Многа деца у Београду живе на другим локацијама, удаљеним од школе. Већину довозе родитељи у близину својих послова, а раде по европским стандардима од 9-17 часова. Часови се завршавају у 12,35 ч. Где ће дете од 12,30 до 17ч?  Многа деца немају баке  и деке који би их чували, многи родитељи нису у прилици да финансирају неку од рекреативних активности.
Да ли је дете од 9 година способно да само брине о себи, да ли сме да буде препуштено само себи?
Даћу вам пример, ОШ Краљ Петар Први, једне од најстаријих школа, где је продужени боравак за децу овог узраста био финансиран у протеклих 23 године за децу 3. и 4. разреда, сада је и ту укинуто.

Са друге стране, Министарство препоручује  уместо продуженог боравка, пилот пројекат Министарства, the English book, који ће организовати учење енглеског језика, наравно само за оне који то могу да плате.
Ово је још један ударац на наталитет у Србији.
Подсетићу вас,  да у овој школској години години и до краја мандата ове Владе у Србији треба да остане без посла 14 000 учитеља и наставника као технолошки вишак. Због чега? Због тога што нема деце. Само у школској 2009/2010 години у Србији су постојала 4800 одељења са мање од 15 ученика. На подручју Републике постојале су 53 школе које су имале од  1-5 ученика. У тој  школској години је укинуто 500 одељења.
Подсетићу вас да када су у питању деца у Србији од 1921.године, је буквално преполовљен број деце у укупној популацији. Имали смо тада, 45,4% учешће деце од 0-19 година у укупној популацији. Пројекције стручњака су да ће на овогодишњем попису тај проценат бити испод 19,7%, што значи више од пола. У 2009.години смо имали истраживање које каже да је учешће деце од 7-14година у укупној популацији износило 8,27%.
Ово су само подаци о деци и то најмлађег узраста о томе како стоји Србија и где се налази. Стално се говори о паду наталитета, о градовима који нестају у Србији, о деци које нема.  Са друге стране, видите још једну меру Владе као негативну меру популационе политике. Српска напредна странке најоштрије осуђује овакве потезе и сматра да држава мора да обезбеди адекватне услове школовања обавезног основног образовања, а  посебно када су у питању деца најмлађег узраста а у овом случају деца 3. и 4. разреда основне школе.