Немања Стевановић и Марко Ђурић - 06.08.2010.

Немања Стевановић: Хвала, Марко. Па, говорио бих под један о овоме што је, по мишљењу Српске напредне странке заиста већ апокалипса српске спољне политике. После оног дебакла који је Јеремићев концепт спољне политике доживео у Хагу пред Међународним судом правде, великим делом захваљујући и питању које је било крајње дилетантски постављено и формулисано. Онда се, без икакве консултације са битним чиниоцима и факторима међународне заједнице, одмах пожурило са подношењем Резолуције Генералној скупштини Уједињених нација и то вероватно из крајње тривијалних разлога да би се спречила могућност отварања питања одговорности Вука Јеремића и Борислава Стефановића. Образложење власти зашто се толико жури са подношењем Резолуције је било да би се она поднела пре албанске, међутим, као што видимо сад се тврди да су у току консултације о евентуалном мењању те Резолуције, тако да или је лаж била онда или је  сад и у сваком случају сада ствари изгледају као да ће Србија доживети дипломатски Ватерло у Генералној скупштини Уједињених нација, јер сигурно можемо рачунати на подршку Горње и Доње Волте.

С друге стране, постоји врло озбиљна опасност да због садржаја Резолуције, какву имамо тренутно, уђемо у сукоб са најважнијим земљама Европске уније, што ће отворити две врсте проблема. С једне стране, вероватно ће, или би могло доћи до обустављања европске интеграције Србије, подсећам вас да је то она тема са којом је Демократска странка, нажалост, победила на изборима 2008. године, а са друге стране, као последица тога, по директној каузалној вези може доћи и до обуставе разних економских помоћи и донација Србији, тако да смо генерално као држава, ентитет који убрзано клизи према банкроту и вероватно у прилично скорој будућности нам се може догодити криза аргентинског сценарија из 2001. године.

Напоменуо бих колико врх српског Министарства спољних послова озбиљно схвата Резолуцију коју је сам поднео Генералној скупштини Уједињених нација, се најбоље може видети по главном и одговорном у самом министарству који је задужен да ову Резолуцију прогура кроз Генералну скупштину. То је Феодор Феђа Станчевић, млад, перспективан дипломата, вршњак Пантелије Топаловића и Драгољуба Мићуновића. Прошле 2009. године Вук Јеремић је сменио вероватно најбољег дипломату којег ова земља има, Павла Јевремовића, са места амбасадора Србије при Уједињених нацијама из једног главног разлога, јер му је Павле Јевремовић рекао да један податак који је изнео у Уједињеним нацијама није био тачан. Пошто то суперминистар није могао поднети, Павле Јевремовић је смењен и из пензије је доведен Феодор Станчевић, који се, неколико година пре него што се почео бавити спашавањем Косова, бавио продајом препарата за фарбање мушке косе које је увозио из Индије и продавао мушким козметичким и фризерском салонима овде и које и сам обилато користи. Тако да би се ова тренутна фаза српске спољне политике могла назвати као шминкање мртваца, а у исто време, са друге стране, економска ситуација је све гора иако се, наравно, на државној телевизији може приметити нешто сасвим супротно.

Поред највише стопе незапослености у Европи инфлација се полако отима контроли и иде према, можда чак и, хиперинфлацији, нарочито уз ове актуелне најаве министра Динкића и мислим да се може рећи да се грађанима може објаснити да је рецесија стање када ваш комшија изгуби посао, да је депресија када ви, после вашег комшије, изгубите посао, а да је опоравак стање које ће доћи 2011. године када Мирко Цветковић буде изгубио свој посао.

Овде бих напоменуо да две године од ликвидације и убиства Ранка Панића власт није урадила апсолутно ништа на откривању и кажњавању починилаца тог акта који носи униформе органа присиле ове државе. Оно што је познато, а фактор је да је мој колега, врло угледни адвокат и бивши генерални инспектор МУП-а Србије, Владимир Божовић, пре неколико дана преузео заступање породице Панић у овом случају, тако да се надам да ћемо у врло кратком временском року имати неке конкретне предлоге са тим што ће само кажњавање починилаца овог гнусног акта морати, вероватно, да сачека следећу годину и промену власти.
Да, а у исто врме мислим да је Александар Вучић већ поменуо на једној од претходних конференција за штампу то, поводом иницијативе која се тренутно налази пред Уставним судом Србије за забрану „Образа“, организације „1389“, ми у Српској напредној странци принципијело осуђујемо свако кривично дело, сваки акт насиља, међутим, само бих поставио једно принципијелно питање, да ли ће се онда пред Уставним судом ускоро наћи иницијатива за забрану Демократске странке и Социјалистичке партије Србије, као организација које директно штите и врше политичко покровитељство убица Ранка Панића?! Наравно, од Уставног суда, као и од правосуђа генерално у овој земљи у последњих неколико година направљена је пресија од стране власти, тако да видимо да ових дана Борис Тадић отворено врши притисак на овај суд, што нас уопште не изненађује знајући њега.
Хвала вам. Имате ли питања?

Новинар: Имам питање за Марка Ђурића. Вук Драшковић, чија је странка чланица владајуће коалиције, предложио је да се измени Устав како би, како он каже, била прихваћена нова реалност на Косову. Ако од владајуће коалиције дође до таквог предлога, како ће напредњаци на то реаговати? Да ли постоји нека таква варијанта коју бисте ви евентуално прихватили?
Марко Ђурић: Па, да вам кажем, апсолутно не постоји никаква варијанта по којој би Српска напредна странка, било имплицитно, било експлицитно, прихватила независност Косова. Мислим да ова констатација у себи садржи, добрим делом и одговор на ваше питање. Дакле, уколико би до тако нечега хипотетички и дошло сасвим је сигурно да то не би могло да има подршку Српске напредне странке, са једне стране. Са друге стране, мислим да ово питање које сте покренули указује на једну велику неконзистентност политике унутар саме владајуће коалиције. Дакле, потпуно је неприродно и немогуће да ви у влади имате странку која, заправо, у свом деловању позива на нарушавање Устава и позива на нешто што је потпуно противно утврђеној државној политици када је реч о Косову и Метохији, за коју је, између осталог, и сам тај СПО гласао у Народној скупштини. Па се самим тим покреће и питање принципијелности излажења у јавност са таквим ставовима од стране СПО-а, ако посланици или посланик СПО-а у Народној скупштини даје подршку владајућој већини за политику о Косову.
Ја вам се захваљујем. Да ли има још питања? Уколико не, хвала вам што сте дошли на нашу конференцију.

Новинар: Само ако могу да питам када сте били вицеконзул Србије?
Немања Стевановић: Био сам пре афере „Ковачевић“, вероватно покушавате да импутирате тај случај...
Новинар: Не, не покушавам...
Немања Стевановић: Аха, од 2005. до 2007. године, смењен сам неколико месеци пре случаја Ковачевић да би се отворило место за пријатеља коминистарског пара Јеремић-Стефановић који су створили аферу Ковачевић.

Новинар: Да ли и даље радите у Министарству спољних послова?
Немања СтевановиЋ: Не, ја сам дао отказ одмах после смењивања да не би имали то задовољство да ме Вук Јеремић повеже са том афером. Још неко питање? Хвала.