете неке паре за то да закрпите рупе, али то не значи да сте добро продали, само сте затворили рупе, и трећа ствар је оно што је нажалост, то је нажалост неће нас дочекати, тј овај грчки сценарио да се стварно толико задуже да не добију ни међународни или добију јако мало пара од продаје Телекома. Видите, одмах после Телекома је најављен и ЈАТ па идемо ланчано Политички је јако проблематично да подигнемо стопу ПДВ  и то је оно што ће одмах да се одрази на све грађане. С друге стране ако идете на продају Телекома, ЈАТ-а итд што је политички прихватљиво јер не дира по џепу грађане Србије, а добијамо новац, поставља се питање кад све продају шта ће остати после њих? Потоп. Шта ће остати за будуће генерације осим муке за враћање кредита?!
Јако би било добро када би диригент распустио тај раштимовани оркестар, а да дођу неки нови музичари и да засвирамо мало лепше.

Миленко Џелетовић: Ево ја ћу у једној реченици да сумирам ово излагање и моје и мојих колега - свако одуговлачење је губљење времена и ресурса који су при крају. 
Изволите ако имате неко питање, ако не, хвала вам најлепше.