Небојша Стефановић - 07.06.2010.

Што се тиче превоза ту посебно забрињава чињеница да поред тога што су услуге значајно поскупеле у ГСП, град Београд није урадио ништа на побољшању квалитета ових услуга. Брзина једног њиховог возила је 12 километара на 1 сат, возни парк је све старији, не ради се на њему, а и бројне афере са прањем возила какве имамо у случају да се изнамњују приватна предузеће за прање возила и ту се плаћају велике цифре које служе само да се осиромаше грађани Београда. Такође, оно што мислимо да је најобиљније у свему овом везано за саобраћај, а то је нешто што карактерише и градску власт данас, то је потпуно непостојање и краткорочне и дугорочне и средњорочне стратегије развоја саобраћаја пошто имамо ситуацију да све одлуке доносе без икаквог плана, као што смо имали изјаву господина Ђиласа који је у једном тренутку рекао да је потпуно непотребан, односно не пуно важан за Београд тролејбуски саобраћај и тиме фактички најавио укидање тролејбуског система у Београду, а већ седам дана након тога отпутовао у Москву и  по повратку рекао да ће бити договорена куповина 83 нова тролејбуса, што се касније и догодило. Расписан је тендер и ове године ће до краја године треба да се испоручи то Београду.

Други аспект су инвестиције и ту се и настављамо на суштинске комуналне проблеме Београда и ту морамо говорити наравно пре свега о мостовима односно о обилазници око Београда тј. растерећењу саобраћајне инфраструктуре, као и побољшању услова живота и смањење загађења, како у центру тако и у другим деловима Београда. Оно што је најважније за град Београд је изградња два моста, то су мост Земун- Борча и мост преко Аде хује који би фактички вратио  саобраћај са ауто пута назад на ауто пут и тиме би избегао кретање тешког теретног саобраћаја кроз центар. Међутим, поред пробијања свих силних рокова на овоме се ради рекордно споро и ви имате из године у годину најаве и обећања градских челника да ће то бити управо завршено и да се на томе ради, али нажалост тај темпо и брзина је питање да ли ће и наша деца дочекати како је кренуло.Такође мост преко Аде циганлије више пута је поскупљивао, два пута су до сада узимани озбиљни кредити и задуживао се град Београд и тај мост данас кошта грађане око 200 милиона евра. Рокови су значајно пробијени, а нажалост поједини стручњаци из области саобраћаја најављују да због скупе експропријације земљишта и прилаза овај мост може коштати и до 250 милиона евра када се буде у потпуности завршио, што сматрамо да је неприхватљиво велика цена и да се, без обзира што је потребно још мостова,  на овај начин извлачи само новац људима Београда.

    
Што се тиче других важних аспеката, попут водовода и канализације, имамо податак да је у последњих 10 година, откако ДС има кључну улогу у власти у Београду, замењено само око 7% укупне водоводне мреже у Београду, а просечна старост цеви је око 37 година, с тим што треба да знате чињеницу да је отприлике век коришћења челичних цеви какав је стандард био у претходним годинама до 50 година. Тако да може да се каже да је ово заиста алармантан податак. Такође, узимање легализације из надлежности скупштине општине и оснивање једног градског Секретаријата за легализацију значајно је успорио и још ће успорити дешавање свих ових проблема чиме ће само бити и на штети грађани Београда који фактички уместо да то брзо и ефикасно реше у својим општинама мораће да иду у градски секретаријат који ће врло споро и неефикасно моћи да обрађује и те предмете. Један од фактичких примера које треба посматрати је и корупција кроз реконструкцију Булевара краља Александра. Ми смо упозоравали да постоје потпуно проблематични критеријуми који су, да кажем, упозоравали на могућност постојања корупције приликом одабирања извођача, односно имамо случај да је посао добила компаније Балкан градња која је на тендеру имала скоро 50% скупљу понуду, дакле не 5% него 50% скупљу понуду од другопласиране фирме. Ми желимо да поставимо питање због чега је та фирма, Балкан градња, узела за подизвођаче две фирме и за то постављамо питање градоначелнику Београда да нам одговори да ли су те фирме под директним  или индиректним утицајем, односно власништвом господина Душана Петровића и због чега су баш ове две фирме, поред постојања великог броја озбиљних и великих компанија из Београда, добиле  баш оне посао. Такође, због чега се мењају услови од ситуације до ситуације, па некада предност имају фирме са домаћом радном снагом, а некада под истом влашћу, под истим условима, само у другој улици или на другој локацији, имају фирме које понуде нижу финансијску понуду, јер онда се заиста доводи у питање зашто се на такав начин ради и може се сумњати у постојање корупције. О томе да нису промењене цеви за водовод у том истом булевару и да су старије од 50 година и да су остале дирекно испод шина, па постоји могућност да ако те цеви пукну да ће поново да се то копа и то су нови трошкови за грађане Београда. Често се послови у Београду дају фирмама које нису озбиљне и настају преко ноћи.

Постављамо још неколико питања везаних за Секретаријат за урбанизам и Дирекцију за грађевинско земљиште који на одређени начин подстичу корупцију у граду, а то је рецимо додељивање на јавним надметањима одређеног земљишта, а затим после добијања тог земљишта та површина, односно могућност изградње веће квадатуре објекта, се повећава и фактички отвара могућност корупције. Ми постављамо питање због чега Дирекција није на јавно надметање изашла са стварно могућим параметрима изградње локације и наравно, ако је знао за могућност промене параметара, тада је Комисија за план Скупштине града морала да одбије захтев зато што се на такав начин чине два кривична дела, једно из Закона о јавним набавкама, а друго је кривично дело против службене дужности кривичног законика РС. То не сме да се чини и ми имамо такав пример на локацији у блоку 33 где је планирана изградња од 1944 метра квадратна бруто површине, а Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове издао је акт о урбанистичким условима накнадно где је могуће изградити објекта грађевинске површине од 5036 метра квадратна. Дакле, скоро 3 пута увећано. Такође, поред бројних повреда процедура које се јављају као усвајање одлука о изградњи плане детаљне регулације у Београду где се само најављују измене одлука, али се оне не спроводе, такође имамо и формирање у Београду где је Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове основао Сектор за јавне објекте од општег интереса и велике инвестиције. Ту спадају објекти који имају преко 20.000 метара квадратних, а све са циљем да се убрза поступак добијања дозвола и да се, да кажемо, уз велику паљбу тада најављивану покрене процес инвестиција. Међутим, ни до данас, за сад већ преко годину дана од оснивања овог сектора, за 365 дана, није издато из овог сектора ниједно одобрење за изградњу, нити једно. Ми смо имали недавно и што нас доводи до једног значајног аспекта кроз који можемо да пратимо лош рад градске власти, а то привреда, ми смо имали ситуацију да је фактички у последњих неколико година једна од најзначајнијих привредних грана била грађевина и да је у Београду та грађевинска делатност била у великом замаху. Међутим, већ попут овог сектора који није издавао дозволе имамо ситуацију да се фактички изградња у Београду готово потпуно зауставља и фактички немамо издавања озбиљних грађевинских дозвола за радове. Међутим, разлог за ово није економска криза, није чак ни нови Закон о грађевини већ фактички једна врста неспоразума односно немогућности договора између ДС и ЛДП-а, који држе различите институције на нивоу града и њихово спорење сад успорава Београд значајно. То је чак у јеној од телевизијских емисија у којој је гостовао и министар за планирање господин Дулић, на питање новинара да ли је то успоравање везано за нови закон, он је рекао да ту постоје несугласице унутар градске власти, алудирајући управо на ове сукобе између ДС и ЛДП-а и фактички ми имамо таоце, ми смо као грађани Београда таоци неспособне и неодговорне власти која својим успоравањем, својим личним интересима и покушавајући само да се обогати на рачун грађана Београда успорава читав живот у главном граду.

О ономе шта се дешава у смислу привреде такође морамо да кажемо да је једна од најновијих непријатних вести за привреду у Београду и повећање таксе за истицање фирме. Ми наравно очекујемо да ће се градска власт призвати памети и да ће смањити ове таксе, а ја ћу дати само један пример како то изгледа данас на примеру једне фирме и то се у просеку креће између 47% и 265% повећања. Обишли смо неколико приватних предузетника широм Београда и узели пример једног Кафе бара који се налази у центру града и који је фактички у 2009. години плаћао 15.000 динара за истицање фирме, да би данас та такса износила преко 60.000 динара, а то је само део намета који морају да плате на основу комуналних такси.Онда се поставља питање шта је циљ градске власти - да ли да велики број приватника пређе у сиву зону, отпусте своје раднике и престану да раде?! Ако је то циљ, онда смо ми заиста у катастрофалној и лошој власти, а ако је циљ само попуњавање буџета да би могли да се настављају пројекти где ће се одређеним фирмама давати два или три пута више новца за обављање одређених послова, па ће се тиме фактички покривати корупција онда смо заиста као грађани у великом проблему.

Још једна ствар коју можемо да истакнемо а која није директно надлежност Скупштине града Београда, али јесте фактички с обзиром да се у већини градских општина у Београду као и у Скупштини града влада иста коалиција. Ми смо више пута истицали да се у скупштинама општина у Београду одвија велика пљачка грађана Београда. Ми смо у Вождовцу недавно имали конференцију за штампу на којој смо изнели да је градска власт направила у периоду између 2007-2009 три мале гараже, једну архиву укупне површине не веће од 250 метара квадратних и да је у те две године из буџета за изградњу исплатила око 44 милион динара за ове пројекте, иако би 4 милиона динара било довољно да се ти пројекти заврше. Такође, врло слична ситуација је била и са реновирањем шалтер сале у општини Звездара где је фактички реновирање плаћено само шалтер сале 41,4 милион динара. Клизна улазна врата су плаћена 884.000 динара а један метар кубни бетона је плаћен преко 31.000 динара. Наравно, ове цифре су увећане чак и ако позовете било коју грађевинску фирму и питате колико ће то да кошта видећете да ће износ бити далеко мањи. Такође, послови који су рађени на реконструкцијама неких спратова општине Звездара, касније и месних заједница су вишеструко увећани. Рецимо у месној заједници на Звездари, о чему су писале и различите новине, је потрошено скоро 3 милиона динара, а након тога, неколико недеља касније  су те просторије дате на коришћење ЛДП-у.

Бројни су примери, ми смо само успели да дођемо до неких докумената и до неких најкритичнијих и најсвежијих примера лоше и неодговорне градске власти, али оно што очигледно постоји у јавним предузећима и у градским секретаријатима мора да забрине грађане Београда, јер је очигледно то место где њихов новац нестаје а да се нажалост за  град Београд не чини довољно. Ми желимо да упозоримо да је Београд један од најзначајнијих градова овог дела Европе и да је срамота да његов развој толико заостаје за другим градовима и потпуно је и неприхватљиво понашање власти и ми позивамо да престану да се баве пљачком грађана Београда већ да почну да раде и на реконструкцијама путне мреже и водовода и канализације. Постоје данас делови Београда који ни дан данас немају основне услове за живот. Према томе, оцењујемо да је две године градске власти било превише за грађане Београда, ми мислимо да ако ова власт потраје још годину дана, то грађани неће моћи да поднесу, а Београд ће, чини нам се, за дуги низ година бити заустављен у свом развоју.
Изволите ако имате неко питање, ако не хвала вам најлепше!