Проф. др Миленко Џелетовић - 09.02.2012.

Показало се да Влада није способна ни за месец дана да предвиди развој економских токова, а камоли да има неку дугорочну стратегију и мере за излазак Србије из економске кризе. Данас, после месец и по дана усвајања буџета Србији је очигледно потребан ребаланс буџета, показала се оправдана критика посланика СНС и осталих опозиционих странака који су снагом аргумената и квалитетним амандманима покушали да буџет прекроје у односу на пројекцију Владе, али нажалост нису успели, јер су њихови ставови игнорисани, а ево данас се све показало да је истина и чињеница да нећемо имати раст од 1,5% ДБП што ће само продубити буџетски јаз за преко 300 милиона. Чињеница да и кад смо упозоравали да нешто не иде у смедеревској Железари како ваља, Влада је игнорисала чињенице. Данас ето имамо преузимање од стране Владе и преко 120 милиона долара нових буџетских обавеза, слабије пуњење буџета и одсуство било какве спремности Владе за штедњом.

СНС се одлучно противи било каквом повећању фискалне пресије, било да је то повећање ПДВ-а или неко друго наметање фискалних намета привреди и грађанима из простог разлога што сматрамо да се проблем буџетског дефицита може решити на расходној страни. Повећање ПДВ не само да неће решити буџетску рупу, напротив, само ће утицати на повећање цена, на пад агрегатне тражње и на покушај већег дела привреде која не буде могла да истрпи ту фискалну пресију бежања у сиву економију. Најављено повећање фискалне пресије још је парадоксалније у светлу чињенице да је НБС ових дана на 10 страна густо куцаног текста објавила списак 5.668 правних лица која су обуставила сва плаћања у непрекидном трајању од једне године са стањем на дан 31.01.2012 године. Сва та правна лица ће се брисати из списка Привредног регистра, оснивачи као и запослени, њих укупно има преко 30.000 остаће без посла и стаће на спискове Националне службе за запошљавање. Буџет преузима терет социјалног збрињавања, али ће сви њихови дугови остати. Још је поразнији податак да власт намерава да повећа ПДВ у условима и статистичким подацима да је у прошлој години 18.000 правних лица изашло из система ПДВ, односно да је имало мањи приход од 2 милиона динара. Ако њима додамо и претходне две године за последње три године укупно 27.0000 хиљада правних лица је изашло из система ПДВ и по овим стопама, а камоли ако стопе буду увећане. СНС зато нуди активна решења, квалитетна решења, решења која су лако примењива и брзо примењива и која неће коштати пуно грађане Србије, нити привреду. Напротив, то значи растерећење привреде, то значи мање издвајања новца грађана за буџетске потребе ове власти. СНС зато и сматра да је апсурдно и финансијски неодрживо да једна рецимо Немачка, Британија, Финска, Холандија, Словачка, Чешка, Бугарска и Румунија са 213 милиона становника имају укупно  112 агенција, а да Србија са нешто више од 7 милиона становника има 136 агенција. Још је поражавајући резултат да набројане државе годишње творе 4.370 милијарди евра БДП, а Србија свега  тридесетак милијарди.

Дакле, заиста расипничко понашање власти не може надоместити никакво повећање ПДВ и никаква фискална пресија већ на расходној страни треба тражити уштеде. Још једном понављам да је наш предложени Закон о јавним набавкама закон који штеди 74 милијарде динара или преко 740 милиона евра на годишњем нивоу. СНС има припремљен пројекат и смањења компликованих административних процедура, а да није мала уштеда на томе само ћу вам рећи да на нивоу читаве привреде само администрирање кошта око4% БДП или милијарду и триста педесет милиона евра.

Даме и господо, о фискалном свеобухвату сиве економије да и не говоримо, још једном по ко зна који пут понављам - уместо да се повећава фискална пресија на оне који плаћају порез СНС се залаже за фискални свеобухват или пореско оптерећење оних који уопште не плаћају, а то је онај део сиве економије који твори близу 12-15 милијарди долара.Егзактни прорачун Економског тима СНС указују да када би садашњи проценат учешћа сиве економије свели на учешће сиве економије у просек ЕУ Србија би била позитивна, односно буџет Србије за 970 милиона евра. Из набројаних података јасно се указује да Србија иако има овако мали ниво привредне активности, иако има заиста лоше економско окружење светске економске кризе, постоји могућност да једна озбиљна и рационалан власт уравнотежи буџет већ у првој години вршења власти. Зато и позивамо Владу Србије да поднесе оставку. Видели сте и сами да је и већина у парламенту потпуно климава и да не би грађане и привреду Србије држала као таоце до расписивања избора треба да што пре распише изборе, а то је боље за грађане Србије и за привреду. То је мање спољног дуга, то је мање отпуштених радника, то је мање предузећа која излазе из ПДВ, то заиста значи бољитак и за грађане и за привреду Србије.
Има ли питања? Ако нема ја вам се захваљујем!