Даме и господо, зачућујућа је и запањујућа изјава премијера Цветковића у време када владе широм света и Европе доносе антикризне моделе, често и уз високу цену, јер се најчешће односе на кресање јавне потрошње, да премијер Цветковић, како рече, чека погоршање ситуације, а ако се она деси донеће нови антикризни модел.
Ја ћу вас само подсетити на, а и Економски тим комплетан, да Српска напредна странка поставља питање – шта још треба да се деси у економији која је 2011. годину завршила са једном од највећих стопа инфлације у Европи, сигурно са највећом стопом незапослености у Европи, са највећим државним и парадржавним апаратом, који је имао за резултат и највеће учешће јавне потрошње по јединици индустријског производа у Европи? Шта још треба да се деси економији и Влади која нас је у прошлој години задуживала девет милиона и 440.000 хиљада евра дневно просечно и, нећете веровати, преко 390.000 евра, односно, преко пола милиона долара на сат? Шта још треба да се деси економији која је завршила годину са 65.000 неликвидних предузећа, са 13.000 предузећа која је отишла у стечај, економији која је имала губитак преко 100.000 радих места? Шта још треба да се деси да би се Влада Србије пробудила из зимског сна и схватила озбиљност ситуације у којој се налази? Премијер Цветковић је у јучерашњем или прекјучерашњем интервјуу, немојте ме држати за реч, изнео оптимизам да неће бити ревидирана пројектована стопа раста од 1,1% друштвеног бруто производа, без икаквих аргумената иако је и сам свестан да смо пројектовану стопу раста за 2011. три пута кориговали, два пута на чврсто инсистирање Међународног монетарног фонда, који нам ни ове године не обећава ружичашту ситуацију и прилике ни у свету, ни у Европи, нарочито код наших традиционалних трговинских партнера, а то је ваљда и основа за било какво гајење оптимизма премијера Цветковића.

Наравно, Српска напредна странка поздравља бар икакве мере, али постављамо питање какав ће бити крајни резултат уредбе коју је Влада донела о ограничавању трговачких маржи, колико су то цене пале од ступања на снагу уредбе и колико ће заиста оне резултирати. Поставио бих питање зашто је она лимитирана на рок од шест месеци или је то само још један предизборни маркетиншки трик и још један негативан сигнал страним негативним компанијама и трговинским ланцима који су, како је Влада говорила, имали намеру да дођу овде, јер се очигледно не поштује ни тржиште, ни конкуренција, већ се покушава уредбама смањити цене, лимитирати раст трговачких маржи, а не стварањем повољног инвестиционог и институциалног амбијента у којем би трговински ланци се борили за своје потрошаче смањењем цена и смањењем трошкова својих услуга.

Даме и господо, Српска напредна странка се заиста пита и на чему се темељи оптимизам о пројектованом приливу страних директних инвестиција када смо у 2011. години имали уместо три, свега милијарду и пет стотина милиона и од тога 930 милиона је Делез платио Максију што, одговорно тврдим, а то питајте било ког озбиљног економисту, не спада у стране директне инвестиције, то је приватна трансакција и Србија је конкретне добити од тога имати око 24, 25 милиона долара пореских прихода и то тек у првим месецима 2012. године. Много је питања, заиста, а мало одговора. Још једно од питања на које, вероватно, премијер Цветковић нема одговор, а то је на који начин и када ће се донети обавезујући сет ограничавања рокова наплате и на који начин банкарски сектор мотивисати да мало више усмерава своје кредитне потенцијале ка неликвидној привреди, а не ка куповини дужничких хартија од вредности, само да би држава прикрила сопствену неспособност и пунила онај јаз који се јавља, ону буџетску рупу која се јавља између јавних прихода и јавних расхода.

Даме и господо, још једна потврда исправности економске политике и економског концепта и настојања Српске напредне странке да овим конференцијама, јер због медијског мрака ми заиста ни немамо другу могућност, увек указујемо на неке мере и један програм који мора и који ће пре или касније, а наравно одмах по формирању нове владе бити реализован, јесте последњи извештај Државне ревизорске институције који је само оправдао наша настојања и упорна инсиситрања током 2011. године, да се донесе нови закон о јавним набавкама. Подсетићу вас, по ко зна који пут, да смо у фебруару поднели један конзистентан предлог измена и допуна закона о јавним набавкама, предали га Скупштини, који није чак ни увршћен у дневни ред, јер очигледно власт није желела да одговара пред лицем јавности, јер скупштинске седнице се преносе, пред аргументованим критикама и амандманима комплетне опозиције, предвођене Српском напредном странком. У септембру смо изградили комплетан нови закон о јавним набавкама, поставили га на сајт Српске напредне странке, доступан је јавности, потпуно усклађен са директивама Европске уније, потпуно комплетан у смислу подзаконских аката, одмах примењив, који би, ево као што рече и државни ревизор, нећете веровати, ево рецимо да је био примењен у 2010. години, да је пронашао да је у директним погодбама или мимо Закона о јавним набавкама Србија потрошила 85,9 милијарди динара, односно у том моменту преко 860 милиона евра, односно преко милијарду долара. Једна дефицитарна, неликвидна, једна буџетски и спољнотрговински дефицитарна Србија је дозволила себи да милијарду долара оде мимо Закона о јавним набавкама. И то је најбољи доказ зашто је много лакше Српску напредну странку оптужити да нема ни мере, ни програм, него спровести њене мере и програм, а онда ускратити могућност партијским тајкунима да се огромна финансијска средства слију у приватне и страначке џепове. Да није све само критика, већ да Српска напредна странка и даље апелује и на Владу Србије и на јавност да изврши додатни притисак на Владу Србије, ако већ, као што и сами видите одуговлачи и мрцвари и привреду и ове грађане до последњег законског рока и не жели да распише изборе, онда је на добробит свих да донесе хитно сет економских мера које предлажемо.

Даме и господо, дуго је пет месеци до избора, како их најаљују на Ђурђевдан, да може да буде и дуго и болно за грађане Србије. Чули сте и сами, пројекција релевантних асоцијација, синдикалних удружења, да само у прва три месеца очекују губитак између 60 и 100 хиљада радних места. Чули сте да нас пола милиона долара на сат задужују, а не знамо где одлази тај новац, не знамо у које сврхе. И оно што је најборе, под изузетно рестриктивним условима, јер су каматне стопе превазишле сто пута седам процената. Стотинак хиљада изгубљених радних места, огроман број, пројекција је преко 10.000 ново неликвидних предузећа, стопа инфлације, ево видите да расту и цене енергената и свих осталих консеквентно основних животних намирница што је страшно велики проблем за просечну српску породицу, којој основне животне намирнице учествују са преко 42% у укупним буџетским приходима. Све то указује да, ако већ неће, а било би најбоље и за њих и за грађане Србије да распишу ванредне изборе, предлажемо да не преспавају овај период до маја, него да хитно прво донесу и изврше фискално растерећење, ионако екстремно неликвидне српске привреде и донесу обавезујућа ограничења рокова наплате. Друго, у оквиру фискалне реформе извршити фискални свеобухват сиве економије. Напокон, десет година причамо, а у последње три године интензивно, да између 40 и 50% JDP-а одлази ван легалних финансијских токова,  а то је, даме и господо, између 12 и 15 милијарди долара. Егзактан прорачун наш указује, ако би тај проценат свели на проценат Еворпске уније, годишње би буџет Србије приходовао 980 милиона долара или близу милијарду долара. Чак и ако не будемо на нивоу Европске уније, ако само преполовимо преко 500 милиона долара би се слило у, и онако оскудни, српски буџет. Извршити ново усвајање закона о јавним набавкама. Наш предложени концепт који спречава коруптивне канале, који подразумева једну екс анте улогу Државне ревизорске институције. Морам да појасним. Ми ћемо и сада, после ових 85 милијарди и 900 милиона, односно преко 860 милиона долара, само кроз јавне набавке, нисам поменуо 70 милиона потрошених мимо закона о репрезентацији, на ћевапчиће, нисам поменуо да је градоначелник Ниша, јуче јавно изјавио да Државна ревизорска институција мрзи град Ниш. Замислите, јер је пронашао проневере у њиховом пословању. А то је одговор власти, уместо да преиспитамо куда цури народни новац. Дакле, изменама и допунама закона о јавним набавкама смо предвидели ригорозну екс анте контролу у којој државни ревизор не би дозволио да новац исцури. Ми ћемо сада имати 43, чини ми се, прекршајне пријаве и три кривичне и све ће оне резултирати, верујте ми, сума сумарум једно милион динара, јер су казне за тавке прекршаје мање него да пређете улицу ван пешачког прелаза. Отишло је милијарду долара, казна ће бити милион динара за појединце, пуј пике не важи, а Србија дефицитарна, а народ гладан, а привреда неликвидна. Не, него екс анте, односно пре доношења одлуке о јавним набавкама ригорозна контрола државног ревизора чиме се потврђује она народна - боље спречити, него лечити. Бескомпромисна борба против мита и корупције, упрошћавање, хитно упрошћавање административних процедура и укидање великог броја агенција и парадржавних институција. Зато нам не смета ни велика економска криза, не треба нам ни сагласност ММФ-а, ни Савета безбедности, то не зависи од више силе, само од добре воље власти да се најзад опамети и предузме мере које предузимају све социјално одговорне владе у региону.
И, наравно, напокон, после силних обећања, ево две године имамо причу, напокон, хитно формирати развојну банку која би била формирана средствима укинутих агенција и средствима Фонда за развој.
Даме и господо, морам да се осврнем још једном на изјаву премијера Цветковића да, ако се буде погоршало економско стање донеће се хитан пакет антикризних мера. То мени личи на селектора који после 40 утакмица, у којима је 38 изгубио и две је ремизирао, констатује да, ако буде било неопходно, мењаће и тактику и играче за неке нове утакмице. Просто је невероватно и крајње неодговорно да се премијер понаша на такав начин, државе и економије која бележи резултате које смо презентовали.
Има ли питања?
Ако нема ја бих у лично име и у име Економског тима Српске напредне странке свим хришћанима православне вероисповести пожелео срећан Бадњи дан и божићне празнике, да их проведу у здрављу, миру и весељу и да у овој години добију, најзад, једну одговорну, кредибилну владу која ће решавати њихове проблеме.
Ако нема питања, ја се захваљујем. Наравно, честитке и вама.