Миленко Џелетовић и Дејан Миљковић - 17.09.2009.

Октобар месец се драматично приближава, конкретног плана и програма нема, Влада још увек држи у неизвесности и јавност и грађане Србије по питању шта конкретно тај план и програм  треба да подразумева. Коректно и политички одговорно би било да се око овако озбиљних ствари Влада прво обрати грађанима и онима који ће највише поднети терет таквих мера па тек онда ући у преговоре са ММФ-ом, а не са ММФ-ом утврдити план и програм па тек онда обавестити јавност о свршеном чину.

Економски тим СНС је на основу појединачних изјава одговорних људи из Владе и господе министара, а напомињем појединачних изјава јер конкретних мера и одлука Владе нема, који су учествовали у преговорима са мисијом ММФ-а, економски тим је извршио пројекцију одређених нето финансијских ефеката мера о којима се данас у јавности говори, о томе ће нешто више рећи доктор Дејан Миљковић, професор Међународних финансија који ће вам презентовати неке резултате до који смо дошли. Изволите.

Дејан Миљковић: Добар дан, мислим да ће вам ово бити веома интересантно што ћете данас чути од нас, пошто је сасвим различито у односу на оно што можете да чујете у последњих месец дана што од представника власти што од представника назовимо независних економских аналитичара. Кренули бисмо редом. Оно што за сада отприлике знамо јесу изјаве о отпуштању око 14.000 радника у државној администрацији и јавним предузећима и не знамо зашто се толико чека са конкретним ефектима таквог једног потеза, јер није тешко израчунати који су то конкретни ефекти. Значи ако пођете од просечне нето плате у државној управи која износи 39.000 ви лако долазите до бруто плате која је у износу од 53.000 динара, 14.000 радника отпуштених на годишњем нивоу смањују расходе за 9 милијарди, и грешите ако мислите да је то нето ефекат. Није зато што је министарка Драгутиновић у Пресу од 12. септембра рекла да је отприлика процена да 50% од те суме мора да се издвоји за отпремнине радника по члану Закона 179, ја мислим, проверићемо касније, Закона о раду. Значи ви морате да отплатите радницима отпремнине које они  заслужују, проценат је 50% значи 4,5 милијарде. Остаје вам смањење расхода још 4.5 милијарди динара и опет грешите ако мислите да је то нето ефекат смањења. Зашто? Зато што кад отпустите 14.000 радника ви губите и порезе за фонд ПИО, за здравство, и за незапосленост. 14.000 запослених  на годишњем нивоу ускраћује државу за преко 3,2 милијарде динара, конкретно фонд ПИО губи 2 милијарде, Републички завод за здравствено осигурање милијарду и сто милиона динара, и Национална служба за запошљавање 100 милиона динара. Врло лако можете доћи да је нето ефекат смањења расхода за 14.000 запослених у износу од 1,3 милијарде динара за 2010. годину, ако поштујете закон.

Затим економски саветник премијера, мој колега уважени професор Бајец, напоменуо је  да постоји и вишак од 15.000 немедицинског особља у здравству и ту он види простор за смањење расхода, а ако ову исту анализу извршите и за отпуштање 15.000 немедицинског особља у здравству онда можете да дођете до закључка да отпуштањем 15.000 немедицинског особља ви остварујете уштеде од 7,3 милијарде динара по питању смањења плата на годишњем нивоу. Међутим, пола од тога поново иде на отпремнине што значи да је нето ефекат 3,65 милијарди динара, али је незгодно што опет губите доприносе за ПИО, за здравство, за незапосленост и то у износу од 2,6 милијарди, 1,6 милијарди је смањење доприноса за ПИО, 900 милиона смањење здравства, 100 милиона динара Националној служби за запошљавање. Крајњи ефекат је уштеда од 1 милијарде динара, ако саберете значи 29.000 отпуштених рдника 14.000 значи у државној администрацији, 15.000  у здравству, нето ефекат се креће између 2,3 и 2,5 милијарди динара. То није снажна преговарачка позиција у разговорима са ММФ-ом . Да ли то Влада зна? Зна то Влада, то је никаква уштеда. Сада се тражи начин како да повећате уштеду. Ми смо добили информацију на који начин Влада има потенцијалну могућност да повећа уштеду отпуштањем радника. И то смо добили у тексту „Милионче казна за министра! То је Пресс 15 септембар. Наравно, новинари су одреаговали, казне за министре милион динара ако не спроведе систематизацију. Браво, значи ту ћемо да казнимо министре ако не донесу одлуку по питању отпуштања радника. Одмах испод те информације господин Динкић нас је обавестио да ће бити уведено тестирање запослених и ко добије оцену 1 остаће без посла и биће отпуштен. И ту је кључ уштеде Владе. Зашто? Наиме, ако поштујете слово закона и имате вишак запослени у државној администрацији ви онда морате да поштујете члан 179 став 9. значи послодавац има право да отпусти радника услед економских проблема вишка запослених итд, ако по том члану отпушта раднике онда мора да испоштује и члан 158 Закона о раду, мора да им да отпремнине. То је једна ствар и то је једна анализа коју смо ми изнели. Али ако се изврши тестирање питање је која врста тестирања, шта ће тај тест да обухвата да ли ће запослени из државне управе решавати хемију, историју, географију,... Значи ако они реше тест и добију оцену 1 то онда влади отвара могућност да користи члан 179 али став 1.

Вама ће бити додељен материјал конкретно да видите по члановима шта то значи, а то значи следеће - ако запослени не остварују резултате рада односно нема потребна знања и способност за обављање послова на којима ради послодавац може да га отпусти. Ако га послодавац отпушта по том члану онда може да примени члан 190 Закона о раду, а то значи следеће – рећи ћу вам једноставан пример. Ако је неко радио 40 година и ви га отпустите нећете му дати 40 месечних зарада већ по члану 190 за преко 20 година само 4 зараде. На тај начин тестирањем и тобоже доказивањем нестручности људи ви умањујете отпремнне радницима, значи ми смо извршили обрачун нето ефеката отприлике од оних 2,5 милијарди сума се подиже на 8,5-9 милијарди јер сте смањили отпремнине радницима и то је јако опасно. Значи тестирање радника омогућава Влади да примени члан 170 став1 а на основу тога члан 190 и драстично да умањи отпремнину. И онда се тражи широка подршка за такав један потез, значи и од опозиције и невладиних организација итд. Ми знамо да ризикујемо када смо демистификовали могућност владе да укине заслужено право одређене отпремнине радницима. Рећи ће -у реду, неће можда бити отпуштања, али подићи ћемо ПДВ и порезе. Ми смо одреаговали, ми знамо да ризикујемо, али ми смо били и против тога, ми смо против повећања стопе ПДВ-а и пореза и желим да вам кажем да иако нам се представља да су то једина решења да постоји још једно решење о којем нико не прича, а то су предузећа која су у проблему неликвидности.

Веома смо прецизни по питању решења и нећемо сада износити, али само можемо да вам кажемо следеће. Када бисте 50% неликвидних предузећа вратили у живот са 100.000 запослених имали бисте нето ефекат између 45 и 50 милијарди прихода у буџету, али о томе не прича нико, ни ММФ ни наша влада. Значи ти људи као да не постоје, то је једна пат позиција. Да вас сада не оптерећујемо тиме, можда на неким другим конференцијама за штампу. Желим да вам кажем да ово нису једине озбиљне ствари које су грађани Србије заслужили да знају, о неким стварима ће још мој колега Миленко напоменути а такође су везани за јако опасне изјаве.

Миленко Џелетовић: Још ћу само пар минута задржати вашу пажњу да не дужимо предуго. Ја бих, апропо очувању радних места, вас подсетио само на две изјаве лидера ДС, председника Републике Бориса Тадића. 7, децембар 2008 године, цитирам: „ Данас, доносећи буџет, бранимо радно место сваког човека у Србији, најважнија ствар је да одбранимо радна места, свака мера државне политике тиче се изнад свега одбране радних места наших грађана, јер држава у којој се не бране радна места биће озбиљно доведена у питање. То је најважније државно питање у предстојећој 2009. години.“ Данас, само девет месеци после када имате једну ситуацију да на десетине хиљада људи је изгубило своја радна места у првих осам месеци, кад имате најаву масовних отпуштања и губитка нових радних места. Економски тим СНС поставља питање да ли је држава Србија захваљујући неефикасној одбрани радних места, која је евидентна, озбиљно доведена у питање. Ако је то тако било би и коректно и политички одговорно да председник Тадић обавести јавност и  грађане о томе. Акоо јесте тако зашто не тражи да се идентификује одговорност сваког министра зашто је Србија, ако смо то већ дефинисали крајем 2008. године као стратешко национално питање због којег ће држава бити доведена у питање, није нико сносио ниједну консеквенцу.

И још једна врло интересантна заиста изјава, али она је свежа од 12.09.2009. године на седници Главног одбора ДС цитирам: “Дакле, уколико неки људи буду у будућности остали без посла због тога што су њихова радна места непродуктивна.“ Подвлачим, политички креирана, таква мера Владе и мера државне политике обезбедиће у будућности запошљавање наших грађана на продуктивним и реалним радним местима која треба да им обезбеде стварно реалну будућност а не неизвесну будућност као што је било до сада. Прво питање је зашто темељити оптимизам да ће неко ко је остао без посла у јавној администрацији добити једну светлу будућност у привреди која има пад инвестиција од 22%, пад индустријске производње за петину, која се налази у озбиљној и дубокој рецесији. Друго, оно што је заиста доста важно и доста симптомастично  јесте “политички креирана радна места“. Постављамо питање или више питања - на која политички креирана радна места је председник мислио, ко је дефинисао која радна места потпадају под политички креирана радна места и под којим критеријумима је вршено запошљавање на политички креираним радним местима?

Ово понављам и надовезујем се на колегу Миљковића просто зато што је то доста осетљиво питање у погледу отпуштања радника. Рецимо, из Закона о раду члан 18 изузетно јасно регулише питање дискриминације сваке, па и политичке. Затим, члан 20 врло је опасан и поставља се питање шта ако се неки отпуштени радник препозна у напред наведеној изјави председника Републике и протумачи да је остао без радног места зато што је радио на политички креираном радном месту иако при запошљавању није био упознат да је исто радно место политички креирано.

Ових дана смо сведоци да и саветници премијера и министарка Диана Драгутиновић прекјуче на једном саветовању предлажу  да овај модел економске равнотеже мора да се мења. Економски тим СНС је заиста можда једино ту потпуно сагласан са министарком Драгутиновић, али само у првом делу реченице. Модел економске равнотеже заснован(који је до сада био на снази) на заиста неоправдано интезивној спољнотрговинској либерализацији, на једној буразерској  приватизацији и на претераном и неодмереном задуживању у иностранству заиста мора да се мења. То је заиста један одличан закључак, не може се нови модел економске равнотеже реализовати са старим људима. Нови модел економске равнотеже и нови концепт економске политике на којем Економски тим СНС изузетно и интезивно ради, господин Миљковић је већ најавио, професор Љубиша Стојмировић такође је укључен у ту причу, нови економски модел могу да презентују и реализују само нови људи и нова влада, људи који су спремни да прихвате одговорност и да економским мерама обезбеде раст и животног стандарда и материјално бољег стања грађана Србије.
Изволите ако имате неко питање.

Дејан Миљковић: Нема везе, ових првих 29.000 којих буде отпуштено није велики проблем, то је оно нисам међу првих 29.000, али врло лако после три месеца може доћи поново нових 29.000, па опет нових 29 и једног дана ћемо можда сви ми доћи на ред.

Миленко Џелетовић: Господин Миљковић је рекао, уштеда на ових 29.000 отпуштених радника је око 2,3-2,5 милијарди динара, а ако се процени да ће буџетски дефицит бити између 40 и 50 милијарди а на 29.000 отпуштених уштедите само 2,5 милијарде онда долазимо до цифре од преко 200.000 људи које би требало по том систему отпустити не би ли се закрпила буџетска рупа, али видећемо.

Ако нема питања,хвала вам што сте дошли на нашу конференцију!